Juriš u šetnju

Moj dida sa Šolte je bijo kod nas doma u Splitu. Dida je mene pitao: „Malac, oš poć sa didom u šetnju?“ Ja sam rekao: „Oću!“ Dida je rekao: „Aj onda se spremi, pa da gibamo!“ Ja sam rekao: „Evo, samo da obučen patikice!“ Onda sam ja uletijo u hodnik za obuć se. Dida je isto navuka jaketu i stavijo je na glavu kapu francuzicu. Onda je moja mama pitala: „A di ćete vi dva?“ Dida je njoj rekao: „Idemo u komunizam!“ Mama je piljila u njega sa zinutim ustima. Tata je u kužini spustijo novine i zakolutačijo je sa očima. Dida je njih pitao: „Jel ima kakvih potpitanja?“ Mama je rekla: „Nema!“ Tata je rekao: „Nema!“ Dida je rekao: „Okej, onda doviđenja!“ Mama i tata su rekli: „Doviđenja!“

Za dvi ure smo ja i dida vratili se doma kod kuće. Dida je nosijo veliku narančastu kesu. Mama je nas pitala: „Onda? Kako je bilo u komunizmu?“ Dida je rekao: „Prva liga! Donili smo malo ribe da napraviš brujetić za obid!“ Tata je rekao: „N bava kua? A koju ste ribu donili?“ Dida je provirijo u narančastu kesu i rekao je: „Tri škarpine, četri repa od grdobine, po kila ugora, par feta zubaca i dvi šake škampi da daju flejver!“ Mama je rekla: „Muko irudova, pa to je sve oborita riba! Biće ste je platili kišu isusovu! Odakle van šoldi?“ Ja sam rekao: „U komunizmu se ništa ne plaća, mama!“

Mama je stisnila oči i zarežala je: „Nego šta? Dobiva se džaba?“ Ja sam njoj rekao: „U komunizmu ti važi pravilo – svakome prema potribama, od svakoga prema mogućnostima!“ Dida je rekao: „Igzaktli, unukiću, sve si dobro skužija! A nama je danas bila potriba da izimo jedan pristojan brujet, jel tako?“ Mama je vrtila sa glavušom i rekla je: „A znaš šta, čako, ovo je stvarno čak i od tebe malo tu mač jadno!“ Dida je pitao: „Šta je jadno?“ Mama je rekla: „Pa nemoš vodit dite na ribarnicu i govorit mu da je to komunizam!“ Dida je nagnijo se prema mami i rekao je: „A znaš li ti, ćerce, šta je reka sveti Paval Korinćanima?“ Mama je rekla: „Ne znan!“ Dida je rekao: „Ko ne viruje, može se jebat!“

Sutra ujutro smo mi obitelj marendali u kužini. Onda sam ja dida pitao: „Didac, oćemol u šetnju?“ Dida je rekao: „Naravska stvar! Evo samo da se obučen, pa pičimo!“ Onda je dida uletijo u hodnik za obuć postole i stavit kapu francuzicu. Ja sam isto navlačijo patikice. Onda je mama pitala: „A di ćete opet vi dva?“ Dida je rekao: „Idemo u komunizam!“ Mama i tata su dignili po livu ombrvu i vrtili su sa glavušama kao da mi dva smo skrenili na kvasinu. Dida je pitao: „Jel možda neko oće poć sa nama?“ Mama je rekla: „Ne, hvala!“ Tata je rekao: „Ne, hvala!“ Dida je rekao: „Okej, onda doviđenja!“

Za dvi ure smo ja i dida vratili se doma kod kuće. Ja sam imao novu Dizelovu jaketicu. Dida je imao novi mantel. Plus sam ja imao i nove adidaske. Plus je dida imao i novi francuzicu. Mama je pitala: „I? Kako je bilo u komunizmu?“ Dida je rekao: „Trista smista! Uzeli smo nešto robe šta nan je tribalo!“ Mama je pogledala u mene i podviknila je: „Čoviče, pa to je Dizelova jaketa! To košta ka svetog Petra kajgana! Otkud van šoldi za to?“ Ja sam rekao: „U komunizmu se ništa ne plaća, mama!“ Mama je dreknila: „Pa koji će ti kurac Dizelova jaketa, magarče, ako je dobra i ona od Varteksa?!“ Dida je rekao: „To šta u komunizmu svako dobiva prema svojin potrebama, ne znači da su nan potrebe male! Tojest da moj novi mantel nije od Huga Bosa!“ Mama je od šoka začepila labrnju.

