LOVAC NA ZMAJEVE

Evropski nokdaun

Papagaji se ubiše ovih dana da nam objasne kako smo dobili baš ono što smo očekivali, trče sa mikrofonima od druga nam Tanoka, preko malog Miška, do gospođe ministarke (Đurović), pričajući nam bajke kako je kod nas sve u redu, problemi su u biti kod Evropljana

109 pregleda0 komentar(a)
File i Milo, Foto: Savo Prelević
05.01.2011. 17:12h

Panika je među papagajima i pukovnicima na Dvoru. Dobili smo kandidaturu bez datuma, a svi znaju šta to znači. Šef i silnik prije svih. Nedavno je to i rekao: smatraću pozitivnim samo ono mišljenje koje bude sadržavalo i datum pregovora, sa uslovima ili bez njih! Dakle dobili smo, ako je vjerovati Šefu, negativno mišljenje. I nema nam mrdanja naprijed dok silnik ne odstupi, procjenjuju neki zapadni analitičari. Zato je panika. Papagaji se ubiše ovih dana da nam objasne kako smo dobili baš ono što smo očekivali, trče sa mikrofonima od druga nam Tanoka, preko malog Miška, do gospođe ministarke (Đurović), pričajući nam bajke kako je kod nas sve u redu, problemi su u biti kod Evropljana.

Na drugoj strani, i patriote zbijaju redove. Ranko (nije Čarapić) i njegov partijski brat Novak (nije Kilibarda) već pišu peticiju da Šef ostane. U protivnom, naša mlada država, koju tek podržava 51 odsto građana, može pasti u ruke nejakog Filipa koga smo bildovali da bude za nju. O Svetu da ne govorimo.

Zato će Ranko (nije Čarapić) i Ranka (nije Krivokapić) ubrzo zaključiti dosije “Zavala”, hapšenjem nejakog Sveta i njegove familije. Biološke i one druge. Liše Brana! Tako bar najavljuje Šef (parlamenta). Uostalom, strpite se. Novak (nije Kilibarda) priprema saopštenje za tisak, par mitinga nakon toga, i sve će nam biti jasno. Kako je za odbranu svete države, to jest opstanak Šefa i silnika na vlasti i narednih 20 godina neophodna međunarodna podrška, Milan (nije Roćen) putuje za Berlin. Da objasni Vesterveleu kako se apsolutna kontrola tajnih službi, pravosuđa, medija, partija i mafije vrši u skladu sa Kopenhaškim kriterijumima i za interes velikog vođe.

Što bi trebalo da omogući njegov novi dvodecenijski mandat kojim se obezbjeđuje regionalna stabilnost i nesmetan protok svih akciznih roba i markica. Za razliku od Kalifornije, gdje je propao i najnoviji pokušaj legalizacije marihuane, kod nas je takav standard davno postignut! Od trave, preko koke do heroina, sve je legalizovano tako da sada možemo preći na udarničko bildanje autostrade koja nas direktno vodi u Evropu.

U tom poslu Roćen je prvak. Ne mislim na asfaltiranje već na animiranje zapadnih kolega da je ovdje sve po evropskim standardima. Vestervele ima da padne u sevdah kada čuje Milanov izvještaj o napretku i akcizama. Očito je da je vrag odnio šalu. Mi smo zaista u ozbiljnom problemu. Ne samo što smo dobili deprimirajuće mišljenje EK, već nam i najveći patriota Ranko (nije Čarapić) poručuje da će naša mlada država, na koju smo vijek čekali, kosu rezali i vinograd vezali kako kaže narodna pjesma, uskoro pasti pred naletom Bemaksa, Geneksa, Prve banke, Deripaske, Berluskonija i njihovih projekata koji uništavaju našu ekonomsku supstancu.

A kad Ranko (nije Čarapić) tvrdi nešto tako, onda je došla posljednja ura. Njegoševa naravno, da neko od otpadnika i sramotnih intelektualaca ne pomisli na nekog drugog. Za koga se Milan (nije Roćen), upravo dok pišem ovaj tekst, grčevito bori ispred Branderbuške kapije da se ne dira, da ne odstupa kako mu je naloženo, već da nas još dugo, dugo vodi.

Makar na čelu Partije, ako ne može Vlade. Ali, očito uzalud. Evropa je, iako sa malim zakašnjenjem, shvatila da Šef mora otići u prošlost kao bi Crna Gora imala budućnost. I to je cinizam ovog trenutka. Jer očito i sve više, Primus dođe Crnoj Gori isto što i Mladić bratskoj Srbiji. Kamen o vratu. Dok oni ne uhapse Ratka a mi otpišemo Mila, nema nam članstva u EU. Tako se izbor naše mlade države svodi na dva zla, ne zna se koje je veće. Skoro dvadeset godina biramo od dva zla manje, vrijeme je bilo da dođemo do ćorsokaka gdje se ne zna koje je zlo veće. Šta god izabrali, kajaćemo se. Jedno je zlo veliko da se ne odričemo vođe već da se odreknemo Evrope, drugo je da pustimo našeg Iva niz vodu kao što su oni njihovog, ali da onda državu predamo u ruke nejakog Filipa. Koga smo bildovali da bude za nju.

Koliko god ovakav epilog bio uznemirujući i neprijatan, on je logičan. Državu koju su, nabildovane lažnim patriotizmom ne može se nadati boljem ishodu. Na žalost. Zar nije, kroz istoriju, lažni patriotizam unižavao i uništavao velike a kamoli minijaturne nacije i kulture?!

Posljednji je momenat da se možda izbjegne sunovrat. I da Milo i Milan odu. Ne u Berlin već u prošlost. Ranko može i treba da ostane, jer za reprezentovanje časne i pravedne Crne Gore malo je jedan Čarapić.