Radna grupa razmatra smanjenje dažbina na zarade

Radna grupa Socijalnog savjeta koja treba da analizira i predloži način smanjenja dažbina koje se plaćaju na zarade zaposlenih je započela rad, a do konačnog predloga treba da dođe za najviše 30 dana.

Formiranje radne grupe tražila je Unija poslodavaca, jer su ukupne dažbine poslodavaca sada veće nego u zemljama regiona sa kojima se Crna Gora bori u privlačenju investitora i u konkurentnosti privrede kao što su Bosna i Hercegovina i Srbija. Socijalni savjet i Ministarstvo finansija su odobrili radnu grupu jer su poslodavci uslovili podršku povećanju minimalne zarade sa smanjenjem dažbina na zarade.

Radna grupa sada prikuplja podatke o zaposlenima i zaradama u Crnoj Gori, kao i propise i praksu zemalja regiona koje su u protekle dvije godine smanjile dažbine kako bi podstakle dolazak stranih investitora i razvoj domaće privrede. Crna Gora je ovim značajno izgubila na konkuretnosti, takođe u Crnoj Gori su u odnosu na zemlje regiona veći troškovi za električnu energiju, a postoji i ogroman broj raznih taksi i naknada koje naplaćuju opštine i razne državne institucije.

Na radnoj grupi je postignut dogovor da niko od njih neće izlaziti u javnost sa bilo kakvim informacijama o njihovom radu dok se ne donese konačan predlog.

Prema onome što je ranije saopšteno, analize će ići u više pravaca. Jedan od njih je da se, kao u zemljama regiona, uvede neoporezivi dio zarade bruto zarade za koji se ne bi računao porez na dohodak. Na primjer neoporezivi dio zarade u Srbiji iznosi 15.000 dinara ili oko 125 eura, tako da iako je u Crnoj Gori poreska stopa devet odsto, a u Srbiji 10 poslodavac iz Crne Gore u ukupnom iznosu plati više.

Druga mogućnost je da direktno budu smanjenje stope opterećenja na zaradu. Sada se osim poreza od devet odsto i dodatnog od dva odsto na bruto zarade preko 720 eura, na prijavljeni iznos bruto zarade plaća i 12,8 odsto za zdravstveno osiguranje (od čega je 4,3 odsto na teret zaposlenog, a 8,5 odsto na teret poslodavca). Tu je i 20,5 odsto za penziono osiguranja (15 odsto je teret zaposlenog, a 5,5 odsto poslodavca), kao i doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti jedan odsto i doprinos Fondu rada od 0,2 odsto. Tako da na neto zaradu od 500 eura zaposleni i poslodavac plate još 335 eura dažbina.

Problem kod mogućeg smanjenja doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje bio bi to što bi država taj novac morala nadoknaditi iz svojih drugih prihoda, jer i Fond zdravstva i Fond PIO imaju i sada deficite. Na primjer za isplatu penzija je potrebno 425 miliona eura, a od doprinosa za penzijsko osiguranje država naplati oko 300 miliona.

U slučaju smanjenja stope poreza na dohodak, postojao bi drugačiji problem jer se dio ovog novca raspoređuje opština, pa bi im Vlada u tom slučaju morala ustupiti neki drugi prihod. Opštinama se ustupa 12 odsto prihoda od poreza na dohodak fizičkih lica koji je naplaćen na njenoj teritoriji, a izuzetak su Prijestonica Cetinje kojoj ide 16 odsto i Glavni grad Podgorica koji dobija 13 odsto. Opštinama ide i prirez na ovaj porez po stopi do 13 odsto, a za Glavni grad i Prijestonicu do 15 odsto. Ovaj problem u manjoj mjeri postojaće i u slučaju uvođenja neoporezivog dijala zarade.

Prilikom analize mogućnosti smanjenja stopa dažbina na zarade moralo bi se definisati koji dio dažbina bi se smanjivao i kako, odnosno da li bi to bio samo dio koji je na teret poslodavaca, koji se dodaje na bruto zaradu, ili bi se smanjile i obaveze na teret zaposlenog koje se oduzimaju od njegove bruto zarade.

Treći mogući scenario je da Vlada poslodavcima ponudi ukidanje takozvanog kriznog dijela poreza na zarade od dva odsto i smanjenje poreza na dobit pravnih lica. Ove mjere je prošle godine preporučila Centralna banka u cilju podsticanja konkurentnosti domaće privrede i povećanja zapošljavanja.

Ministarstvo nevoljno ušlo u proceduru

Ministarstvo finansija je nevoljno ušlo u ovu proceduru i na početku je odbijalo inicijative sindikata i SDP-a za povećanje minimalne zarade sa sadašnja 193 eura na polovinu prosječne što bi bilo oko 250 eura, kao i zahtjev poslodavaca, nastao nakon inicijative sindikata, da se uvede neoporezivi dio zarade ili na drugačiji način smanje dažbine.

U Vladi su na početku ove priče priželjkivali da dođe do sukoba između poslodavaca i sindikata kako bi obje inicijative bile povučene. Međutim, poslodavci su podržali zahjtev za povećanje minimalne zarade ukoliko se smanje dažbine na zarade, dok su sindikalci zahtjev poslodavaca nazvali opravdanim jer su dažbine na zarade najveće u regionu.

( Goran Kapor )