Posli je za obidom moj tata didi rekao: „Čuj, fosilac, sad bi stvarno moga malo zakočit sa tin cirkusom o komunizmu!“ Dida je njemu rekao: „Komunizam nije nikakvi cirkus, zete, nego idealan poredak! Ako tebi ne paše, sve okej, al meni i mom unukiću komunizam savršeno odgovara!“ Tata je rekao: „Daj, čoviče, pa nismo imbecili da nan uvaljuješ spiku ka da on postoji!“ Dida je rekao: „A jebiga bože, ti onda ne viruj!“ Tata je ušutijo i prčkao je sa perunom po pijatu. Dida je rekao: „To ti je ka religija, zete! Čim viruješ u boga, znači da ga ima! E, tako ti je i sa komunizmom!“ Tata je rekao: „Znan, jebate, al to znači da ga ima samo u tvojoj mašti!“ Dida je rekao: „A jel ti sin ima Dizelovu jaketu iz mašte? I jesil juče možda obidva izmišljeni brujet?“ Onda je mama didi rekla: „Ne mogu virovat, majkemi, ti si sa godinama sve luđi i luđi!“ Dida je njoj rekao: „A ti si u godinama kad ti je kapitalizam totalno ispra mozak! Jasna stvar da ti je komunizam špansko selo!“ Mama je pitala: „Šta ti to znači, jebate?“ Dida je rekao: „Moraš bit ili dovoljno star da se komunizma sićaš ili dovoljno mlad da u njega viruješ! A ako si u srednjin godinama, jeba si ježa! Ne znan skoro nikoga u srednjin godinama ko nije ljuta reakcija i sluga krupnog kapitala!“ Mama je podviknila: „Ja san znači sluga krupnog kapitala?!“ Ja sam rekao: „Tu old tu roknrol, tu jang tu daj!“ Dida je nakeserijo se prema meni i rekao je: „Oćemol mi sutra u šetnju, unukiću?“

Naveče su mama i tata ležali u krevi u mrkloj mrakuši. Mama je tati rekla: „Takvog debilčinu ja nisan u životu vidila, časna rič! Bolesnik je spreman potrošit tri vagona šoldi samo da nan vadi mast i prodaje jeftinu komunističku propagandu!“ Tata je rekao: „Nastavi li ovin tempom, u tri dana će spucat pet misečnih penzija!“ Mama je rekla: „Ja mislin da je već sad sa karticon zagazija u debeli minus!“ Tata je rekao: „Ma znaš šta, jebe mi di je on zagazija!“ Mama je rekla: „A i meni isto!“

Sutra ujutro smo mi obitelj marendali u kužini. Onda je dida mene pitao: „Malac, oćemol u šetnju?“ Onda je mama uletila: „Jel opet idete u komunizam?“ Dida je rekao: „Šta, al bi i ti pošla sa nama?“ Mama je rekla: „Pa znaš da bi mogla! Iman jaku potrebu za novin postolima! Al ne bi da budu neke bakandže od Peke ili Borova, nego od Blahnika, Prade ili slične pizde materine!“ Dida je rekao: „Aj spremi se onda, šta čekaš!“ Mama je zaletila se u hodnik da će se poć obuć. Dida je za njom rekao: „Jedino moraš pripazit da slučajno nisi klasni neprijatelj! Ka šta je općepoznato, klasni neprijatelji u komunizmu žestoko najebu! Tu nema milosti, brale!“ Mami je uletila zbunjoza: „A šta in radite?“ Dida je rekao: „A kako kad, ćerce! Nekad smo ih znali višat na bandere! Ili bi ih izveli pred narodni sud i po kratkon postupku ubekili sa metkom u čelo!“ Mama je gledala u dida sa raskrivljenim ustima. Tata je uletijo: „Pa kako mi možemo bit klasni neprijatelji, jebaga irud?! Ne možemo sa ovin plaćama izdurat do kraja miseca! Meso jedemo samo nediljom!“ Dida je rekao: „Eee, a šta je sa virom u besklasno društvo, zete, a? Jel tebi poznato da je sumnja jedan od sedan smrtnih grija u komunizmu?“ Tata je rekao: „Nije mi poznato!“ Dida je rekao: „Zašto bi neko ko ne viruje u komunizam živija u komunizmu? Aj reci, jel bi to bilo logično? Mi uvjereni komunisti smo oduvik svin srestvima branili komunizam od njegovih protivnika!“ Mami i tati je uletilo tupilo od nekužitisa. Dida je rekao: „Okej, istina je da višanje i streljanje više nisu u điru! Malo se taj odnos prema klasnim neprijateljima ipak modernizira!“ Mama je pitala: „Pa šta in radite danas?“ Dida je rekao: „Ukrademo in kreditne kartice i zajebavamo ih da idemo u komunizam!“

Robi K. (IIIa)

(Peščanik.net)

( Viktor Ivančić )