Marks, jeftino

Konačno se spaja ono što je oduvek zajedno pripadalo: Trir, rodni grad Karla Marksa, povodom 200 rođendana svog najpoznatijeg sina dobiće 5. maja njegovu statuu. Ona je, kako i priliči, bronzana i pokazuje velikog – šta zapravo? Filozofa? Revolucionara? Agitatora? – u herojskoj pozi, kako korača i odlučno gleda u bolju budućnost. U levoj ruci drži „Kapital“.

Kada se već pravi statua, onda neka bude na sva zvona. Zato će spomenik sa pijedestalom dostići pet i po metara i stajati usred Starog grada, nedaleko od dosadašnjeg simbola varoši, rimske kapije Porta Nigra.

Izgleda da nijedan superlativ nije preteran kada se radi o Karlu Marksu. Njegovo centralno delo „Kapital“ važi za jednu od najuticajnijih knjiga moderne istorije dok je daleko tanja i prohodnija knjižica „Komunistički manifest“ jedno vreme bila obavezno štivo za dve trećine ljudi na svetu. Na vrhuncu socijalističkog i komunističkog pokreta sedamdesetih oko 60 država se pozivalo na Marksovo učenje. Milioni ljudi na planeti su uz njegovo ime vezivali nadu u bolju i pravedniju budućnost. Radilo se o slobodi i ljudskom dostojanstvu.

Religija je za njega bila opijum za narod. To ne sprečava sledbenike da ga štuju kao sveca. Nakon njegove smrti je stvorena dogmatska parareligija zvana „marskizam“. U njeno ime počinjeni su neki od najgorih zločina u ljudskoj istoriji – genocidi, masovna pogubljenja i deportacije. Istovremeno su u tobožnjoj borbi protiv marksizma počinjeni jednako strašni zločini.

Decenijama je otvoreno pitanje koliko Marks može biti zaslužan za emancipaciju ili odgovoran za zločine počinjene u njegovo ime. Njegove apologete tvrde da je Marks posthumno zloupotrebljen od strane diktatora i despota. Kritičari nasuprot tome vide diktaturu već u temelju njegove filozofije. Konačno, on je sanjao o „diktaturi proleterijata“.

Verovatnije je da Marks nije ni prorok ni demon već platno na koje svako projektuje sliku koja mu odgovara. Kao što u istoriji socijalističkog i komunističkog pokreta oslobađajuće i podjarmljujuće idu jedno uz drugo sa često mutnim prelazima, tako svako u opusu Karla Marksa može naći pasuse kojima bi opravdao bilo šta. I danas, 200 godina od rođenja i 150 godina od objavljivanja „Kapitala“, Marks se čita kako je kome volja. Odavno su njegovo ime i lik degenerisani na nivo potrošačkog artikla.

Statua iz Trira je paradni primer. Ona je poklon iz Kine, ponuda koju su gradski oci teško mogli da odbiju. Plan je darodavca čak bio da bude 80 santimetara viša. To je konsekventno, jer velika zemlja Dalekog istoka još sebe naziva komunističkom premda je svetska ekonomska sila kojom se širi divlji i nemilosrdni kapitalizam. No već u preambuli Ustava se Kinezi pozivaju na marksizam.

Kinezi su takođe jedna od najvažnijih turističkih grupa koje posećuju gradić Trir u vinogradarskom regionu Mozela. Kada kroz rimsku kapiju krenu ka Starom gradu naići će na Marksa koji im lično pokazuje put do svoje rodne kuće-muzeja. Kada tamo stignu, možda neće imati vremena i volje da razgledaju građansku kuću u kojoj je mali Karl odgajan. Odmah na ulazu mogu da svrate u Marx-Shop.

Tamo se mogu kupiti malene i veće biste, crne ili zlatne, ima cegera sa tekstom komunističkog manifesta, tu je i „plemenita čokolada Karl Marks“, crveni omot, može i na kineskom pismu. Sto grama košta 4,95 evra. Uskoro će sigurno tamo biti i minijaturnih replika bronzane statue. Nije Marksov citat ali bi mogao da bude: Money makes the world go round. U kapital se Marks odlično razumeo.

(Deutsche Welle)

( Zoran Arbutina (Deutsche Welle) )