Date su milijarde, a niko ne zna šta će biti ako Grčka bankrotira

Grčkoj su na raspolaganje date milijarde, ali više se sa sigurnošću ne može reći da bi je to moglo izvući iz dugova. Zato njemački političari sve otvorenije govore o scenariju - šta u slučaju da Grčka zaista bankrotira?

Istorija nema primjer za takvu vrstu bankrota, konstatuje Dojče Vele. Upravo zbog toga njemački ministar finansija Volfgang Šojble zahtjeva pripremu mogućeg scenarija sa nadom da bi mogao da pomogne u jasnijem sagledavanju problema.

Istovremeno, razmišljanja o neizbežnom kolapsu na finansijskom tržištu povećavaju neizvjesnost i samim tim vjerovatnoću stečaja.

Njemački ministar privrede Filip Resler je proteklog vikenda izjavio da "u cilju stabilizacije eura ne smije biti nikakve zabrane razmišljanja o mogućim rešenjima. Pod tim se, ako to bude neophodno, podrazumeva i kontrolisani bankrot Grčke.“

Reakcija tržišta bila je veoma jasna. Širom Evrope cijene akcija su pale, euro je pao u odnosu na dolar.

Zaštita jeste neophodna, jer bi u slučaju bankrota posuđeni novac bio dijelom izgubljen

Mark Osvald tržišni strateg iz Londona kaže: „Čini se kao da njemački političari nalaze u destruktivnom bijesu kada je reč o javnim istupanjima o mogućem bankrotu Grčke ili mogućem izlasku iz monetarne unije. Ne treba kriviti tržišta koja pokušavaju da se domognu bunkera i zaštite čeličnim kacigama.“

Zaštita jeste neophodna, jer bi u slučaju bankrota posuđeni novac bio dijelom izgubljen.

Ko je sljedeći?

Države eurozone Grčkoj su pozajmile milijarde i pružile jemstvo za kredite.

Nestanak tog novca povećao bi dug zemalja iz eurozone, kaže Stefan Homburg, izvršni direktor Instituta za finansijska istraživanja u Hanoveru.

„Ako se dogodi ono što ja očekujem, da Grčka u nekom trenutku kaže da nije u stanju da otplati dugove, to će povećati dug Njemačke i dovesti u opasnost njemačke kreditne sposobnosti.“

Države eurozone Grčkoj su pozajmile milijarde i pružile jemstvo za kredite

U tom slučaju Njemačka bi plaćala veće kamate na nove dugove.To samo po sebi ne bi bilo dramatično, ali bi se druge problematične zemlje, kao što su Portugalija, Irska, Italija i Španija, zbog rasta kamatnih stopa, veoma brzo mogle naći u nevolji.

U tom slučaju bi se na finansijskom tržištu mogle očekivati dve vrste reakcija.

Spremnost za pružanje pomoći privredno oslabljenim zemljama iz eurozone bi se dalje smanjivala.

S druge strane bi se spekulisalo razmišljanjima da je Grčka pod stečajem, i postavljalo bi se pitanje: ko je sljedeći? Ova lančana reakcija poznata je kao „domino-efekat“

( Tanjug )