"Morate uskladiti interese budućeg zakupca aerodroma i države"

Važno je da vlast pruži dovoljno pogodnosti zajmodavcima, kazao je konsultant Sergej Samolis

54 pregleda1 komentar(a)
Sergej Samolis, Foto: Privatna arhiva
24.10.2018. 16:00h

Crnogorska Vlada treba da se pobrine da kroz tenderski postupak za davanje u dugoročni zakup aerodroma u Tivtu i Podgorici izabere jakog i iskusnog partnera, kao i da ima sve potrebne podsticaje uspostavljene u cilju dugoročnog usklađivanja interesa budućeg zakupca aerodroma i države.

To je u intervjuu za “Vijesti” kazao izvršni direktor konsultantske kompanije PPP Eksperts iz Londona Sergej Samolis koji je u Crnoj Gori boravio kao predavač na temu privatno-javnog partnerstva u organizaciji Međunarodne finansijske korporacije (IFC) koju je Vlada angažovala kao konsultata u postupku davanja aerodroma pod zakup. Samolis ima više od 15 godina iskustva u oblasti infrastrukture i javno privatnih partnerstava, član je Međunarodnog udruženja upravljanja projektima i učesnik davanja koncesije na aerodrom Pulkovo u Sankt Peterburgu. Pulkovo je jedan od vodećih evropskih aerdoroma koji je dat pod koncesiju po modelu privatno-javnog partnerstva.

Vlada je odlučila da ponudi crnogorske aerodrome na koncesiju na 25 ili 30 godina, a prema predlogu koncesionog akta, planira da od koncesija za aerodrome unaprijed naplati 100 miliona eura kao i da koncesionaru nadoknaditi novac koji on ne naplati od Montenegro erlajnsa.

Učestvovali ste u davanju koncesije za Pulkovo aerodrom. Možete li reći nešto više o detaljima tog posla?

Pulkovo aerodrom dat je 2009. godine na koncesiju dugu 30 godina. To je braunfild projekat, što znači ulaganje u prostor postojeće izgradnje. Koncesionar Northern Capital Highway preuzeo je operacije i postojeće terminale i izgradio novi terminal. Po izgradnji novog, renoviran je stari terminal. Broj preveznih putnika se povećao skroro tri puta – sa 5,5 miliona na preko 15 miliona. Grad Sankt Peterburg, kao vlasnik, ima fiksnu godišnju koncesionu naknadu vrijednu oko dva miliona E eura, kao i varijabilnu koncesionu naknadu koja iznosi 11,5 odsto bruto prihoda aerodroma. Ukupni budžet projekta, oko 1,2 milijarde eura, u potpunosti je obezbijedio koncesionar, bez ikakvih troškova za Sankt Peterburg.

Šta su glavna poboljšanja nakon koncesije?

Izgrađeni su novi terminal i pristanište, proširena platforma, izgrađen hotel sa četiri zvjezdice, kancelarijski centar, višespratni parking, proširen spoljni parking. Takođe, sagrađeni su dodatni sadržaji, poput vatrogasne zgrade i drugih pomoćnih objekata.

Građevinski troškovi u prvoj fazi iznosili su oko 900 miliona eura. Novi terminal, koji je izgrađen po propisanim standardima kvaliteta IATA C, površine je 140 hiljada metara kvadratnih i kapaciteta 17 miliona putnika.Zahvaljujući svemu navedenom, Pulkovo aerodrom sada je među top pet ruskih aerodroma po saobraćaju, a osvojio je i brojne nagrade. U 2016. proglašen je za najbolji aerodrom u Rusiji kapaciteta većeg od 10 miliona putnika, dok je 2015. godine tu titulu ponio na nivou Evrope.

Svakako da su neka od ključnih poboljšanja došla upravo kroz model javno-privatnog partnerstva. Broj check in šaltera povećan je sa 48 na 88, kontakt lokacija sa četiri na 14, lokacija za granične kontrole sa 35 na 108.

Šta biste savjetovali crnogorskoj Vladi koja je odlučila da izda u dugogodišnji zakup aerodrome u Tivtu i Podgorici?

Pobrinite se da tenderska formula dozvoljava da izaberete dovoljno jakog i iskusnog operatera, kao i da imate sve potrebne podsticaje uspostavljene u cilju dugoročnog usklađivanja interesa operatera i javne vlasti. Važno je da javna vlast pruži dovoljno pogodnosti zajmodavcima. Banke nijesu samo izvor finansiranja. U postupku finansiranja projekta, banke igraju važnu ulogu u ublažavanju rizika, praćenju projekta i obezbjeđivanju njegove validnosti. Potreban stalni monitoring nad koncesionarom

Šta se pokazalo kao dobra praksa, a šta kao naučene lekcije iz modela privatno-javnog partnerstva za Pulkovo?

Jedna od ključnih lekcija koju smo naučili jeste da ovako dugi, skupi i složeni projekti nijesu imuni na uticaj spoljnih nepredviđenih događaja. Kriza koja se desila 2008. godine sa tržištem nekretnina, kao i veliki ekonomski pad ruske ekonomije u 2014. godini imali su uticaj na projekat. Ipak, konzervativna finansijska struktura, planiranje troškova, kao i stalni monitoring od strane uključenih banaka doprinijeli su da projekat bude izgrađen na vrijeme i u budžetskom okviru, kao i po svim odobrenim planovima. To je rezultiralo da budu ostvareni svi planirani benefiti, kao i projekcije saobraćaja i prihoda.