Jančar dobitnik nagrade "Stefan Mitrov Ljubiša"

Žiri, koji je radio u sastavu prof. dr Slavica Perović, prof. dr Nadežda Čačinović i prof. dr Mihajlo Pantić, ujedno i predsjednik žirija, donio je odluku da dobitnik nagrade "Stefan Mitrov Ljubiša" za 2017/2018. godinu bude pisac Drago Jančar.

Nagrada "Stefan Mitrov Ljubiša" za 2017/2018. godinu Dragu Jančaru biće dodijeljena na XXXIII festivalu "Grad teatar", 18. avgusta, uz prisustvo članova žirija.

Grad teatar je dostavio obrazloženje, koje prenosimo u cjelosti:

"Žiri za dodelu Nagrade ‘Stefan Mitrov Ljubiša’ – koji čine Nadežda Čačinović, Slavica Perović i Mihajlo Pantić (predsednik) – na završnoj sednici održanoj 1. juna 2019. godine jednoglasno je odlučio da je dobitnik te nagrade za 2018. godinu romansijer, pripovedač, dramski pisac i esejist Drago Jančar (1948). Već odavno potvrđen i u matičnoj, slovenačkoj kulturnoj sredini, i u Evropi i svetu, kao inventivan i inovativan autor, Drago Jančar i svojim novijim ostvarenjima osnažuje takav sud. U središtu njegovog obimnog, žanrovski razuđenog, tematski širokog i raznostranog opusa uvek je čovek, po pravilu zatečen i nesnađen u lavirintu sopstvene sudbine i huci istorije kojoj se opire, uprkos saznanju o nemoći, odnosno o neminovnosti kraja. Jančarevi romani, pripovetke i drame, praćene jasnom, samosvesnom esejističkom artikulacijom, uvek su dijalog sa epohom, sa širom slikom sveta, i uvek su aktivni odgovor dobu u kojem živimo. Često okrenute istoriji – od koje se jedino može naučiti da se iz nje ništa ne može naučiti – Jančarove pripovedne i scenske fikcije snažno se suprotstavljaju ideologiji apsurda koja je premrežila prošli književni vek; pisac po prirodi zapitanog mišljenja neizbežno konstatuje besmislenost i bezizglednost modernog sveta, ali se ne zaustavlja na tom saznanju. Naprotiv, on u samom pripovednom činu iznalazi smisao, on pripovedanjem osmišljava i iskupljuje taj i takav svet, suprotstavlja se beznađu, represiji, nasilju, zlu…

Krećući se tankom granicom ‘između lepote i ljubavi i užasa i zločina’, i od ‘malih epizoda privatnih i javni historija’ oblikujući narativne slike zamašne simboličke snage, Drago Jančar u svojim romanima (na primer: Podsmešljiva požuda, Te noći sam je video), pričama (Džojsov učenik) i dramama („Veliki briljantni valček”) gradi istančane psihološke studije i društvene parabole, suočavajući tako čitaoca sa koliko individualnim toliko i opšte važećim životnim neizvesnostima, nastalim u sučeljavanju sa istorijom, politikom i enigmatičnom, nepredvidljivom, retko kad vedrom svakodnevicom. U kritici je već sa razlogom primećeno da: ‘Jančar na majstorski način predočava psihološke pozicije svojih junaka i njihove unutrašnje lomove, bilo zbog toga što su se našli usred novog iskustva, bilo zato što su s vlastitim iskustvom toliko nesaglasni da njihova stvarnost postaje nepodnošljiva. Ali on s jednakom pažnjom prati i samu dinamiku društva kojoj su podložni njegovi junaci.’ (Gojko Božović)

Pozdravljajući snagu i značaj umetnički oblikovane reči u vremenima koja se neskriveno trude u pokušaju da tu snagu i taj značaj poreknu, i saglašavajući se sa nagrađenim autorom, koji svojim delom svedoči uverenje ‘ da je književnost jedna od onih tačaka na kojima možemo zasnovati smisao vlastitog života’, Žiri za dodelu Nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša” čiji je osnivač Grad teatar – Budva, čestita Dragu Jančaru".

( Vuk Lajović )