Šačica milijardera je uz pomoć medija u Americi izazvala puč

Dogovor o podizanju granice zaduživanja, koji je usvojio američki Kongres, pogodiće najsiromašniji sloj stanovništva, kaže kolumnista „Gardijana“ Džordž Monbiot, koji smatra da su milijarderi izavali puč u Sjedinjenim Državama.

Postoje dva načina da se smanji deficit - povećanje poreza i smanjenje potrošnje. Povećanje poreza znači oduzimanje novca od bogatih, a kresanje potrošnje oduzimanje novca siromašnima.

Naravno, to nije uvijek slučaj, navodi Monbiot. Neko oporezivanje je regresivno a nekada se u okviru državne potrošnje novac uzima od običnih građana i daje bankama, kompanijama za proizvodnju oružja, naftnim baronima i farmerima. Međutim, u većini slučajeva, država vrši transfer novca sa bogatih na siromašne, dok se on prilikom kresanja poreza prebacuje sa siromašnih na bogate.

Pokret Čajanka je besomučno promovisan na kanalu Foks njuz, u vlasništvu Ruperta Mardoka, koji, isto kao i Koukovi, ima za cilj da pogrešno predstavi demokratski izbor sa kojim je narod suočen

Tako su bogati, u demokratiji, suočeni sa borbom da ubijede ostalih 99 odsto birača da glasaju protiv sopstveih interesa: da smanje državu, podrže kresanje potrošnje, umjesto da povećaju poreze. Izgleda da im to i uspijeva u Sjedinjenim Državama, kaže Monbiot.

Dodatni ekonomski pad

Dijelom kao rezulat Bušovog kresanja poreza 2001, 2003. i 2005. (koje je Barak Obama sramno nastavio), oporezivanje bogatih, prema Obaminim riječima, „je na najnižem nivou u posljednjih pola vijeka“.

Posljedica takve regresivne politike je nivo nejednakosti nepoznat drugim razvijenim nacijama, stoji u komentaru.

Kako je to rekao laureat Nobelove nagrade Džozef Stiglic, u proteklih 10 godina, prihod jedan odsto najbogatijih Amerikanaca je porastao za 18 odsto a običnih radnika opao za 12 odsto.

Dogovorom koji je postignut u američkom Kongresu traži se samo kresanje državne potrošnje, što znači dodatni ekonomski pad a time i veći deficit.

Monbiot se pita kako je došlo do takve sulude situacije. Ono što se navodi kao glavni razlog - da republikanci u Kongresu, koji imaju podšku pokreta Čajanka, nisu htjeli da popuste, ne objašnjava ništa, kaže Monbiot.

Kako je nastao pokret Čajanka?

Pokret Čajanka se uglavnom sastoji od ljudi koji su imali štetu od kresanja poreza za bogate i smanjenja troškova siromašnog i srednjeg sloja. Pa zašto oni onda rade na sopstvenu štetu? Kolumnista „Gardijana“ piše da se ono što se događa u Vašingtonu može shvatiti jedino ako se sjetimo kako je pokret Čajanka osnovan.

Tvrdnje članova pokreta da je Čajanka nastala iz ljutnje zbog obima federalne potrošnje, posebno zbog izbavljenja banaka, Monbiot odbacuje kao glupost.

Čajanka je pokrenuta kada je reporter mreže CNBC Rik Santeli, prilikom javljanja uživo sa čikaške berze, kritikovao Obaminu ekonomsku politiku i rekao da bi trebalo organizovati „čikašku čajanku". (Ime „Čajanka" predstavlja aluziju na Bostonsku čajanku, događaj iz 1773. godine kada su se američki kolonisti pobunili protiv britanske vlade koja je pokušala da uspostavi monopol na uvoz čaja u kolonije).

Santeli je protestovao protiv Obaminog plana da „subvencioniše gubitnike.“

Drugim riječima, kaže Monbiot, to je bio zahtjev finansijerima da se usprotive izbavljenju svojih žrtava: ljudi koji su ostajali bez domova. Istog dana, grupa nazvana Amerikanci za prosperitet (AFP), otvorila je stranicu Čajanka na Fejsbuku i počela da organizuje događaje Čajanke. Pokret, čiji program i dalje ima izdašnu podršku AFP-a, počeo je odatle.

Osnivači i finasijeri Amerikanaca za prosperitet su braća Čarls i Dejvid Kouk. Oni predvode, kako je zovu „najveću komaniju za koju ste ikad čuli“, i „teški“ su 43 milijarde dolara. Djelatnost Kouk indastri (Koch Industries) obuhvata naftu, gas, minerale, drvnu građu i hemijske peoizvode.

U proteklih 15 godina, braća su dala najmanje 85 miliona dolara lobističkim grupama, zalažući se za niže poreze bogatima i labavije propise za industriju.

Grupe i političari koje braća Kouk finansiraju takođe lobiraju za uništavanje kolektivnog pregovaranja, ukidanje zakona za smanjenju emisije štetnih gasova, blokadu reformi sistema zdravstvene zaštite i podrivanje pokušaja da se kontrolišu banke. Tokom predizborne kampanje 2010, AFP je potrošio 45 miliona dolara za podršku omiljenim kandidatima.

Međutim, kaže Monbiot, najveći politički trijumf Koukovih je osnivanje Čajanke.

Mardokova podrška

AFP je iskoristio ljutnju ljudi koji su živjeli sve gore i kanalisao je u kampanju za dodatno pogoršavanje njihove situaciju. Aktivisti kampanje Čajanke su izašli na ulice da traže manje poreze za milijardere i slabije zdravstveno, obrazovno i socijalno osiguranje za sebe.

To nije dokaz njihove gluposti, piše dalje Monbiot, već zablude u koju ih je doveo još jedan instrument korporativne moći - mediji. Pokret je besomučno promovisan na kanalu Foks njuz (Fox News), koji je u vlasništvu jednog poznatijeg milijardera – Ruperta Mardoka, koji, ocjenjuje Monbiot, kao i Koukovi, ima za cilj da pogrešno predstavi demokratski izbor sa kojim je narod suočen, ne bi li ga ubijedio da glasa protiv sopstvenih interesa i u korist njihovih.

Dešavanja u Kogresu ravna su političkom puču. Šačica milijardera sabotira zakonodavni proces. Preko kandidata koje su kupili i pokreta koji ih podržava, oni sada oblikuju sistem prema sopstvenim interesima. To smo nekad znali, ali smo zaboravili. Što nam je bolje od toga da se opiremo sili koju ni ne vidimo, pita se Monbiot na kraju komentara.

( Angelina Šofranac )