Kako funkcioniše sistem bodovanja ljudi: Dobar građanin, loš građanin - plus i minus

U Kini bi do 2020. trebalo da bude uveden digitalni sistem za bodovanje ponašanja građana sa plus i minus bodovima. Vlasti u Rongčengu testiraju sistem i mnogi Kinezi smatraju da je on zaista dobar. Kako to funkcioniše?

Ju Đanking (30) je nervozan jer mora u opštinu. Mora da prekine posao, ali da bi podnio molbu za kredit za stan, potrebna mu je potvrda o društvenoj pouzdanosti. A nju može da odštampa samo u opštini.

Rongčeng, obalski grad u istočnoj Kini na Žutom moru u provinciji Šandong ima oko milion stanovnika. Grad je zimski raj za labudove i već više od dvije godine dio pilot-projekta u kojem učestvuje 40 gradova. Riječ je o sistemu bez presedana u svijetu koji vlasti u Kini hoće da uvedu u čitavoj zemlji sa skoro milijardu i po stanovnika. I to do 2020. godine. Sistem je zasnovan na tome da centralni računar prikuplja podatke iz 50 institucija na osnovu kojih se boduje ponašanje građana: postoje plus i minus bodovi, a maksimalan broj je 1.300.

Ju Đanking čeka u velikom holu sa stubovima i računarima. Službenica na šalteru ukucava njegovo ime u računar i štampa dokument: 1000 bodova, nivo A. To znači da je dobar građanin i da nije, na primjer, prekršio saobraćajne propise, da redovno plaća račune, da politički nije negativno skrenuo pažnju na sebe.

„Pošto sam oženjen, moram da uzmem dokument i za svoju ženu“, kaže Đanking. U suprotnom neće dobiti kredit. „To je dodatni posao“, žali se, ali sistem bodovanja ne dovodi u pitanje. Da li to ljude čini boljim? „Ne znam, možda“, kaže, grabi svoje papire i žuri nazad na posao.

Kina je upregla internet i vozi

Dugo se smatralo da je internet opasnost za diktature, jer ljudi mogu lako da se informišu i udružuju. Ali ogromnu količinu podataka koje generiše internet – Big data – kineske vlasti sada koriste da građane nadziru, a čak i vaspitaju. „To je nesumnjivo najambiciozniji Orvelovski projekat u ljudskoj istoriji“, kaže Sebastijan Hajlman, direktor berlinskog instituta Merics koji se bavi Kinom.

Za razliku od Hajlmana, mnogi ljudi u Rongčengu ukazuju na prednosti tog sistema. Na primjer Lu Kuning, koja radi u bolnici. „To vas podstiče da činite dobro“, kaže ona dok čeka u opštini: „Potrebna su nam pravila ili sistem za nadzor ljudi, upravo zato što Kina još nije tako razvijena. U svakom slučaju, grad je sada čistiji.“

Mnogima novi sistem bodovanja nije ništa neobično. Zašto? Odgovori se nalaze u istoriji Kine. Još prije skoro 1.500 godina, Konfučijev državni model bavio se vrlinama stanovnika. Kada su na vlast došli komunisti, radne jedinice Danvei vodile su lični dosije za svaku osobu. Takozvani Dang’an je bio neka vrsta lične istorije. U njemu su bile procjene nadređenih, politički stav, informacije o kršenju pravila i privatnom životu. Taj dosije je pratio ljude čitavog života, bio praktično prethodnik sistema bodovanja.

Pomoć starim roditeljima – plus bodovi

Ima četvrti u Rongčengu koje su još ambicioznije od državnog sistema. U selu Daksunđianđa uveli su bodovanje za to kako se djeca odnose prema starim roditeljima ili da li se neko svađa s komšijama. Na toj posebnoj listi su, pored imena, navedeni i novčani iznosi koje odrasla djeca daju roditeljima, ali i roba, kao na primjer ulje za kuvanje. Bileži se i kada dijete plati liječenje za roditelje ili ih često posjećuje.

Uramljena u crveni okvir, slika Mua Hongkinga, uzornog građanina, visi na fasadi seoskog komiteta: „On redovno posjećuje svoje roditelje, poštuje komšije, pomaže drugima, ispunjava obećanja, poštuje seoski komitet.“

Mu Linming (62) je poljoprivrednik i oduševljen je sistemom bodovanja: „Tako se vidi ko je dobar, a ko nije.“ S velikim osmjehom na licu poziva nas da uđemo u njegovu kuću. Nudi nam jabuke i kikiriki. „Naše selo je oduvijek bilo dobro. Ali, otkako je uveden ovaj sistem, postalo je još bolje“, kaže Mu.

