Samo 900 Kolašinaca je priključeno na kanalizacionu mrežu
Eksperti EU su stanje vodovodne i kanalizacione mreže ocijenili nedopustivim za turistički centar i istakli da se rješavanju tog problema mora pristupiti ozbiljno.
Među najkrupnije infrastrukturne izazove kolašinske Opštine ubraja se i neadekvatno riješeno tretiranje otpadnih voda.
U nekoliko navrata čelnici lokalne vlasti su pokušavali da riješe taj problem, a najkonkretniji napredak postignut je sredinom devedesetih, kada su izgrađena 3,4 kilometra kanalizacione mreže i lagune za tretman otadnih voda na Brezi.
No, i pored toga što je to bila i ostala jedna od najkrupnijih investicija u minule dvije decenije u Kolašinu, a stručnjaci ocjenuju da postojeća kanalizaciona mreža i danas funkcioniše solidno, činjenica je da je svega 900 stanovnika, odnosno manje od deset odsto priključeno na nju.
U Kolašinu dominiraju septičke jame i njihov broj je između 1.300 i 1.500
“Postojećom kanalizacionom mrežom pokriven je centralni dio grada sa velikim hotelima i državnim institucijama. Mreža je u dobrom stanju i funkcioniše bez većih problema.
U Kolašinu dominiraju septičke jame i njihov broj je između 1.300 i 1.500”, kazao je inženjer za otpadne vode Bogdan Trbojević, koji je nedavno boravio u Kolašinu, u timu eksperata WYG interacional.
Eksperti EU u Kolašinu su boravili tri mjeseca i analizirali stanje vodovodne i kanalizacione mreže, ali i napravili razvojni projekat iz te oblasti.
Takvo stanje, ocijenili su oni, nije dopustvo za jedan turistički centar, a rješavanju tog problema mora se pristupiti ozbiljno i uz dugoročna i krupna ulaganja.
Cijev direktno iz kuće u potok
Međutim, evropski eksperti u svojim analizama nijesu spomenuli činjenicu da je ne mali broj Kolašinaca odlučio da čak i ne gradi septičke jame, pa su prošli znatno jeftinije usmjeravajući cijevi za kanalizaciju iz svojih kuća u najbližu rijeku ili potok.
Reklama za desetak apartmana sadrži i podatak da svaki od njih ima svoj dio obale rijeke
Gotovo je nevjerovatno da su se među tim “domišljatim” našli i vlasnici turističkog vikend naselja Rajsko selo, koje se nalazi na svega dva kilometra od grada, pored restorana “Savardak”.
Reklama za desetak apartmana sadrži i podatak da svaki od njih ima svoj dio obale rijeke. Vlasnici apartmana nijesu iskoristili samo obalu, već i rijeku Svinjaču, pa se kanalizacija ovog turističkog naselja izliva direktno u vodu.
U kolašinskoj Komunalnoj policiji kažu da nijesu nadležni za sankcionisanje sličnih pojava. Mogu samo da, kako kažu, po prijavi nekog građanina konstatuju takvo stanje.
“Veliki problem Kolašina su septičke jame, jer veliki broj stambenih zgrada nije prikopčan na kanalizacionu mrežu. Takođe, i izlivanje kanalizacije u Taru i Svinjaču. Na desetine je takvih slučajeva.
Međutim, naše nadležnosti svode se samo na to da pođemo na lice mjesta i napravimo zapisnik o tome. Time bi trebalo da se bavi inspektor za vode”, kazao je načelnik Komunalne policije Dragan Vlahović.
On je i informaciju o tome da se i kanalizacija Rajskog naselja izliva u Svinjaču shvatio kao prijavu i obećao da će službenici Komunalne policije uskoro napraviti zapisnik o tome, ali da dalje od toga, kako je rekao, ne mogu.
Lokalna uprava se, očigledno, ozbiljno sprema da, uz podršku Vlade i Evropske investicione banke, realizuje projekat razvoja vodovodnog i kanalizacionog sistema, čiji su nacrt uradili eksperti EU, ali za to će biti potrebno još nekoliko godina.
Oni koji brinu o kolašinskim rijekama kažu da se do tada ne može čekati i da bi što hitnije trebalo spriječiti zagađenje voda i nepoštovanje zakona osnovnih ekoloških standarda. Inspektor za vode u Kolašin, slažu se mnogi, rijetko svraća.
Komunalnoj treba dati veća ovlašćenja
Paradoks da kolašinska Komunalna policija ne može da sankcioniše slične slučajeve smeta i ekolozima.
U NVO “Natura” ističu kako su u nekoliko navrata prijavljivali izlivanje kanalizacije u vodu, ali da im nije poznato da li je neko zbog toga sankcionisan. “Zaista je čudno da Komunalna policija nema nadležnosti da brine o kolašinskim vodama, već je to obaveza inspektora za vodoprivredu.
Mi smo nekoliko puta, tokom akcija uređenja i čišćenja korita rijeka, prijavljivali inspektoru takve slučajeve, ali mislim da je ostalo na tome. To je zaista veliki problem i za sada se ne čini dovoljno da se riješi.
Kada bi Komunalna policija dobila nadležnosti koje sada nema, bilo bi mogućnosti za efikasnije i brže rješenje”, rekao je izvršni direktor te NVO Mikan Medenica.
( Dragana Šćepanović )