Kako su dva jareta iz Podgorice izbjegla klanje i udomila se kod konja
Ova akcija je organizovana da se pokaže ogorčenje i revolt prema načinu na koji se pojedinci samostalno i organizovano učestvuju u zlostavljanju i ubijanju životinja .
Mi grupa entuzijasta koji smo se samoinicijativno organizovali kao borci za zaštitu životinja Montenegro i koji volimo i postujemo životinje i borimo se za zaštitu njihovih prava organizovali smo akciju spasavanja i udomljavanja dva jareta koja su trebalo da se prodaju radi klanja na stočnoj pijaci.
Akcija je realizovana i prikupljene donacije za otkup jarića od vlasnika u roku od 10 dana.
Jariće smo udomili u konjički klub “Pony” u čijem sklopu postoji i mini zoo vrt, a nalazi se u naselju Vranići – Podgorica.
Htio bih da se zahvalim vlasniku mini zoo vrta Jovanu Dragasevicu, koji je imao razumjevanja za našu akciju i bez trunke dvoumljenja prihvatio da udomi jariće. Zahvaljujem se i svima onima koji su bilo moralni, bilo materijalno pomogli realizaciji ove humanitarne akcije.
Da li imamo pravo da budemo odgovorni za patnje životinja?
Za ishranu u svijetu se ubije:
● 35000 životinja svake sekunde
● 578000 životinja svakog minuta
● 18,25 milijardi godišnje
Borci za zaštitu zivotinja Montenegro prvenstveno ima za cilj da poveća svijest (savjest) ljudi o životinjama. Da se humano ponasaju prema životinjama. Da shvate da su i to živa bića koji kao i ljudi osjećaju bol, patnju, strah, žeđ, glad... Da imaju sposobnost datu od Boga da pruže beskrajnu ljubav. Da ne ubijaju, da ne vode ratove, da ne uništavaju prirodu...
Posto ne mogu same MI SMO TU da im pružimo zaštitu.
Ovim činom smo pokazali da svako isto tako slijedeći naš primjer može izvući ono najbolje iz sebe i time pokazati da se ljubavlju i upornošću može mnogo učiniti da se pomogne onima koji to svakako zaslužuju i svojom ljubavlju i vjernošću i te kako mogu oplemeniti i uljepšati nam živote.
Ova akcija je organizovana da se pokaže ogorčenje i revolt prema načinu na koji se pojedinci samostalno i organizovano učestvuju u zlostavljanju i ubijanju životinja .
One se:
- truju po čitavoj Crnoj Gori (slučaj otrovanih pasa na duklji - Podgorica)
- organizovano ubijaju iz pušaka (slučaj ubijanja pasa u Beranama)
- i gle ironije, veterinar nožem ubija konja (slučaj klanja konja od strane veterinara Toma Živkovića na Starom Aerodromu)
One ne mogu da govore ali pate užasno i nepotrebno. Nemojmo na njihovu bezuslovnu ljubav odgovarati mrznjom.
Na kraju bih citirao - Leonarda da Vinčija: „I doći će vreme kada će ljudi na one koji ubijaju životinje gledati kao na one koji ubijaju ljude“.
( Goran Vukmanović )