Konjević: Od 310 hotela, polovina ih ima jednog zaposlenog

Rebalans budžeta, kojim Vlada nastoji da smanji eventualne rizike po javne finansije je, prema riječima poslanika vladajuće koalicije, opravdan, dok opozicija smatra da se takvom politikom izvršna vlast mora stalno zaduživati da bi isplaćivala osnovne pozicije u državnoj kasi.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Petar Ivanović, kazao je da se, kada se govori o rebalansu, budžet mijenja za 6,4 miliona eura ili procentualno 0,27 odsto.

“Iz samog procenta je jasno da nije riječ o značajnijoj izmjeni budžeta”, smatra Ivanović.

On je tokom rasprave u Skupštini o predloženom rebalansu ovogodišnjeg budžeta rekao da se budžet mijenja iz tri razloga.

“Prva je finansijske prirode, odnosno povećanje planiranih prihoda. Druga je socijalne prirode, a tiče se izmjene minimalne zarade, a treća fiskalne prirode, odnosno stvaranje pretpostavki za otplatu i refinansiranje duga”, rekao je Ivanović.

On je naveo da su postignute niže kamatne stope od postojećih za otplatu duga.

“Tako bi se ponašao svako od nas pojedinačno i svako preduzeće koje vodi računa o troškovima”, kazao je Ivanović.

On je podsjetio da budžetski deficit ostaje u zoni ispod tri odsto, što je u okvirima Mastrihtskih kriterijuma.

Ivanović je, obrazlažući rebalans detaljnije po stavkama, saopštio da je iznos od preko 150 miliona eura usmjeren na ono što se popularno zove kvalitet života građana Crne Gore.

“Sredstvima javnog duga se ne finansira potrošnja, već ulaganje u infrastrukturu, s ciljem povećanja kvaliteta života građana”, poručio je Ivanović.

Poslanik Demokratskog fronta (DF), Nebojša Medojević, tvrdi da se sa ovakvom politikom Vlada mora non stop zaduživati da bi isplaćivala osnovne pozicije u budžetu i kako bi funkcionisale javne finansije.

“To je taktika predsjednika Demokratske partije socijalista (DPS), Mila Đukanovića - ako ti fali 100 miliona eura, zaduži se, pa kad dođe vrijeme za naplatu ti opet uzmi 100 miliona”, kazao je Medojević.

On smatra da je javne finansije nemoguće držati stabilnim.

“To je kao da imate jedno bure puno vode i odjednom je ono izbušeno na deset mjesta. Ko buši to bure? Braća Đukanović, na način što koliko god vi sipali odozgo, oni dolje imaju svoje kanale”, rekao je Medojević.

On tvrdi i da je ekonomija Crne Gore - ekonomija pranja novca.

Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Raško Konjević, pitao je ministra finansija Darka Radunovića zbog čega tvrdi da građani imaju bolji standard kada im plate nijesu povećane.

„Takođe, imamo sivu ekonomiju koja je po Vladinim dokumentima između 20 i 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Druga siva ekonomija je da imamo 12 hiljada preduzeća sa po jednim zaposlenim, što je nemoguće. To znači ogromno uskraćivanje doprinosa“, rekao je Konjević.

Takođe, kako je dodao, siva ekonomija je i to što od 310 hotela polovina ima jednog zaposlenog, koji je i direktor, sobarica i kuvarica.

„Imamo državu koja ne plaća porez, što je isto siva ekonomija. Ko će da plati radnicima Montenegro Airlinesa (MA) doprinose? Ti ljudi će morati da pođu u penziju i ko dozvoljava da im se ne plate dopinosi“, pitao je Konjević.

On je rekao da to dozvoljava država iako je ona vlasnik tog preduzeća.

„Mi smo 'za vrat' uvatili ove koji privređuju, opterećenjem na rad od 67 odsto odnosno 64 odsto, koje je među najvećim u regionu i mislimo da nam je to moda“, rekao je Konjević.

Nezavisni poslanik, Aleksandar Damjanović, pitao je da li treba pričati o zamjeni teza ili perfidnom podmetanju građanima kako je Crna Gora malo zadužena zemlja, jer su neke države EU mnogo zaduženije, a u njima su plate po tri, četiri hiljade eura.

„Ono što je bitno je da nam podastrete podatke o tome na koliko se planira zaduženje sa svim kamatnim stopama kako bi znali o čemu govorimo“, rekao je Damjanović.

On je kazao da je DPS podnio amandmane sa novih 4,3 miliona eura aneksa za fiskalizaciju za Poresku upravu, a kada je o tome nedavno raspravljano u Skupštini rečeno je da je to već obezbijeđeno.

