Odsjekom za evropsku odbranu i svemir Fon der Lajen bi da zaustavi pad uticaja EU
Buduća šefica EK i bivša njemačka ministarka odbrane kazala je da će NATO savez, kojem pripadaju mnoge članice EU, imati koristi od ovih planova, dodajući: NATO će uvijek biti naša kolektivna odbrana”
Evropska unija će stvoriti novi odsjek za odbranu i svemir kako pomogla u finansiranju, razvoju u raspoređivanju oružanih snaga, kazala je buduća šefica Evropske komisije, imenujući saveznicu francuskog predsjednika Emanuela Makron da predvodi te napore.
Stvaranjem Generalnog direktorata za odbrambenu industriju i svemir u Evropskoj komisiji, čemu se dugo opirala Britanija, Fon der Lajenova pokušava da zaustavi pad uticaja EU dok se suočava sa žestokim pritiskom SAD da učini više povodom svoje bezbjednosti.
„Evropska unija nikada neće biti vojni savez”, kazala je Fon der Lajen.
„Međutim članicama EU je više puta ukazano na značaj zajedničke nabavke za njihove oružane snage”, kazala je ona na konferenciji za novinare.
Buduća šefica EK i bivša njemačka ministarka odbrane kazala je da će NATO savez, kojem pripadaju mnoge članice EU, imati koristi od ovih planova, dodajući: NATO će uvijek biti naša kolektivna odbrana”.
Silvi Gular, bivši dugogodišnja poslanica EU i nova komesarka za unutrašnje tržište, biće na čelu novog Direktorata.
Kako navodi Rojters, Direktorat će se oslanjati na EU vojni pakt potpisan krajem 2017. za integrisanje odbrambenih snaga. Vašington podržava ovu inicijativu, ali je upozorio da američke kompanije ne smiju biti isključene iz odbrambenih ugovora.
Pošto je Britanija, vodeća evropska vojna sila pored Francuske, na putu da napusti blok, Njemačka je podržala francuske napore da se identifikuju slabe tačke u evropskim vojskama kako bi blok mogao da ih ispravi.
Svemir takođe postaje oblast u kojoj EU želi da zajednički razvije tehnologiju, naročito pošto su Kina, Rusije i SAD razvile oružje koje može oboriti neprijateljske projektile, ugasiti vazdušnu odbranu ili uništiti satelite.
Planovi će se oslanjati na predloženi odbrambeni fond od 13 miliona eura za zajednički razvoj i kupovinu oružja, novcem iz budžeta EU za istraživanje u oblasti odbrane. Očekuje se da će vlade EU ulagati u fond kako bi se povećala raspoloživa sredstva.
Mnoge vlade smatraju da je ruska aneksija Krima 2014. godine bila prekretnica, nakon višegodišnje štednje usljed koje su vojske EU ostale bez ključnih kapaciteta i žestoko zavisne od SAD.
( Nada Bogetić )