Crna Gora i Srbija kolateralne štete poraza Makrona

Zemlje Zapadnog Balkana će biti prve žrtve pobede Nacionalnog saveza Marin le Pen, odnosno poraza Republike u pokretu Emanuela Makrona, na izborima za Evropski parlament u Francuskoj. Prema dobro pozicioniranom izvoru “Vijesti” u institucijama EU, posle lošeg rezultata stranke predsednika Pete republike, pozicija Francuske će biti još rigidnija prema proširenju EU na Zapadni Balkan, uključujući Crnu Goru i Srbiju. Jedina zemlja koja bi mogla da zabeleži značajniji pomak je Severna Makedonija zbog koje bi mogao da bude organizovan vanredni Savet u julu, na kome bi Skoplju bio dat datum za početak pregovora.

U Briselu je, navodi naš izvor, i u drugim važnim prestonicama EU, dovoljno jako uverenje da Severna Makedonija mora da bude nagrađena za svoju hrabrost u postizanju kompromisa. “Preovladava želja, uprkos protivljenju Francuske, da se pokaže da EU nagrađuje hrabre državnike koji su spremni da prave kompromise i donose teške odluke u interesu svojih građana, budućnosti države i regiona. Jasno je da je taj potez indirektna poruka liderima u Beogradu i Prištini”, kaže naš sagovornik.

Prema rečima našeg izvora, veoma su male šanse, gotovo nikakve, da Crna Gora uskoro otvori poglavlje 8, posljednje koje joj nedostaje da kompletira prvu fazu u pregovaračkom procesu.

“U najboljem slučaju Podgorica će otvoriti pomenuto poglavlje u decembru. Srbija ima solidne šanse da otvori samo jedno poglavlje, reč je o životnoj sredini. Rezonuje se da je to veoma zahtevno poglavlje i da Srbija mora da usvoji ili prilagodi veliki broj zakona i dostigne određene parametre, tako da je bolje što pre da počne. Severna Makedonija i Albanija sigurno neće dobiti datum za početak pregovora u junu iako će Evropska komisija u svom Izveštaju o napretku država Zapadnog Balkana preporučit Evropskom savetu da odredi datum početka pregovora”, dodaje naš visokopozicinirani izvor u Briselu. Do sada je bila politika da se otvaraju od dva do četiri poglavlja godišnje, sa zauzimanjem tvdokornijeg stava Pariza i podrške par severnoevropskih prestonica, proces zatvaranja poglavlja će biti sveden do najviše dva po godini.

Ovoga leta će doći do razdvajanja puta Severne Makedonije i Albanije prema EU. Za davanje datuma Skoplju za početak pregovora sa EU snažno lobiraju i SAD.

Kako “Vijesti” saznaju u 10 tzv. power pointa, američkog predsednika Donalda Trampa za susret sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel je davanje datuma Severnoj Makedoniji za početak pregovora. “Da li će to Tramp to reći Merkelovoj niko ne zna. Sa aktuelnim američkim predsednikom nikada niste načisto da li će poštovati agendu i smernice koje mu pripreme saradnici, improvizovati iz svoje glave, ili jednostavno zaboraviti. U svakom slučaju, Amerikance u ovom momentu pitanje Kosova i Srbije, kao i Bosne i Hercegovine ne interesuje na srednjem i visokom nivou. Jedino im je stalo da Skoplje bude nagrađeno jer je Prespanski sporazum rezultat američke spoljne politike”, objašnjava sagovornik “Vijesti”.

Severna Makedonija bi dobila datum za početak pregovora na Savetu u junu, da ne postoji proceduralni problem sa Bundestagom. Nemački parlament nije mogao da “kalendarizuje” davanje zelenog svetla za Severnu Makedoniju u junu. Mogao bi to da uradi najranije u julu i zato se pretpostavlja da bi odmah po odobrenju Bundestaga mogao da bude održan vanredni Savet na kome bi Skoplje konačno stiglo do svoje zaslužene nagrade.

Albanija nema ni minimalne šanse da dobije datum za početak pregovora, jer su kategorično protiv takve odluke Francuska, Holandija i Danska i još par zemalja koje daju prećutnu podršku. Mali izgledi postoje da će se takav stav promeniti tokom ove godine, tim pre posle rezultata izbora u Francuskoj, tako da Albanci mogu da se nadaju tek u 2020. da eventualno dobiju datum.

Neće biti dobrih vesti ni za BiH. Status kandidata za članstvo u Uniji BiH je i dalje na dugačkom štapu. Kao i Tirana i Sarajevo ima male šanse da završi godinu sa proklamovanim ciljem, nadajući se da će se stvari promeniti u 2020.

Kosovo neće dobiti viznu liberalizaciju ni ovog leta. Samo u slučaju da na julskom samitu u Parizu, sa francuskim predsednikom Makronom, vlasti u Prištini ukinu taksu od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH, mogle bi da otvore vrata za eventualnu viznu liberalizaciju do kraja godine.

Tvrda pozicija predsednika vlade Kosova Ramuša Hardinaja oko taksi na proizvode iz Srbije na nedavnom samitu u Berlinu je bila kontraproduktivna za interese Prištine, pogotovo za ambicije da se ukinu viza za građane Kosova. Praktično su kosovske vlasti same sebi namentule novi uslov za dolazak na tzv. belu Šengen listu. Što se tiče Srbije, osim eventualnog otvaranja jednog poglavlja u junu, predsednik Aleksandar Vučić će biti sve češće prozivan zbog stanja u medijima u Srbiji. Moraće da na svakom svom bilateralnom sastanku sa visokim zvaničnicima država članica EU i same EU svaki put odgovora na pitanja o slobodi medija i odgovornosti vlasti za sve lošiju medijsku sliku u Srbiji.

Inače, kako objašnjavaju izvori “Vijesti” upoznati sa dosijeom Zapadnog Balkana u državama članicama EU, svrha aprilskog sastanka u Berlinu, u organizaciji Angele Merkel - osim pokušaja pomeranja sa mrtve tačke dijaloga Beograda i Prištine i oživljavanja Berlinskog procesa - bio je cilj nemačke kancelarke da uvuče francuskog predsednika Emanuela Makrona u balkansku problematiku.

Nemačka ima tradicionalno tvrd stav prema proširenju EU, ali ne tako rigidan kao aktuelni Francuski koji preti da postane kontraproduktivan za intrese EU u jugoistočoj Evropi. Namera Merkelove je bila da na mala vrata uvede u agendu francuskog predsednika Zapadni Balkan i da ga, na neki način, učini saodgovornim.

Jedan od logističkih problema je što će cela priča ići malo sporije pošto jedini savetnik u Jelisejskoj palati, koji poznaje Zapadni Balkan i bavi se njim, Filip Etijen, odlazi na ambsadorsko mesto. Na njegovu savetničku poziciju dolazi diplomata koji se nikada, do sada, nije bavio Zapadni Balkanom, tako da će mu trebati vremena da uđe u dosije, pohvata konce i uđe u balkansku krčmu.

Sve u svemu, rezultati izbora za Evropski parlament, ne idu na ruku ubrzanja procesa proširenja EU na Zapadni Balkan. Oni su gotovo jednako negativni koliko i autoritarni impulsi lokalnih vladara, krize i populizmi koji se proizvode u industrijskim količinama u državama regiona. Izuzetak je Severne Makedonija. Skoplje će jedino pamtiti 2019. godinu po dobru kada su u pitanju evropske integracije, ako se Tramp seti da pročita svoje “power pointe” na samitu sa Merkelovom, a Bundestag bude nemački, a ne balkanski, efikasan.

( Željko Pantelić )