Nacrt zakona o NVO ne zadovoljava pravne i demokratske standarde

Nacrt zakona o nevladinim organizacijama (NVO) ne zadovoljava pravne i demokratske standarde niti potrebe crnogorskog civilnog sektora, ocijenili su danas Centar za demokratsku tranziciju (CDT) i Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR). Te NVO su, u saopštenju dostavljenom agenciji MINA, pozvale Vladu da pristupi izradi novog zakonskohg teksta. U saopštenju se navodi da su CDT i YIHR, nakon objavljivanja javnog poziva za dostavljanje mišljenja na Nacrt zakona, formirali tim pravnika zadužen za analizu tog dokumenta i pripremu preporuka za njegovo unaprjeđenje. „Nakon detaljne analize, zaključili smo da Nacrt obiluje nedostacima suštinskog i formalnog karaktera, i da gotovo svaki član Nacrta zahtijeva ozbiljne korekcije, kaže se u saopštenju. Nedostaci se, kako se navodi, prije svega ogledaju u tome što se Nacrt prilagođava postojećem stanju, a ne ide u pravcu njegovog poboljšanja, što praktično znači da podstiče loše prakse, naročito netransparentnost. „Pored toga, Nacrt obiluje formalnopravnim nedostacima, kao i pravno-tehničkim greškama koje pojedine odredbe čine potpuno nerazumljivim ili kontradiktornim drugim odredbama“, smatraju u CDT i YIHR.

Saradnja sa civilnim sektorom jedan od uslova za pregovore

Te NVO podsjećaju Vladu i nadležne organe da cilj reforme zakonodavstva koje reguliše rad NVO nije precrtavanje mjere predviđene Akcionim planom, već stvaranje pravnog okvira i institucionalnih mehanizama za kvalitetan rad i razvoj nevladinog sektora. Evropska komisija (EK) je, kako navode, unaprjeđenje saradnje sa civilnim sektorom postavila Crnoj Gori kao jedan od sedam uslova za otpočinjanje pregovora. „Na taj način nam je saopšteno da je stanje u toj oblasti loše, i da ga treba popraviti. Smatramo da Nacrt koji je Vlada pripremila ne donosi napredak niti u jednoj oblasti“, kaže se u saopštenju. Navodi se da zakon o NVO treba da doprinese jačanju organizacija civilnog društva, njihovih organizacionih i materijalnih kapaciteta, i samim tim poboljšanju imidža tog sektora u javnosti i osnaživanja njihovog uticaja u procesu donošenja odluka. „U Crnoj Gori trenutno, na papiru, postoji oko 5,5 hiljada NVO, među kojima najviše par stotina zapravo i obavlja djelatnosti zbog kojih su registrovane, a minimalan broj zadovoljava osnovne zahtjeve transparentnosti“, tvrde u CDT i YIHR. Procjenjuju da za finansiranje NVO država i opštine izdvajaju nekoliko miliona EUR na godišnjem nivou, a kad se uzme u obzir i podrška Evropske unije (EU) i drugih međunarodnih donatora, proizilazi da je crnogorski nevladin sektor podržan sa deset do 15 miliona EUR godišnje. U saopštenju se navodi da se, suprotno očekivanjima, taj novac ne reflektuje u razvijenom i aktivnom NVO sektoru, jer podršku građana i uticaj na donošenje odluka ima svega par desetina organizacija.

Deklarativna podrška nije dovoljna

CDT i YIHR poručuju da cijene novu politiku otvorenosti Vlade prema civilnom društvu, ali smatraju da prigodni sastanci i deklarativna podrška NVO nijesu dovoljni. Ocjenjuju da saradnja NVO i države ne smije zavisiti od dobre volje pojedinaca, već moraju postojati kvalitetni institucionalni mehanizmi za ostvarivanje te saradnje. Osnove te saradnje su, kako navode, transparentni i kvalitetni institucionalni mehanizmi za finansijsku podršku NVO i njihovo uključivanje u proces donošenja odluka. „Dugoročno, poboljšanje u ovoj oblasti može se ostvariti jedino kvalitetnim zakonskim regulisanjem i jačanjem postojećih organa ili stvaranjem novih institucija koje implementiraju te propise“, smatraju u CDT i YIHR. Dodaju da u pripremi novog zakona treba imati u vidu i to da će se upravljanje pretpristupnom pomoći u u Crnoj Gori u narednih par godina decentralizovati, i da će državni organi biti odgovorni za upravljanje EU fondovima. „Vjerujemo da je pravi trenutak da se, kroz izradu ovog zakona, dugoročno riješi pitanje institucije koja će se baviti finansijskom podrškom civilnom društvu, i gradi kapacitet te institucije da pored podjele sredstava iz javnih izvora uskoro bude spremna i da upravlja EU sredstvima“, kaže se u saopštenju.

