Prioriteti

Spremni smo za Evropu ako je Evropa spremna za nas. Ništa nas ne može zaustaviti na putu pridruženja, sem, eventualno, internih evropskih problema i njihove nesposobnosti da se sa finansijskom krizom izbore uspješno i efikasno kako je to učinila naša Vlada.

Riješismo pitanje jezika, pokazasmo zrelost i spremnost na kompromise, ubijedismo i Brisel i Berlin da par novih slova ne mogu biti kočnica napretka i prosperiteta. Jednim udarcem ubismo sedam muva i famozne evropske prioritete svedosmo na banalne storije o kosim crtama, zarezima i poretku.

Naši poslanici su cio avgust brinuli teške jezičke brige, svađajući nas po ko zna koji put i dijeleći Crnu Goru po istim šavovima. Samo da se narod ne dosjeti da se od jezika, crnogorstva i srpstva ne živi, a da onoga od čega se živi ima sve manje.

Tako nas političari ponovo prevedoše žedne i gladne preko vode i na mala velika vrata dovedoše do predvorja Evrope. Zbog tih ekstremnih napora, vanredne brige o nacionalnim interesima i prioritetima svakog živog Crnogorca, Srbina, Muslimana, Bošnjaka, Albanca… naši poslanici - vrli stručnjaci - zaslužili su nagradu. U kešu. Dodatak na platu. Tričavih 900 eura. I to mjesečno.

I dok neznaveni narod uživa u jezičkim igrarijama, sa prosječnom zaradom manjom od 500 eura, branioci naših interesa uživaju u konkretnim stvarima - tri puta većim platama za šest puta manje vremena provedenog na radnim mjestima. I još traže dodatak od dvije prosječne zarade.

Ko se usudi da tome prigovori treba da zna da su se naši prvaci zbog Evropske unije odrekli upravnih odbora i mjesečnih apanaža od po par hiljada eura – za po jedan sastanak mjesečno. A svi znamo da su naši stručnjaci pozlatili svaku firmu koje su se dohvatili i preporodili ekonomiju. Zafatili od prifatizacije - da živimo bolje, ali ne baš svi.

Zato svakom ćelijom svog prelomljenog i ispranog mozga podržavam pravedne zahtjeve poslanika za isplatom dodatka i cijenim da je to prioritet. A oni koji smatraju da nije u redu da se pune džepovi političara dok nama uvode nove namete – plaćanje i onako otužno loših medicinskih usluga, čekanje u redovima jer za nove ljekare nema novca, dok se vode višegodišnji pregovori o povećanju minimalne cijene rada za par eura, a radnici se sa ulica, iz praznih fabričkih hala, rudnika i jama štrajkovima bore za mizerne plate - to su neprijatelji naroda i države. Oni ne shvataju doprinos političara nacionalnom pomirenju i jedinstvu, u vidu naziva jezika i par kučica na novim slovima. Oni ne shvataju šta su prioriteti.

Zato pozivam naše pozicione i opozicione prvake na jedan kolektivni štrajk glađu i žeđu ukoliko ne dobiju teško zarađene skromne dodatke na njihove još skromnije zarade. Možda ne bi bilo loše da im se pridruže i članovi Vlade, pa i rukovodstvo partija. Možda bi baš to oporavilo našu ekonomiju, a nas ostale riješilo i problema i podjela i laži i prevara.

Na marginama drame dragih nam poslanika, ostale grane vlasti nezaustavljivo napreduju u demokratizaciji i uvođenju vladavine prava. Njihovi pažljivo odabrani prioriteti pokazuju svu ozbiljnost pristupa i sveobuhvatnost razmišljanja.

Na braniku istine i javnog interesa stoji Vrhovna državna tužiteljica. Prije par mjeseci je saopštila da radi na tri ključna slučaja – Zavala, Šarić i Vijesti. Za prvi i drugi neko bi možda pomislio da su političke igrarije i da tužioci namjerno izigravaju nesposobnost, ali treći u nizu i po značaju potvrđuje da oni vrlo dobro znaju šta rade i da su njihove, naizgled besmislene i otužne akcije, u stvari dio grandioznog plana. Nedavno je tužiteljica najavila i dva hapšenja. Jedno se desilo – uzeti su taoci iz familije Kalić, a drugo se iščekuje. Možda će konačno pasti Bastilja, i napadač iz žbunja, zastrašitelj nejakog gradonačelnika, velika riba - Mihailo Jovović – završiti iza rešetaka, a vanredni trud tužilaštva se isplatiti. I eto nama konkretnih rezultata i pregovora za članstvo u Evropskoj uniji.

Tako naša zemlja čuda krupnim koracima gazi ka Evropi. Osim ako se nekome u Briselu učini da organizovani kriminal i dalje cvjeta u sprezi sa vlašću, da je Crna Gora sve češće utočište kriminalaca, a da su Šarić i Kalić pobjegli upravo zahvaljujući onima koji su se pretvarali da ih hapse, dok sveprisutna korupcija urušava temelje države.

Ali bi to bio njihov, a ne naš problem.

Tako nas političari ponovo prevedoše žedne i gladne preko vode i na mala velika vrata dovedoše do predvorja Evrope. Zbog tih ekstremnih napora, vanredne brige o nacionalnim interesima i prioritetima svakog živog Crnogorca, Srbina, Muslimana, Bošnjaka, Albanca… naši poslanici - vrli stručnjaci - zaslužili su nagradu. U kešu. Dodatak na platu. Tričavih 900 eura. I to mjesečno

( Vanja Ćalović )