Konatar: Funkcioneri svoj nelegalni novac drže na tuđim računima

"Javni funkcioner u 99 odsto slučajeva imovinu koju je stekao nelegalno drži na računima sebi bliskih lica, kumova, prijatelja, članova šire porodice, a njih po sadašnjem zakonu Agencija za spječavanje korupcije ne prepoznaje kao lica, koja su subjekti kontrole"

1303 pregleda6 komentar(a)
Miloš Konatar, Foto: GP URA

Bez ispitivanja porijekla imovine javnih funkcionera, tranzicionih biznismena, lica bliskih organizovanim kriminalnim grupama, u Crnoj Gori, ne možemo govoriti o efikasnoj borbi protiv korupcije, kazao je danas potpredsjednik Građanskog pokreta URA, Miloš Konatar.

"Ispitivanje porijekla imovine je neophodno zato što je privatizacija sveukupnog društvenog bogatstva u Crnoj Gori dovela do velikih i ničim opravdanih socijalnih razlika i percepcije građana da su se pojedinci enormno obogatili kroz proces tranzicije. Upravo ti "tranzicioni" biznismeni i tajkuni uz javne funkcionere moraju biti među prvima koji će imati obavezu da dokažu porijeklo svoje imovine", poručio je on.

Kaže da je suštinski neophodno da osim javnih funkcionera zakon obuhvati i tajkune, tranzicione biznismene i lica koja imaju veze sa organizovanim kriminalom, jer se, kako smatra, dosadašnje rješenje sistema povezanih lica sa javnim funkcionerima pokazalo kao neefikasno i potpuno neučinkovito.

"Javni funkcioneri su se prilično prilagodili sistemu na način da najveći dio svog bogatstva, koji je stečen kroz koruptivne aktivnosti, ne drže na svojim računima. Javni funkcioner u 99 odsto slučajeva imovinu koju je stekao nelegalno drži na računima sebi bliskih lica, kumova, prijatelja, članova šire porodice, a njih po sadašnjem zakonu Agencija za spječavanje korupcije ne prepoznaje kao lica, koja su subjekti kontrole.Upravo zbog svega navedenog insistiramo da se u Crnoj Gori je uvede princip neselektivnosti, kada je u pitanju ispitivanje porijekla imovine", ukazuje on.

Pojašnjava da Zakon o prijeklu imovine koji predlaže Građanski pokret URA predstavlja jedan od ključnih sistemskih i antikorupcijskih zakona, bez kojih nije moguća demokratizacija Crne Gore i borba protiv korupcije.

"Crnoj Gori su neophodne promjene i suštinske reforme, jer je preduslov za sprovođenje ovog i svakog drugog zakona da društvo i država imaju nezavisne i jake institucije i da postoji politička volja da se ovakav ili slični zakoni sprovedu u dijelo", zaključuje Miloš Konatar.