Trećina akademskog integriteta

Ne ukradi. Ne svjedoči lažno na bližnjega svojega. Ne poželi ništa što je tuđe.

Zamalo da pomislite kako je autorka ovog teksta pametna, a onda shvatite da ste ovo negdje već, tokom života, čuli. Možda. Ako ne možete da se sjetite, a kontate da je malo vjerovatno da je autorka toliko pametna, proguglaćete i shvatiti da ih je “pozajmila”. I to tri od mogućih 10. Što dođe oko 30 odsto. I nije plagijat, ako pitate Univerzitet Crne Gore.

Sad, šalu po strani. Ako ovo nije bilo dovoljno slikovito, obratite pažnju: Univerzitet Crne Gore dozvoljava da “pozajmite” do 30 odsto nečijeg rada, ne navedete izvor i - ne budete plagijator.

“...Rezultat primjene metode za provjeru plagijata je pozitivan ako postoje elementi koji se mogu tumačiti kao plagijat. Indikatori pozitivnog rezulatata su: za doktorske disertacije i magistarske/master radove:... Postoji više od 30 odsto sličnosti između doktorske teze/master rada kandidata i autorskih radova drugih autora, a da nisu navedeni izvori”, stoji u Odluci UCG o korišćenju softvera za utvrđivanje plagijata na toj ustanovi, s početka aprila prošle godine.

Dakle, ako dobro čitam ovu Odluku državnog Univerziteta, dobar dio akademske zajednice u toj ustanovi može da odahne: ako su “pozajmili” manje od 30 odsto tuđeg rada, a nijesu saopštili izvor, kao da nijesu ni “pozajmili”.

Onda nešto mislim - ne sjećam se da je nevladina organizacija Centar za akademski integritet reagovala na ovakvu odluku državnog Univerziteta.

Ne sjećam se da je neko iz te organizacije izašao pred javnost i rekao: Ja sam Marko Marković, doktorat sam odbranio na, recimo, češkom Karlovom univerzitetu, i ja poručujem menadžmentu UCG: ovaj vam procenat nikako nije dobar i njime najviše štitite svoja zvanja, jer vas ima mnogo sa titulom, ali je pitanje kako ste je zaradili.

Možda i jesu, ali ja za to ne znam. Ako jesu, a ja ne znam za to, onda se izvinjavam i Centru za akademski integritet, a i vaskolikoj javnosti Crne Gore što je ovaj stav fake news (po naški lažavina).

Ako nijesu, onda se pitam: zašto su ćutali na ovo? Zašto akademski integritet, koji gordo nose u nazivu, nijesu založili za to da se spriječi ovakvo ponižavanje visokog obrazovanja u Crnoj Gori? Želim da vjerujem da u toj organizaciji ima onih koji su diplome stekli u inostranstvu. Jesu li smjeli i mogli da prepišu 30 odsto seminarskog rada, a da ne budu sankcionisani? Je li takva evropska praksa, pa se Univerzitet Crne Gore samo prilagođava međunarodnim trendovima? Ne bih rekla.

Zato je neoprostivo da civilni sektor koji se bavi akademskim integritetom ćuti na ovakve odluke UCG. (Polako me ubijaju ove prejake riječi - akademski i integritet).

U svakom slučaju, “Vijesti” imaju dovoljno materijala za više državnih zvaničnika, pa i sa UCG. Očekujemo od civilnog sektora, pa i od Centra za akademski integritet, da nam na raspolaganje stavi sve svoje ljudske i materijalne resurse, ako ih imaju. Da provjerimo gdje sve fali po jedna trećina (akademskog ili naučnog rada).

I na kraju, da odmah raščistimo: ovo nije odbrana Alekse Bečića. Ako je plagijator (a evo čekamo Senat UCG da presudi, jer međunarodna komisija nije otvoreno odgovorila na ovo pitanje), onda mu treba oduzeti magistarsku titulu. I treba sankcionisati one koji su mu je na osnovu plagijata dali (profesori Lakićević, Lojpur, Lakić), jer ga nijesu usmjerili na pravi put. Za primjer budućim kandidatima i njihovim mentorima i komisijama.

Što me podsjeti na neke druge slučajeve. Neke su za plagijat prozivali evropski profesori, pa s jedne pređoše na drugu funkciju. Za neke magistre je na sudu dokazano da su plagijatori, pa nikome ništa. (Ne znam zašto ovo uopšte pomenuh, možda zato što baš škodi).

P.S. Ovaj post scriptum (prev. poslije napisanog) računajte kao fusnotu i korišćenu literaturu. Prve tri rečenice: Daničić, Đura. Biblija. Beograd: Glas mira, 2008, str. 73

( Tina Popović )