Dostaviće preporuke za izradu novog nacrta

Navodi se da će CDT i YIHR dostaviti Vladi preporuke za izradu novog Nacrta zakona o NVO, zasnovane na uporednoj analizi zakona koji regulišu rad NVO u zemljama okruženja i centralne i istočne Evrope, koje je pripremio istraživački tim tih organizacija. U CDT i YIHR se nadaju da će Vlada formirati novu radnu grupu za izradu zakona o NVO, ili uključiti u rad zainteresovane subjekte koji mogu doprinijeti izradi kvalitetne regulative u toj oblasti. „Uvjereni smo da naše znanje, iskustvo i istraživački kapaciteti nevladinog sektora mogu pomoći nadležnim organima da pripreme zakon koji će zadovoljiti potrebe NVO, uticati na unaprjeđenje stanja u ovom sektoru i poslati poruku EU da njihove preporuke ispunjavamo ne samo formalno, već i suštinski“, kaže se u saopštenju. U preporukama koje će CDT i YIHR dostaviti Vladi navodi se,između ostalog, da predmet Nacrta zakona o NVO nije jasno određen. Postavlja se pitanje da li Nacrtom treba da budu regulisana i strukovna udruženja, koja ni u jednom zakonu nijesu sistemski uređena, kao i takozvana neformalna udruženja, kako se pominju u Akcionom planu praćenja sprovođenja preporuka iz Mišljenja EK. Pored toga se, kako navode, postavlja i pitanje da li je Nacrt na adekvatan način tretirao nevladine fondacije i nevladina udruženja, jer se, i sa teoretskog i sa praktičnog stanovišta, na e subjekte ne mogu primjenjivati ista pravila. „Ukoliko se zauzme stav da jednim zakonom budu uređene NVO,strane NVO, nevladine fondacije, zadužbine i strukovna udruženja, zakon mora biti koncipiran tako da budu jasno vidljive odredbe koje se mogu primijeniti na svaki od navedenih oblika udruživanja, kao i one koje bi važile samo za pojedine“, smtraju u CDT i YIHR. S druge strane, kako navode, ako se to procijeni kao necjelishodno rješenje, te oblike udruživanja je potrebno urediti posebnim zakonima. U preporukama se navodi da je u Nacrtu zakona neadekvatno uređeno pitanje transparentosti u radu, i da se od tog akta očekivalo da to pitanje uredi na mnogo većem nivou od postojećeg. „To, međutim, nije slučaj, pa je nedostatak volje da se ova oblast transparentno uredi evidentan kako u dijelu kojim se uređuje rad organa državne uprave nadležnog za poslove uprave, tako i u dijelu kojim se uređuje rad NVO i način raspodjele novca tim organizacijama“, kaže se u preporukama.

Neuređenost registra NVO jedno od spornijih pitanja

Navodi se da je jedno od najspornijih pitanja neuređenosti registra NVO, kao i davanje legitimiteta umanjenoj kontroli unutar samih organizacija. „Polazeći od toga da je skupština organ upravljanja i odlučivanja, kao i kontrolni organ, jer usvaja finansijski izvještaj i tome slično, praktično se omogućava da organ koji donosi odluku sam sebe kontroliše u primjeni te odluke“, smatraju autori preporuka. Navode da Nacrtom, za razliku od važećeg Zakona, nije predviđena obaveza postojanja upravnog odbora, kao upravljačkog tijela. „Konstatujemo da bi trebalo razmisliti o zadržavanju postojećeg rješenja, jer se plašimo da bi se, suprotnim odredbama, predviđenim Nacrtom legalizovala loša praksa koja postoji u Crnoj Gori po ovom pitanju. Potreba donošenja novog zakona je zbog unaprjeđenja, a ne legalizovanja postojećeg (lošeg) stanja“, kaže se u preporukama. CDT i YIHR upozoravaju da javnost registra, kao standard, i objavljivanje njegove ažurirane elektronske verzije na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova, kao obaveza iz Akcionog plana praćenja sprovođenja preporuka iz Mišljenja EK, nijesu predviđeni Nacrtom.

I godišnji izvještaji NVO neuređeni

Ostalo je, kako navode, neuređeno i pitanje sačinjavanja godišnjih izvještaja NVO. „Zato novi Nacrt zakona treba da ide u pravcu uvođenja većih zahtjeva za transparentošću rada, što bi išlo u prilog većem kvalitetu rada NVO i njihovom razvoju, a istovremeno bi doprinijelo povećanju otvorenosti rada organa državne uprave“, kaže se u preporukama. Navodi se da se mora preispitati i da li je opravdano rješenje da država sufinansira samo projekte koji su finansirani iz fondova EU, ili treba propisati da će da sufinansira projekte koji su od javnog interesa. „Ne smije se zanemariti činjenica da će za par godina država preuzeti administriranje sredstvima EU koja će biti namijenjena finansiranju projekata, tako da i ovaj zakon mora da krene u pravcu institicionalnog i praktičnog omogućavanja preuzimanja tih nadležnosti“, smatraju u CDT i YIHR. U preporukama tih NVO navodi se i da Komisija za raspodjelu dijela novca od igara na sreću mora da bude uređena tako da njeno osnivanje, organizacija i način donošenja odluka budu maksimalno otvoreni javnosti. „Predlažemo da se umjesto postojeće Komisije osnuje nacionalna fondacija za finansiranje NVO, ili da se postojeći organ unaprijedi tako da odgovori zahtjevima transparentnosti, kao i novim nadležnostima koje će država preuzeti, a vezane su za raspodjelu sredstava koje EU daje za projekte“, kaže se u preporukama.

( MINA )