Hvala Morači

U novu godinu smo ušli – sa novom Vladom. Hoće li personalne promjene ostati i jedina novina znaćemo vrlo brzo. Kada počnu prve odluke da izlaze iz kabineta na kojima su tek okačene nove pločice sa imenima.

Za neke su ove promjene priželjkivane, za druge neočekivane, za treće tek nedovoljan korak.

Ako posmatramo polje zaštite životne sredine, nova Vlada je, u personalnom i organizacionom smislu, zaista drugačija.

Ministarstva koja su pokrivala oblasti bitne za zaštitu životne sredine - urbanizam, turizam, evropske integracije, poljoprivreda, vodoprivreda i šumarstvo kao i ekonomski razvoj – drugačije su organizovana i njima sada rukovode drugi ljudi. A njih čeka mnoštvo izazova.

Veoma brzo će se pokazati koliko novi premijer i prvi ljudi pomenutih resora zaista razumiju i kako doživljavaju ovu oblast.

Da li tek kao stavku iz brojnih evropskih direktiva koju treba sa što manje medijske pompe uklopiti u neoliberalni koncept razvoja (ako se to uopšte razvojem zvati može), ili će nas, pak, sve iznenaditi dokazavši da suštinski shvataju šta zapravo znači životna sredina i koliko je ona važan segment održivog ekonomskog razvoja.

Nezaobilazno test-poglavlje za novu Vladu, najteži i najvažniji ispit kada je životna sredina u pitanju, je projekat HE na Morači. Upravo taj projekat savršeni je lakmus za Vladu, ali i parlament u narednim mjesecima. Zakonodavna i izvršna vlast imaju priliku da pokažu koliko su dorasli zadatku koji su preuzeli.

Javni interes i javni, svima dostupni podaci, trebalo bi, konačno, da izbiju u prvi plan. Ako ne bude tako, slijedi - potop, u figurativnom ali i doslovnom značenju te riječi.

Ne zaboravimo - čuli smo dosta puta od novog mandatara kako je ovo – Vlada kontinuiteta. Nekako mi se čini da novi premijer potencira ovaj termin ne bi li odao javnu zahvalnost prethodniku.

Valjda, hajde da se nadamo, to ne znači da će se taj kontinuitet odraziti u baš svakom segmentu budućeg rada i djelovanja rekonstruisane Vlade. Zapravo, kad bolje razmislim, gdje god se okrenem – očekuje se neki diskontinuitet.

U slučaju Morača biće veoma nepragmatično održati kontuiniuitet. Ako nova Vlada imalo bude vodila računa o javnom interesu.

Prosto – u cijelom poslu je napravljeno toliko grešaka i praktično nema niti jednog načinjenog koraka za koji se može reći da je iole transparentno odrađen, a većina njih je i u suprotnosti sa zakonom.

Da ne nabrajamo pristrasne ekonomske i ekološke studije, plaćene i lobiste volontere, kršenje međunarodnih standarda, manipulacije PR agencija plaćenih velikim svotama novca, itd.

Sve je rezultiralo, naravno, velikim otklonom javnosti od ovog projekta, i negativnim ocjenama mnogih istaknutih stručnjaka.

Nova vlada, ukoliko uhvati kontinuitet na ovom polju, imaće tešku i nezahvalnu ulogu verifikacije jednog ovakvog, krajnje loše odrađenog posla.

Ako ova Vlada, kojim slučajem, ipak pokaže neke znake diskontinuiteta – onda valja očekivati da prvo sebi pa onda poreskim obveznicima prizna počinjene greške, ali i da predloži nova rješenja. No, svaki diskontinuitet sa prethodnom Vladom po pitanju Morače je teško zamisliv. Ali ne i nemoguć.

Teško zamisliv jer u kabinetu su ljudi koji su i do sada što u parlamentu, što u Vladi, zdušno branili stav - Crnoj Gori su potrebne elektrane.

No ono što je opasno jeste to da većina njih nikada nije pokazala da želi da uđe u suštinu problema i izgledalo je kao da tek deklarativno podržavaju ovaj projekat samo zato što su ga njihovi stranački saborci gurali.

Sada se od njih očekuje da daju konkretne odgovore – kakve elektrane, sa kojim ekološkim standardima, pod kojim uslovima bi bile napravljene i za čiji račun.

To treba da bude tema novih ministara i premijera, a ne nametnute manipulantske dileme u prošlosti – za ili protiv elektrana, za ili protiv privrednog razvoja Crne Gore.

Ljudski je nadati se većem razumijevanju i ulasku u suštinu ekoloških i ekonomskih aspekata ovog projekta od novih ljudi u kabinetu.

No, realno je i očekivati u ovakvom, malo vjerovatnom scenariju, žestoku reakciju eksponenata moćnog energetskog lobija i njihovih dobrih prijatelja sa članskim kartama političkih partija koji su, ne zaboravimo, i zakuvali sve ovo.

Kada bi se striktno držala javnog interesa, Vlada obećanog kontinuiteta bi bila gurnuta u diskontinuitet i na površinu bi isplivalo sve šta je ko radio u energetskom sektoru i ko je navodio vodu na čiju vodenicu. A to bi moglo biti loše po mnoge.

Ono što će dodatno zakomplikovati Vladi posao oko Morače (bila kontinuiteta ili diskontinuiteta) je parlament. Sa nedavno izrečenim stavom manjeg koalicionog partnera na vlasti (šta god neko mislio o tome), uz već odavno izrečene negativne ocjene dijela opozicionih partija, biće potrebna znatna energija da se stvari urede po principu kontinuiteta prilikom rasprave o HE na Morači u parlamentu.

No, parlamentarna rasprava će na čistac izvesti i odnos parlamentarnih stranaka po pitanju saradnje sa najmoćnijom političkom partijom u Crnoj Gori, ali i eventualne saradnje sa njima po principu „kada prifali glasova“.

I naravno, ko će s kim i pod kojim uslovima i hoće li se uopšte ulaziti zajedno u loše projekte po građane i državu.

Tako će Morača, htjeli mi to ili ne, ući u samu srž vizije budućeg ekonomskog razvoja, odnosa prema prirodnim resursima ali i političkih relacija u Crnoj Gori.

Nadam se samo da poslije Morače ništa više neće biti isto. Ni dosadašnji ekonomski razvoj, ali vrlo vjerovatno ni trenutna politička scena u Crnoj Gori.

Ili idemo do kraja, da postanemo puka sirovinska baza za razvoj drugih država, ili krećemo drugim putem. Trnovitim, strmim, punim prepreka, ali putem razvoja.

Ubrzo će Morača izbaciti na vidjelo sve - ko je ko i ko je s kim i za čiji račun. Kako to samo bujične vode umiju – sve najednom. I makar ćemo biti načisto. Iako nam se čini da već jesmo, još nismo.

Hvala Morači. Unaprijed.

( Darko Pajović )