Putinu ponestaju nenasilna sredstva: Rusi više neće da trpe teror

Jegor Žukov, moskovski student, 1. avgusta je objavio video blog u kojem je opisao kako su siloviki (članovi ruskih službi bezbjednosti) prigrabili vlast u Rusiji, koristeći proteste povodom lokalnih izbora kao izgovor.

„Rusija će neminovno biti slobodna, ali to možda nećemo doživjeti ako dozvolimo da strah pobijedi, jer kada pobijedi strah, nastupa tišina...tišina koju će poremetiti škripanje kočnica crnog policiskog kombija i zaglušujuća zvonjava na vratima, koja život dijeli na prije i poslije,“ napisao je.

Osam sati kasnije, usred noći, policija je pozvonila na njegova vrata. On je drugu poslao poruku „Došli su po mene“. Odveden je nakon nekoliko sati i optužen za učešće u „masovnim neredima“ tokom ljetošnjih protesta. Optužbe su izmišljene. Ne samo da su protesti bili mirni, nego je i Žukov pogrešno identifikovan na snimku koji je koristila policija.

Hapšenje Žukova (21) i brojnih drugih aktivista nije ispraćeno ćutnjom.

Studenti i akademici su potpisali otvorena pisma, blogeri i reperi došli da ga podrže na sudu. A na sljedećem velikom protestu, 10. avgusta, oko 50.000 ljudi je izašlo na ulice.

Žukov je nakon mjeseca u pritvoru oslobođen i stavljen u kućni pritvor, pri čemu je prvobitna optužba preinačena u donekle blažu, za „ekstremizam“.

Britanski časopis „Ekonomist“ piše da su protesti u Moskvi pokazali da predsjedniku Vladimiru Putinu ponestaje nenasilnih sredstava za održavanje na vlasti.

Međutim, oni su takođe pokazali da obični Rusi više nisu spremni da trpe teror i da ta promjena raspoloženja naroda otežava Kremlju da ih teroriše.

Aktuelna kriza je podstaknuta strahom vlasti da će izgubiti lokalne izbore u Moskvi.

Za mnoge Ruse, ti izbori su se pretvorili u bitku za sam Kremlj.

Vlasti su u početku bile uzdržane.

Međutim, kada je u centru Moskve razapeto nekoliko šatora, zvaničnici su se prepali da bi to mogao biti početak pobune u ukrajinskom stilu. Siloviki su krenuli da je uguše.

Tukli su nenaoružane demonstrante, uključujući žene, i uhapsili njih oko 1.400.

Prijetili su da će oduzeti djecu roditeljima koji su ih doveli na proteste.

Ono što je počelo kao protest protiv izbornih mahinacija pretvorilo se u pokret za ljudska prava.

Početni slogan „pustite kandidate da učestvuju“ pretvorio se u „oslobodite političke zatvorenike“, navodi „Ekonomist“.

Analitičar Kiril Rogov kaže da je jedna stvar oko koje se slobodoumni Rusi mogu složiti to da bi trebalo da im se omogući da protestuju a da ne budu pretučeni.

„Društvo više nije spremno da trpi nasilje,“ kaže za „Ekonomist“ Grigorij Ohotin iz OVD-info, grupe za ljudska prava koja pruža pravnu pomoć žrtvama represije. Posljednjih nedjelja je došlo da osmostrukog povećanja dobrovoljnih donacija grupi i udvostručavanja broja volontera, od kojih je većina u 20-im godinama. „Oni ne tolerišu represiju i ne žele da čekaju da Rusija postane normalna zemlja. Žele da sada žive u normalnoj zemlji“, rekao je Ohotin.

Anketa Levada centra je pokazala da 41 odsto Rusa (i polovina Moskovljana) smatra da je upotreba sile bila pretjerana i okrutna, dok je 32 odsto smatra opravdanom. „Ekonomist“ navodi da mnogi ljudi, koji su državu nekad smatrali garantom stabilnosti i rasta, sada u njoj vide prijetnju.

Policija je juče izvela masovne racije u domovima i kancelarijama pristalica kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog širom zemlje, što se opisuje kao najveći obračun te vrste u modernoj istoriji Rusije.

Više od 200 racija je izvršeno u okviru istrage o pranju novca u 41 gradu, rekao je Navaljni. Na snimcima bezbjednosnih kamera je prikazano kako maskirani muškarci uklanjaju vrata pomoću električnog alata a naoružani policajci obezbjeđuju prostorije povezane sa političkim pokretom Navaljnog, prenio je Rojters.

Pretresi su izvršeni četiri dana nakon što je vladajuća stranka Jedinstvena Rusija izgubila trećinu mjesta u skupštini Moskve, dok je s lakoćom zadržala dominantnu poziciju na nacionalnom nivou.

Navaljni, čijim saveznicima je onemogućeno da učestvuju na izborima u Moskvi, pozvao je pristalice da glasaju taktički na lokalnim i regionalnim izborima prošlog vikenda u pokušaju da umanje šanse kandidata koje podržava Kremlj. Vjeruje se da je ta taktika donekle uspjela u prijestonici. Portparolka Navaljnog, Kira Jarmiš, rekla je juče da su obim i priroda posljednjih racija bez presedana.

Leonid Volkov, drugi visoki saradnik Navaljnog, objavio je spisak gradova gdje su preduzete akcije protiv aktivista.

On je akciju povezao sa strategijom taktičkog glasanja Navaljnog i rekao da su meta kuće aktivista, njihove rodbine i regionalno sjedište njegovog pokreta.

Aktivisti su odvedeni na ispitivanje, a zaplijenjena je tehnička oprema, dodao je.

„Država ima dva zadatka - da zastraši i opljačka,“ napisao je Volkov

„Očigledno je da je cilj ove operacije da se uništi struktura našeg sjedišta i opstuira njegov rad.“

Navaljni, 43-godišnji advokat i aktivista, poslat je u zatvor na 30 dana nakon što je pozvao narod na proteste zbog isključenja opozicionih kandidata sa moskovskih izbora.

Odbijanje vlasti da registruje opozicione kandidate, navodno iz tehničkih razloga, izazvalo je najveće proteste u Rusiji od 2011-2013, pri čemu je u jednom momentu demonstriralo do 60.000 ljudi.

Galos, nevladina organizacija koja nadgleda ruske izbore, saopštila je juče da su vlasti pretresle i domove njenih aktivista.

Putin je veoma ljut

„Putin je veoma ljut,“ napisao je Navaljni na društvenim mrežama nakon racija.

„Čestitam vam. Danas se odvija najveća policijska operacija u modernoj istoriji Rusije.“

On je dodao da su racije veće od bilo koje operacije koje su ruske bezbjednosne agencije ikad sprovele u cilju suzbijanja korupcije, šverca droge ili terorizma.

„Jasno je da je samo Putin lično mogao narediti operaciju ovolikog obima,“ rekao je.

Vlasti su rekle aktivistima da su pretresi povezani sa istragom o fondaciji FBK Alekseja Navaljnog koja se bavi borbom protiv korupcije. Državni istražioci su prošlog mjeseca otvorili krivičnu istragu o navodnom pranju milijarde rubalja (15 miliona dolara). Takođe je zamrznuto više od 100 bankarskih računa povezanih sa fondacijom.

Navaljni je odbacio optužbe kao pokušaj sprečavanja rada FBK, koja je objavila nekoliko izvještaja o navodnoj korupciji na visokom nivou, uključujući Putinove saradnike.

( Angelina Šofranac )