STAV
Zašto ostavka Đačića može da bude važna
U zadnjih dvedesetak godina u Crnoj Gori ne sećam se ni jednog imena čoveka koji je podneo ostavku zbog neuspeha
Jedan iskusni političar, komentarišući nagomilane probleme u društvu, između ostalog je rekao: “Čvor naših decenijskih nedaća je u niskom moralu izabranih predvodnika. Neuki su i neuspešni, ali im ne pada na pamet da sami sebi sude i donesu odgovarajuće zaključke: da se sklone i svoje mesto prepuste drugima. Zato su ostavke retke, gotovo nepoznate”.
U zadnjih dvedesetak godina u Crnoj Gori ne sećam se ni jednog imena čoveka koji je podneo ostavku zbog neuspeha. U demokratskim zemljama ako političar ne ispuni obećanja svojim biračima od kojih je dobio podršku, ili čak zbog neke nepromišljene izjave, normalno je da se povuče, podnese ostavku, kao čin odgovornosti, lične hrabrosti, moralne obaveze prema svojim biračima. Dok se u našem pretpolitičkom društvu ostavka doživljava kao gubitak moći, kukavičluk i lični poraz.
Mirko Đačić doskorašnji predsednik opštine Pljevlja 17. maja podneo je ostavku na tu funkciju, godinu dana od lokalnih izbora i svog drugog mandata. Na lokalnim izborima održanim u maju 2018. godine na kojim se očekivala pobeda opozicije, koalicija okupljena oko DPS ostvarila je ubedljivu pobedu i to najviše zahvaljujući nosiocu liste Mirku Đačiću, sada već bivšem predsedniku ove najsevernije opštine Crne Gore.
Arhitekta po profesiji, Mirko Đačić je važio za najsuperiornijeg kandidata i najstručniji kadar DPS za koga u partiji nisu štedeli reči hvale, govorili su na predizbornim skupovima da je “čovek neiscrpne energije, vizije, pobedničkog duha, arhitekta evropske budućnosti Pljevlja...”
Zašto je Đačić tek na samom početku svog drugog mandata podneo ostavku na čelu predsednika opštine, a nedugo zatim i na članstvo u opštinskom i glavnom odboru Demokratske partije socijalista?
Pravu istinu zna najbolje sam Đačić. Ono što javnost Crne Gore zna je to da je Đačić u ime opštine Pljevlja podneo krivičnu prijavu Specijalnom državnom tužilaštvu za nesavestan rad protiv direktora Poreske uprave Miomira M. Mugoše. Krivičnu prijavu podneo je nakon što Mugoša nije prihvatio više predloga opštine Pljevlja da se kroz naplatu dugovanja za koncesije na Pljevaljske šume od Kompanije Vektra Jakić plati dug opštine Pljevlja prema državnom budžetu i tolerisanja Poreske uprave višegodišnjeg neplaćanje obaveza prema lokalnom budžetu. Đačić je predlagao da se pitanje višemilionskog duga Vektre Jakić i pitanje duga pljevaljske opštine prema državi može rešiti u trouglu između te kompanije, opštine Pljevlja i Vlade Crne Gore. Kompanija Vektra Jakić privatizovana je 2007. godine, iste godine je potpisan ugovor o koncesiji za korišćenje šuma na period od 30 godina sa planiranom godišnjom sečom od oko 140.000m3 bruto drvne mase po izuzetno niskoj ceni od oko 13,5 eur/m3. U njenu modernizaciju uloženo je oko 100 miliona eura, i tadašnji ministar a današnji potpresednik Vlade M. Simović je u oktobru 2010. godine najavio da je “sasvim izvesno da će ova “najmodernija fabrika” u regionu početi sa proizvodnjom naredne godine (2011), biće to značajan oporavak privrede u Crnoj Gori”. U aprilu 2019. Poreska uprava je uvela stečaj u kompaniju Vektra Jakić, još jednu propalu privatizaciju po “DPS modelu”, sa ogromnim dugom prema opštini Pljevlja, i preko 200 zaposlenih.
Iz Poreske uprave nisu naveli kako će lokalna uprava naplatiti višemilionski koncesioni dug od Vektre Jakić. Đačićevi bivši saradnici tvrde da je napustio mesto predsednika opštine nakon što Vlada-Poreska uprava nisu prihvatali njegov predlog vezan za dugovanja Vektre Jakić i njihovog tolerisanja od strane Poreske uprave sve do konačnog uvođenja stečaja. Dok su iz Poreske uprave revnosno i neodloženo svakog meseca blokirali račun opštine Pljevlja za neizmirene poreze i doprinose pa osnovu reprograma duga.
Đačić je imao dva izbora: da ćuti, da “ne talasa” i da bude predsednik još četiri godine, ili da zaštiti interese grada, podnese krivičnu prijavu protiv direktora Poreske uprave Miomira M. Mugoše veoma istaknutog člana sopstvene partije. Sigurno je bio izložen velikom pritisku, da povuče prijavu, da je Mugoša važan šraf DPS mašinerije, da će se sve nekako rešiti, da je partija na prvom mestu... Đačić je odabrao drugi put, zaštitu interesa građana Pljevlja i opštine na čijem je čelu bio. Ostavka Đačića, ako je prigovor savesti, jeste nada da ipak i u DPS postoje ljude kojma je važniji interes građana od naredbe iz partijske centrale, da je ovo moralni čin čoveka koji više nije moga da ćuti i trpi sve DPS prevare i mahinacije...
Sa druge strane, opozicione partije u Pljevljima njegovu ostavku su komentarisale kao Đačićev iznuđen potez, navodeći da se iza svega krije neka nova predizborna lista kako bi se prevarili opozicioni birači, da je to trebao mnogo ranije da učini, da nije imao izbora. A imao je - dovoljno je bilo samo da povuče krivičnu prijavu protiv direktora Poreske uprave.
Vreme će pokazati šta je po sredi, opozicione pretpostavke ili mudra odluka Đačić da je pravi trenutak da se ostavkom ukrca na čamac za spasavanja sa DPS Titanika. Odlazak najreprezentativnijeg kadra kako su ga predstavljali u kampanji, veliki je udarac čak i za DPS monolitnu partijsku strukturu a istovremeno signal za ostale odvažnije ljude u DPS da krenu Đačićevim putem, jer sa Milom jesu i ostaće na Đavoljem putu...
Ostavke su im preostale kao poslednje pribežište zdravog razuma i jedini izlaz i put do katarze, iskupljenja, do lične slobode...
Autor je potpredsjednik PzP-a
( Marko Lalević )