„Malo smo zbunjeni i mi i građani, zašto ne govorimo precizno? Zašto nekad namjerno ili nenamjerno omašimo 4,3 miliona eura, zašto nije Vlada podnijela taj amandman, pa da onda razgovaramo da je to bila omaška“, pitao je Damjanović.

Prema njegovim riječima, ova farsa od parlamenta se ne bavi izvještajem Državne revizorske instistucije (DRI) o gazdovanju državne imovine koji je katastrofalan.

„Država ne zna da ima svoje stanove za koje plaća održavanje i ne zna ko ih koristi i održava“, dodao je Damjanović.

On je ocijenio da to sve polako postaje farsično.

„Hvala svima nama kako ovaj parlament izgleda, ali ostajem da ga koristim kao perfektnu medijsku platformu, odnosno jedan običan portal skupstina.me da damo poruke koje bi nam vjerovatno bile cenzurisane na nekom drugom mjestu“, rekao je Damjanović.

Poslanik Bošnjačke stranke (BS), Ervin Ibrahimović, saopštio je da Vlada rebalansom nastoji da smanji eventualne rizike po javne finansije u narednom periodu i on je opravdan.

„Budžet za ovu godinu je produkt pažljivog planiranja, ali u toku godine može doći do faktora koje nijesmo mogli predvidjeti i kao takvi mogu uzrokovati rebalans budžeta“, rekao je Ibrahimović.

Prema njegovim riječima, povećanje minimalne zarade, smanjenje poreza na doprinose, unaprijeđenje zdravstvene zaštite i povećanje naknade po osnovu nezaposlenosti su razlozi za rebalans, koji su rezultat kontinuiranih pomaka u radu Vlade u narednom periodu.

„Kada je riječ o zaduženju od 500 miliona eura, smatram da je dobar potez Vlade da iskoristi povoljne najave pada kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu“, ocijenio je Ibrahimović.

Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, kazao je da je deficit budžeta prethodnih godina snižavao da bi u ovoj bio projektovan na 2,97 odsto.

“To je dobar, ali nedovoljan pokazatelj, jer moramo da težimo suficitu u javnim finansijama”, ocijenio je Mugoša.

On je rekao i da će javni dug, 2022. godine, biti ispod 60 odsto.

“Visina javnog duga jeste izazov, jer smo mi mala ekonomija. Ono što je bitno da nema više zaduživanja za tekuću potrošnju. Svako novo zaduživanje je za refinansiranje duga i razvojne projekte”, rekao je Mugoša.

Poslanik Miodrag Lekić kazao je da je Crna Gora 2006. godina bila zadužena sa 700 miliona eura, a da danas zaduženje iznosi 3,1 milijardu eura.

“U Vladi kažu da je povoljan momenat na tržištu i da su povoljne kamatne stope. Jesu li ovo pouzdani podaci? Znaju li Kanada i Češka za ovo ili samo mi znamo. Pa ajde da brendiramo ovaj naš izum pa da predložimo svima da nas slijede i zadužuju se”, poručio je Lekić.

On tvrdi da se radi o neodrživoj ekonomiji, a sada sa druge strane postoji nepodnošljiva lakoća zaduživanja.

Poslanik DPS-a, Branko Čavor, kazao je da se ne radi o novom zaduženju, već refinansiranju postojećeg duga po povoljnim uslovima.

„To je na deset godina 120 miliona eura, nezanemarljivo manji troškovi“, dodao je Čavor.

On je kazao da se tim promjenama zakona ostvaruje neutralni fiskalni efekat.

„Deficit je na nivou ispod tri odsto, što je dobro, a na srednjem planu do 2021. godine planirano da uđemo u suficit, sa tendecijom pada javnog duga. Računam da bi do 2022. godine trebalo da se spusti ispod 60 odsto“, rekao je Čavor.

Radunović je u uvodnom izlaganju kazao da je jedan od razloga predloženih izmjena Zakona o budžetu za ovu godinu potreba stvaranja zakonskih preduslova za refinansiranje postojećeg duga i stvaranje fiskalne rezerve.

„U cilju stvaranja preduslova za refinansiranje duga i stvaranja fiskalne rezerve, koji pristužu na naplatu naredne godine, razmatra se mogućnost emisije državnih obveznica ili realizacije kreditnog aranžmana u drugoj polovini godine do 500 miliona eura na domaćem ili stranom tržištu kao rezlutat povoljnih kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu“, naveo je Radunović.

( MINA Business )