Raspućin iz briselskih sjenki

Martin Zelmajer je od prvog marta generalni sekretar EU. Funkcija ne zvuči spektakularno, ali je briselski činovnik koji se na njoj nađe šef glomaznog i skupog aparata u kojem radi 32.000 ljudi. Izvan “svemirskog broda Brisel”, kako hordu činovnika EU posprdno nazivaju kritičari, malo ko je čuo za Zelmajera i funkciju koju obavlja.

Unapređenje nemačkog službenika je nedeljama tema u medijima. Evropski parlament je u ponedeljak, doduše uz prilično prazne poslaničke klupe, diskutovao o Zelmajeru, a predstavnici Evropske komisije su morali da se pravdaju. Čak je i tehnički ministar finansija Nemačke Peter Altmajer prokomentarisao stvar na margini jednog sastanka u Briselu. „Radio sam sa Zelmajerom. Saradnja je uvek bila puna poverenja, bila je okej.“

Ko je taj Martin Zelmajer? Neki mediji ga zovu „Raspućinom“ koji vuče konce iz pozadine, sivom eminencijom iza predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, tajnim oružjem nemačke kancelarke. Jedno je izvesno - on zvanično ne radi za nemačku Vladu.

Pravnik rođen 1970. je karijeru gradio u Evropskoj centralnoj banci i medijskom koncernu Bertelsman, a od 2004. je u službi EK. Bio je portparol i šef kabineta komesarke Vivijan Reding. Rukovodio je izbornom kampanjom Žan-Kloda Junkera pred evropske izbore, a onda postao njegov šef kabineta i lični savetnik.

Kada priča sa novinarima u Briselu - uvek korektan i promućuran - jasno se vidi samouverenost, zna da je odličan i lojalan činovnik. Prosečnost ga ne zanima, ne voli kritiku na račun Evropske komisije i vrednosti evropskog ujedinjenja kojima u svakoj prilici paradira. Ljudi koji rade sa njim kažu da zna da bude prgav i šefuje sa visine.

Zelmajer nakon brzog uspona u hijerarhiji sigurno ima mnogo neprijatelja u vrletima briselske mašinerije, od Komisije preko Parlamenta do novinara. Na zub ga je posebno uzeo ugledni portal Politiko, koji pripada nemačkom koncernu Špringeru. Taj portal piše o „Zelmajer-gejtu“ i u jednoj ironičnoj fotomontaži predstavlja novog generalnog sekretara kao časnu sestru.

Svemu je prethodilo proklizavanje portparola Evropske komisije Margaritisa Šinasa koji je na jednoj konferenciji za štampu rekao da su pri postavljanju Zelmajera na novu funkciju pravila poštovana sa „religioznim žarom“. Pre toga su evroparlamentarci Zelenih te francuski i britanski novinari bili kritični prema neobičnom procesu izbora generalnog sekretara.

Zelmajer je mimo uobičajene hijerarhije najpre postavljen za zamenika generalnog sekretara, a onda, nekoliko sekundi kasnije, imenovan za generalnog sekretara. Pravno je to u redu, tvrdio je u ponedeljak pred parlamentom nemački komesar Ginter Etinger koji je zadužen za personalna pitanja.

Ipak postupak ostavlja gorak ukus i mnoga pitanja. Jedina protivkandidatkinja za mesto zamenika generalnog sekretara bila je bliska Zelmajerova saradnica koja je potom – povukla kandidaturu. Zelmajer je tako izabran, a ta dama je zatim postala njegova naslednica u kabinetu Žan-Kloda Junkera. Da li to sve može biti slučajnost?

Dosadašnji generalni sekretar Aleksander Italijener, Holanđanin, povukao se sa funkcije i postao je „savetnik sa posebnim zadacima“. Istog dana je Zalmajr postavljen bez konkursa. Navodno su mnogi od 28 evropskih komesara za ovo važno nameštenje saznali u zadnji čas.

Poslanici Zelenih smatraju da je Zelmajer rukovodio čitavom igrom. „Podela funkcija na prepad budi utisak da se radi o nepotizmu“, rekao je nemački poslanik Sven Gigold. On je doduše naglasio da se ne radi o jednom čoveku već o postupcima Evropske komisije. „Evropa zbog blic-unapređenja Zelmajera daje priliku populistima da je napadnu. Za sve pozicije u institucijama EU moraju postojati otvoreni konkursi“, dodao je Gigold.

Nemački demohrišćanin Elmar Brok je uzeo Martina Zelmajera u zaštitu. Sve je urađeno kako treba, rekao je on u debati: „Radi se o antinemačkom napadu.“ Nemački ministar Altmajer je takođe bio na tom tragu: „Ne sme da se radi o nacionalnosti već o tome da li je neko dobar Evropljanin.“ Oni se time osvrću na pisanje britanske štampe koja je Zelmajera nazvala „antibritanskim“ službenikom zbog njegovih pozicija o Bregzitu. Londonski listovi se osim toga žale na dominaciju Nemaca u briselskim hodnicima. Na posletku, i najviši službenici Evropskog parlamenta i Službe za spoljne poslove EU takođe su - Nemci.

(Deutsche Welle)

( Bernd Rigert )