Nepodnošljiva lakoća tvitovanja

Pisala sam, ne tako davno, kako lako i nadam se samo nepromišljeno vređamo ljude koje ne poznajemo, prepričavamo događaje koji se nisu desili, proglašavamo nemoralnim lepe žene i lopovima sve uspešne.

A o političarima raznih “pouzdanih” informacija ima “na kub”. Od lanca kafana porodice Predsednika, do raznih lopovskih i seksualnih afera svih iole poznatijih političara. Ne kažem da je sve to nemoguće, pogotovo kada vidim političare kako se žustro svađaju javno, a onda posle emisije prijateljski poslovno ćaskaju. Ali je mnogo sočnih vesti posle provere postalo glupa laž. No, sve to što izgovaramo po slavama i kafićima deluje naivno prema sajber ogovaranju i lakoći nabacivanja blata po ljudima na društvenim mrežama. “Rekao je brat prijatelja sestrinog bivšeg muža, odnosno ne baš brat nego njegov poznanik iz kladionice, koga je doduše sreo samo jednom…”, i onda takva vest pravo na Tviter ili neku drugu društvenu mrežu. Priznajem - desi se i pouzdana i važna informacija koja prostruji društvenim mrežama, ali treba biti ekspert, pa izdvojiti to iz čuda od stavova, informacija, laži, tračeva…

A baška sajber prijateljstva. Pogledam - 834 prijatelja, a onaj drugi 2.311. Tek poneki skromni ima tek nešto više od 80, a veliki majstori društvenih mreža raportiraju hiljade, pa i desetine hiljada prijatelja. Bože me sačuvaj! Da ne pominjem sada, pogledajte sami, koliko je lidera lista koje su se takmičile za Beograd dobilo manje glasova nego što ima prijatelja na Fejsu! Daj, izmislite neku drugu reč za sajber-prijatelje jer su pravi prijatelji dragocenost, a ovi neka merna jedinica penetracije sopstvenih misli u sajber-komunu.

U većini razvijenih zemlja društvene mreže se tretiraju kao najnepouzdaniji medijski prostor. I teško se javno citiraju, zapravo citiraju se tek posle provere. Istraživanja kažu da se društvenim mrežama na Balkanu veruje. Ja mogu da razumem ljude koji kažu ništa ne verujem medijima ili koji smatraju da su novine oglasne table, ali da vide Tviter kao pouzdaniji - ne mogu da razumem. Primera zloupotreba ili najstrašnijih tračeva je napretek. Ali kada se veruje mrežama onda su one idealne kada dođe vreme izbora.

Intenzivno oslanjanje na PR i marketing u političkoj borbi dovelo je do ozbiljne brige političkih stranaka kako da pakuju svoje poruke da bi ih učinile razumljivijim i dostupnijim i manje zainteresovanim biračima. Ali, mogućnost blaćenja protivnika po društvenim mrežama izgleda je i vrlo privlačna i strašno jeftina, pa je malo ko od aktera političkih utakmica odoleo tom iskušenju. Ipak, ne ide mi nikako u glavu što su se opozicionari, čak sa istih lista ili dojučerašnji koalicioni partneri, blatili po Tviteru i FB-u, kao da ne razumeju da je to direktno nanošenje štete sebi i kao da im nije jasno da nijedan protivnik ne bi odelo da pojača vidljivost tih sajber-svađa, kao što ne razumem zašto je ubedljivi pobednik beogradskih izbora puštao neke uvredljive spustove na društvenim mrežama kada je bilo očigledno da imaju ogromnu prednost. I jedni i drugi su naneli sebi mnogo više dugoročne štete nego kratkoročne koristi.

( Nadežda Gaće )