Usta puna identiteta

Identiteta na fali u Crnoj Gori, ali nikako da se konkretizuje. Svaki mali nacionalista u velikom tijelu kuka o nedostatku „nacionalnog identiteta“. Kao da ga nema, iako se među svim narodima i narodnostima bivše Jugoslavije taj „identitet“ najviše osjećao u Crnoj Gori i po posebnosti bio prepoznat, i prije svih silnih današnjih stručnjaka za identitet.

Postalo je popularno, čak i pitanje prestiža da se pripadnici kreirane intelektualne elite pojave na tv-u ili portalu i zakukaju za propuštenom prilikom koja se morala iskoristiti nakon referenduma. Takve priče vode u zatvaranje, u konzervativizam, tvrdi se da smo bolji od onih, bolji od ovih, i rezultat su usijane prazne glave koje se diče kvazi-crnogorstvom. Ako je to cilj kampanje za identitet, sve je osim cilja pogođeno.

Jer je za velika djela poput takve zamisli jačanja identiteta potrebna dobro osmišljena kampanja, dobar tim i izvanredna realizacija, a ne ideje nekoliko divljih akademika, par slikara i nadri-istoričara. Zato nam je identitet u haosu, konstantna mantra o ugroženosti stvorila je stvarnu ugroženost, ali ne spolja, već iznutra, od samih sebe.

Parni valjak nije loš bend, ali da zapjevaju za Dan nezavisnosti na Cetinje i da neko pomisli da je to plafon i vrhunac programa koji država može ponuditi jeste razobličavanje te velike ideje o identitetu, odnosno, vidi se da je ta ideja prazan skup.

U Podgorici je nastupio „jedan od najpoznatijih didžejeva“. Boljih je didžejeva i mnogo bolje atmosfere nekad bilo na Three Friday Parties u Podgorici. Čim se i danas pominju te žurke i nastupi, to govori o identitetu tih manifestacija i ljudima koji su ih pohađali jer se priča održala do danas. Provejevao je i Aco Pejović Montenegrom. I ništa nije u saglasju, konzervativna retorika branika umivenih nacionalista i rezultat kad im se da budžet da raspolažu i organizuju manifestacije.

Ništa tu nije nesvakidašnje, jer je jasno da, baviti se nacionalnim identitetom je unosan posao. Svi ti ljudi, cijela ekipa vremenom se uhljebila, u fantomskim institucijama državnim, ambasadama, fantomskim časopisima, sjede u savjetima, i ukazuju da nije dovoljno urađeno povodom nacionalnog identiteta.

Zato bi dobro bilo da se uvede radno mjesto u Crnoj Gori, posebna specifikacija na birou rada, da piše u rubrici radno mjesto: „Zabrinutost za nacionalni identitet“. Jer tako je poštenije, ništa se ne dešava samo s vremena na vrijeme se pojave neki intelektualci opšte prakse i kukaju bez realizacije. Ako se bilo ko makar malo potrudi, vidjeće kako je sebe brendirala Kanada, Rusija, Hrvatska i Britanija. Svega par klikova, na prilično dostupnom internetu. Ali je naša elita povukla ručnu i otišla u istoriju predaleko, a kad dođe 21. maj, okrenu Aca iz imenika, jer imaju broj naravno.

( Đuro Radosavović )