Sa 18 godina se startuje sa 1.000 bodova

U sistemu su registrovani svi građani stariji od 18 godina i svako počinje sa 1.000 bodova. To je nivo A, objašnjava He Juning, direktor uprave za sistem bodovanja koja zapošljava osam ljudi. Lokalne vlasti pružaju im informacije o saobraćajnim prekršajima, hapšenjima, donacijama i dobrovoljnom radu, a zaposleni ih „provjeravaju i odobravaju prije nego što ih unesu u centralni sistem bodovanja“.

Građani sa „odličnim ocjenama“ imaju popust na račune za grijanje ili vodu, ne moraju da plaćaju kauciju za bicikle ili za knjige u biblioteci. Ako državni službenik želi da bude unaprijeđen, mora da „zaradi“ mnogo poena. Neke firme traže da vide aktuelni dokument sa poenima prilikom zapošljavanja, a ima i roditelja koji hoće da na taj način provjere kakav je ćerkin momak – budući zet.

Saobraćajni prekršaj „košta“ pet bodova. „Ako pijani vozite auto, direktno padate na nivo C“, kaže direktor He, a to je od 600 do 859 bodova. Gori je samo još nivo D. Neko ko je tako nisko pao, teško nalazi posao ili, ako je zaposlen, ne može da napreduje. Kada sistem bude uveden širom zemlje, moguće su i dodatne sankcije. Jer, postoje crne liste s milionima Kineza koji su došli u sukob zakonom ili institucijama. Njima je, na primjer, već sada zabranjeno da lete avionom.

I Alibaba učestvuje u sistemu

Pored sudova u sistemu učestvuju i banke. Slično važi za internet-kompanije poput Alibabe, jer niko u Kini ne prikuplja više podataka o svojim klijentima od sistema za plaćanje na Alibabi – Sezam kredit ne samo da boduje finansijsko stanje i ponašanje klijenata, već i to šta on radi po internetu. Direktor He kaže da se sa Alibabom, odnosno Sezamom još uvek pregovara o tome koji podaci će se razmjenjivati.

Sa više od 770 miliona korisnika Interneta, Kina ima ogroman izvor podataka. Više od pola milijarde Kineza već plaća razne usluge isključivo mobilnim telefonom – ne samo račune za struju ili ručak u restoranu, već i povrće na pijaci.

Isto tako, ogroman broj Kineza koristi društvene mreže od kojih je najpopularniji WEchat.

Borba protiv govora mržnje na kineski način

Tako na primer uprava gradske četvrti „Zora“ koja se nalazi preko puta Uprave za bodovanje Rongčenga već pažljivo prati aktivnosti svojih 12.000 stanovnika na društvenim mrežama. Na oglasnoj tabli – upozorenje: Ako neko „širi glasine ili vrijeđa druge na internetu“, ne može više da bude klasifikovan kao „civilizovan građanin“.

Čen (32) nije znao da se boduju i komentari na društvenim mrežama. On je preduzetnik, ima dvoje djece i živi tu već deset godina. „Mislim da sistem ne utiče mnogo na obične ljude, ali imam osjećaj da se ponašanje ljudi u posljednjih šest mjeseci poboljšalo. Mnogi vozači se konačno zaustavljaju ispred pješačkog prelaza.“

Ksija (38) je izašla supermarketa i hoće da sjedne u auto. Žuri joj se kući. Malo nervozno drži kese u rukama, očigledno ne voli što smo je zaustavili: „Mislim da je sistem dobar. Ljudi se obuzdavaju i tako poboljšavaju svoje ponašanje.“

"Kome da vjerujem, ako ne mogu da vjerujem vladi?"

A kako možete učiniti nešto dobro i poboljšati svoj rezultat na listi s bodovima? Za to je nadležna Ju Junfang, zamjenica direktora Centra za dobrovoljni rad. „Mnogi dolaze kod nas – visoki zvaničnici kao i obični ljudi.“ Za 30 sati dobrovoljnog rada, upisuje se pet bodova, za 60 sati – deset bodova.

„Društvu su potrebna pravila“, kaže jedna žena ispred supermarketa. „Inače imate haos. Taj sistem je dosta postigao“. Četvrt „Zora“ ima dobru reputaciju, njihovim stanovima je porasla vrijednosti. „Nadam se da će se ovaj sistem razvijati i proširiti kako bi svi bili pod nadzorom.“ Za svoju privatnost se ne brine. „Vjerujem vladi. Kome da vjerujem, ako ne mogu da verujem vladi?“

Digitalna revolucija spojila je ogromne količine podatka i mogućnost totalnog nadzora: Big data i Big brother. I to ne samo u Kini – Google, Facebook, Amazon, Baidu i Alibaba prate i predviđaju ponašanje svojih korisnika. Skeptici upozoravaju da bi i druge države mogle da se nađu u iskušenju i požele da imaju – potpuno transparentne građane.

( Deutsche Welle )