Anarhična borba za slobodu

Ah Lung danju radi kao činovnik u jednoj brodskoj firmi u Hong Kongu. Noću nosi masku, crnu kacigu i pancir, i ide na ulice da se suoči sa policijom za suzbijanje nereda.

Ovaj 25-godišnji aktivista ne propušta proteste, gdje okuplja društvo, postavlja barikade i žuri iz jednog distrikta u drugi, u grozničavoj igri mačke i miša sa policijom.

Ah Lung, koji se reporterima Rojtersa predstavio samo nadimkom koji znači zmaj na kantonskom, jedan je od sve brojnijih nezadovoljnih mladih Hongkonžana koji podstiču protestni pokret koji je, za razliku od prethodnih, uperen direktino protiv Pekinga.

To je pokret bez jasno primjetnih lidera ili strukture, što vlastima otežava da efikasno ciljaju, a demonstrantima da drže situaciju pod kontrolom.

Dok ima podršku etabliranih prodemokratskih grupa, ovaj amorfni pokret podstiču aktivisti poput Ah Lunga - mladi Hongkonžani koji djeluju nazavisno ili u malim grupama i u hodu prilagođavaju taktiku, piše Rojters.

“Nismo baš organizovani. Svaki dan neka promjena, vidimo šta policija i vlada rade, potom preduzimamo akciju”, rekao je Ah Lung.

“Moj san je da oživimo Hong Kong, da dignemo revoluciju našeg doba. To mi je trenutno smisao života”.

Protesti koji su u aprilu počeli kao mirni prekor vladi u Hong Kongu prerasli su u direktni izazov vladavini Komunističke partije nad ovom bivšom britanskom kolonijom.

Sve nasilniji sukobi su jednu od azijskih finansijskih prijestonica gurnuli u najgoru krizu posljednjih decenija i jedan su od najvećih izazova za kineskog predsjednika Sija Đinpinga otkad je došao na vlast 2012.

Uz slogane “Oslobodimo Hong Kong” i “Hong Kong nije Kina”, Ah Lung i njegovi “saborci” jasno poručuju da ne žele budućnost u kojoj je Hong Kong potpuno apsorbovan u kontinentalnog džina i da na kraju postane samo još jedan kineski grad.

Demonstranti provokativno zovu proteste “era revolucije”, što je naljutilo vladajuće kineske komuniste, riješene da uguše svaki izazov njihovom monopolu na vlast, dodaje Rojters.

Kineski zvaničnici su neke akcije demonstranata uporedili sa “terorizmom”, a državni mediji pozivaju na oštriji odgovor hongkonške policije.

Da je kineska vlada meta demonstranata pokazuje i napad na Kineza za kojeg su mislili da je tajni agent. On je identifikovan kao reporter “Global tajmsa”, tabloida pod kontrolom Pekinga.

Protesti su iznijeli na vidjelo i rizike vođenja pobune bez lidera. Demonstranti su se kasnije izvinili zbog haosa koji su izazvali na međunarodnom aerodromu strahujući da ne otuđe javnost koja ih podržava.

“Ovaj pokret ima veliki stepen samokontrole i solidarnosti, ali je to veoma uslovno”, kaže Samson Juen, politikolog sa Univerziteta Lingnan u Hong Kongu.

“Ako neke akcije izmaknu kontroli, ako neko strada, to bi mogla biti prekretnica”.

Demonstranti kažu da se bore protiv erozije uređenja “jedna država, dva sistema” kojim je Hong Kongu obećano da će uživati autonomiju 50 godina nakon preuzimanja od Britanije 1997.

Za razliku od onih koji su postigli sporazum, za mlade demonstrante rođene nakon predaje, taj datum pada sredinom njihovog života. I, dok Peking jača stisak nad Hong Kongom, oni vide da im se sprema budućnost autoritarne kontinentalne Kine sa ograničenjima sloboda i prava koje sada uživaju.

“Ako se 2047. vrati Kini, pravi Hongkonžani će otići iz Hong Konga”, kaže Ah Lung.

“Do tada to više neće biti Hong Kong, nego Sjang Gang”, rekao je, mislići na ime koje se u kontinentalnom dijelu često koristi za Hong Kong.

Liderka Hong Konga Keri Lam je poručila da su pozivi demonstranata na revoluciju za “oslobađanje” Hong Konga nezakonita djela koja osporavaju autoritet centralne vlade u Pekingu.

Slogan demonstranata - “Budi (kao) voda” - objašnjava taktiku njihovog pokreta. Fraza pozajmljena od hongkonške filmske zvijezde Brus Lija, koji ju je koristio da opiše svoju kung fu filozofiju, predstavlja poziv na fleksibilnost i kreativnost, kretanje naprijed da bi se stekla prednost i uzmicanje kad je potrebno strateško povlačenje.

Kada se pojavi veliki broj policajaca na jednom protestu, aktivisti ih često napadaju i vežu za tu oblast da bi se razišli i okupili na novom protestu na drugom mjestu, opisuje Rojters demonstracije širom Hong Konga proteklih nedjelja.

Tokom prodemokratskih protesta koji su paralisali veći dio centra Hong Konga 2014, blokirano je nekoliko ključnih puteva duže od dva mjeseca. Fluidnija taktika koju sada koriste demonstranti, često maskirani i u crnoj odjeći, predstavljaju veći izazov za policiju. Pripadnici snaga reda se žale da su iscrpljeni, da nikad ne znaju gdje će aktivisti udariti.

To što demonstranti, kako kažu, nemaju lidera, možda je na neki način reakcija na demonstracije 2014, kada su mnogi lideri uhapšeni i poslati u zatvor.

