Zašto centralnoevropski nacionalisti toliko vole Izrael?

Periodi velike političke transformacije nikada nisu bili naročito laki za Jevreje, a sadašnji momenat nije izuzetak. Antisemitizam je u usponu u Evropi i mnogi se boje da će oživljavanje nacionalizma pogoršati tu situaciju.

Ali tu je obrt: uspon antisemitizma u Evropi prati sve veća fasciniranost Izraelom, a posebno njegovim premijerom B. Netanjahuom, u redovima evropske tvrde desnice. Ta očaranost je naročito akutna među vladajućim nacionalnim populističkim partijama u Centralnoj Evropi, regionu u kojem antisemitizam dugo pronalazi plodno tlo.

Lideri u Centralnoj Evropi Netanjahua smatraju bliskim saveznikom. Višegradska grupa, organizacija za saradnju centralnoevropskih zemalja, prošle godine je saopštila planove da održi samit u Izraelu - prvi izvan Evrope. Taj plan je na kraju osujećen razmiricama između Poljske i Izraela oko Holokausta, ali je simbolika, međutim, značajna, a lideri iz preostale tri zemlje Višegradske grupe - iz Mađarske, Češke i Slovačke - su otišli u Izrael. Netanjahu sa svoje strane neguje odnose s populističkim liderima Centralne Evrope. Viktora Orbana je nazvao “pravim prijateljem Izraela” dok su istovremeno istaknuti članovi jevrejske zajednice u Budimpešti kritikovali mađarskog lidera zbog antisemitskih tonova njegove kampanje protiv Džordža Sorosa. Zašto centralnoevropske populiste privlači Netanjahuov Izrael na način na koji su zapadnoevropski levičari šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka nekada bili hipnotisani Kubom Fidela Kastra?

REALPOLITIKA: Tu nesporno ima realpolitike. Izrael je racionalan akter i kao i svi racionalni akteri želi saveznike. Netanjahu u vladama Centralne Evrope vidi potencijalne branitelje u okviru EU koji bi mogli da pomognu da se umanji pritisak Brisela u vezi sa “šarolikim” izveštajem o ljudskim pravima Izraela. U tom cilju je često posećivao region. Ti napori su mu se isplatili - Češka, Mađarska i Rumunija nedavno su blokirale objavu izjave Evropske unije u kojoj kritikuje SAD zbog njihovog plana da presele svoju ambasadu u Izraelu u Jerusalim.

Za centralnoevropske vlade specijalan odnos sa Izraelom je način da se profitira od dinamične ekonomije Izraela i da se dodvori Trampu i njegovoj proizrealskoj administraciji. U regionu je široko rasprostranjeno verovanje prema kojem da bi lider male centralnoevropske zemlje dobio poziv da poseti Belu kuću, treba ili da kupi velike količine američke vojne opreme ili Netanjahu treba da lobira za njegovu posetu.

Ali savezništvo populista sa Izraelom je više od braka iz koristi i strateške proračunatosti.

Šlomo Avineri, veliki izraelski stručnjak-liberal, jednom je izneo tvrdnju da iako je Izrael na Bliskom istoku, njegova politika je često istočnoevropska. Nije stvar samo u tome što je ovih dana bivši SSSR za Izrael izvor emigracije broj jedan, mada se čini da i to utiče na politiku zemlje. Mnogi osnivači jevrejske države su bili iz Centralne i Istočne Evrope i njihovu političku imaginaciju je oblikovala politika novih nezavisnih država koje su se iznedrile u regionu posle I svetskog rata.

OSTVARENJE STAROG SNA: Cionizam je na mnogo načina bio odraz u ogledalu nacionalističke i često antisemitske politike koja je dominirala u Centralnoj i Istočnoj Evropi između dva svetska rata. Ono što danas istočnoevropske populiste privlači Izraelu jeste to što je ostvaren njihov stari san - Izrael je demokratija, ali etnička demokratija; definiše se kao država Jevreja na isti način na koji Istočnoevropljani zamišljaju svoje zemlje kao države Poljaka, Mađara i Slovaka. Očuvao je herojski etos požrtvovanja u ime nacije koji nacionalistički političari priželjkuju za svoja društva.

Onda je tu demografija. Centralnoevropljani i Istočnoevropljani Izrael vide kao jedino zapadno društvo koje pobeđuje u “ratu stanovništva” preinačavanjem trenda demografskog pada. U trenutku kada je Istočna Evropa region koji se najbrže smanjuje na svetu, uspeh Izraela u ubeđivanju Jevreja u dijaspori da se vrate i efikasnost Izraela u ubeđivanju Izraelaca da imaju više dece, izgleda kao čudo. Istočnoevropski populisti takođe dele Netanjahuovo nepoverenje u sve za šta se ispostavlja da je postnacionalno ili nagoveštava kosmpolitizam. Oni se slažu sa Joramom Hazonijem, izraelskim konzervativnim političkim filozofom i Netanjahuovim pristalicom koji je autor uticajne knjige “Vrlina nacionalizma”, koji kaže da glavni politički sukob u svetskoj istoriji nije ni između klasa ni između nacija, već između nacionalista koji veruju da je država-nacija najbolji oblik političke organizacije i imperijalista koji se zalažu za univerzalnu imperiju. Za Hazonija i njegove sledbenike Rimsko carstvo, Habsburška monarhija, SSSR, EU i čak SAD nakon Hladnog rata samo su različita otelotvorenja ideje o univerzalnoj imperiji. A odgovornost iskrenih nacionalista jeste da se bore za njihovo uništenje.

NETANJAHUOV ATRAKTIVAN MODEL: Netanjahu pruža atraktivan politički model i na druge načine. On se bori sa izborima kao da su oni ratovi u kojima treba gaziti leševe, a njegovi birači su voljni da oproste optužbe za korupciju na njegov račun. Orban tu vidi mnogo toga za divljenje. U međuvremenu je spreman da podnese kritiku ostatka sveta, istovremeno zadržavajući pravo da se oseća kao žrtva, što je strategija koju kopira stranka Pravo i pravda u Poljskoj. Izrael je mala zemlja, ali zahvaljujući svojoj ekonomskoj i političkoj moći, igra u ligi velikih sila i pokazuje kapacitete da prkosi čak SAD. Razumevanje fasciniranosti centralnoevropskih nacionalista Izraelom pomaže nam da shvatimo njihove političke snove, ali otkriva i njihova ograničenja. Ključ za nacionalističku politiku Izraela i njegov otpor međunarodnom pritisku jeste tvrdnja Izraelaca da se zemlja suočava sa egzistencijalnim pretnjama. Jeste, izraelski političari ponekad cinično eksploatišu ove pretnje, ali ipak, pretnje jesu realne. To se ne može reći za Centralnu Evropu koja kao deo EU sada uživa najmirniji period u istoriji regiona.

Populistički lideri u Centralnoj Evropi smatraju Izrael modelom kako bi mala država mogla da bude suverena i herojska. Ali ono što motiviše većinu Istočnoevropljana je pre san o normalnom životu nego fantazija o herojskom požrtvovanju.

Drugim rečima, lakše je diviti se Izraelu nego ubediti društva da ga kopiraju.

(novimagazin.rs)

( Ivan Krastev )