Za razliku od tih protesta, kada se za lidere poput Džošue Vonga čulo širom svijeta, glavni aktivisti kao što je Ah Lung, namjerno ostaju ispod radara, koristeći pseudonime i štiteći lica maskama i naočarima za sunce.

Demonstranti se organizuju preko više od stotinu grupa na aplikaciji Telegram, desetina naloga na Instagramu i onlajn foruma kao što je LIHKG. Grupe se koriste za postavljanje informacija o predstojećim protestima, dojava o lokaciji policije, opremi koju koristi, identitetu osumnjičenih tajnih agenta, šifri za ulazak u zgrade u Hong Kongu gdje se demonstranti mogu sakriti te planova o njihovoj evakuaciji.

Dijele se i informacije o zalihama potrebnih za određeni protest, kao što su voda, maske i kacige, kao i detalji o vozačima koji su se dobrovljno prijavili da prebace glavne demonstrante iz oblasti protesta.

“Ne radi se o tome da nemamo lidera, nego je jednostavno svako lider”, rekao je 22-godišnji student koji je želio da ostane anoniman.

Da protestni pokret improvizuje vidi se i po tome što veliki broj medicinskih radnika, mnogi iz lokalnih bolnica, dolazi da pomogne povrijeđenima.

Kaj, 28-godišnja bolničarka koja radi u informacionoj tehnologiji, kazala je za Rojters da prije svakog protesta pripremi pribor za prvu pomoć, uključujući jod, zavoje, steznike i fiziološki rastvor.

Protestni pokret ima podršku istaknutih prodemokratskih aktivista i grupa koje su organizovali neke od demonstracija. Oni su ranije vodili manje proteste koji nisu bili tako direktno upereni protiv rukovodstva u Pekingu.

Rojters navodi da postoji veliki stepen koordinacije u malom krugu tih aktivista, od kojih su mnogi učestvovali na protestima 2014. izazvanim odbijanjem Pekinga da Hong Kongu dodijeli univerzalno pravo glasa.

Članovi stranke Demosisto, koja se zalaže za veću demokratiju u Hong Kongu, stoje iza nekoliko demonstracija, od kojih su neke završene nasilnim sukobima sa policijom.

Aktivisti, međutim, ne žele da bilo koja grupa ili lider preuzmu protestni pokret.

Borac za nezavisnost Edvard Leung, kojeg mnogi demonstranti uvažavaju, trenutno služi šestogodišnju kaznu zatvora zbog nereda na protestima 2016.

Univerzitetski profesor Fransis Li, koji ne napisao knjigu o društvenim pokretima Hong Konga, kaže da demonstranti često prikupljaju najbolje ideje u onlajn grupama i glasaju o pravcima akcije.

Kina je optužila strane države da stoje iza protesta. Rojters piše da i zapadne i azijske diplomate u gradu pažljivo prate proteste i da su neki od njih viđeni na njima. Diplomate kažu da je to dio njihovog rutinskog rada.

To što je Lam u junu suspenodovala sporni predlog zakona o izručenju optuženih iz Hong Konga u Kinu, nije bilo dovoljno za građane. Protest je okupio raznolike djelove društva, uključujući članove politički konzervativne srednje klase.

Prekretnica je bio napad 21. jula na Kancelariju za vezu Pekinga - najistaknutiji simbol kineske vlasti u Hong Kongu.

Aktivisti u crnom su u sumrak stigli u stakleno-čelični neboder, iznad čijeg ulaza je crveni grb Kine. Kako je masa brzo narasla na nekoliko hiljada, neki demonstranti su gađali zgradu jajima, a neki su sprejom po zidovima ispisali “Revolucija našeg doba”.

Uz salve odobravanja, demonstranti su crnom farbom umrljali kineski grb.

“Keri Lam nije htjela da čuje našu zabrinutost zbog miješanja Komunističke partije. Sada moramo da pošaljemo poruku direktno komunistima”, rekao je 27-godišnji demonstrant, koji se predstavio kao Pol.

“Ako se povučemo, autoritarizam će se pogoršati”, kaže Nik Cang, misleći na kinesku vladu.

“Ne radi se o meni. Ovo je za Hong Kong, moj rodni grad”.

Nasilje nije rješenje, ali...

Hiljade prosvjetnih radnika se juče pridružilo 11. vikendu protesta. Prodavnice su bile zatvorene zbog sve veće zabrinutosti da bi policija mogla upotrijebiti žešću taktiku da rastjera demonstrante sa ulica.

Nakon eskalacije nasilja proteklih nekoliko dana, okupljanja za vikend se smatraju testom za to da li protestni pokret može zadržati širu podršku koju očigledno uživa.

“Vlada nas ignoriše mjesecima. Moramo da nastavimo proteste”, rekao je CS Čan, nastavnik matematike.

Ju, u četrdesetim godinama, profesorica muzičkog u lokalnoj srednoj školi, riješena je da podrži studente koji protestuju, iako se na slaže potpuno sa njihovom taktikom.

“Cijenim njihovu hrabrost i brigu za Hong Kong...oni su definitivno hrabriji od vlade”, izjavila je za Rojters. Zapadne vlade pozivaju na uzdržanost dok kineske paravojne snage izvode vježbe blizu granice Hong Konga.

“Znam da se protiv nasilja ne može boriti nasiljem, ali je agresija ponekad potrebna da bi se privukla pažnja vlade i ostalih”, kazao je 22-godišnji Pun. “Bacao sam kamenice, policija me je udarala pendrecima. Polako se navikavamo na ovo”.

( Angelina Šofranac )