Trans momak Dante: Vrijeme je da pređemo preko toga šta će ko reći
„Ne možete biti neutralni. Jer kada ste neutralni vi stajete na stranu ljudi kojih je više. A mi smo kao LGBT zajednica manjina“, rekao je Dante
Osamnaestogodišnji trans muškarac iz Nikšića Dante Ognjanović kazao je da je prvi korak bio najteži, ali da je nakon autovanja osjetio olakšanje, navodeći da kad jednom prihvatiš sebe nema nazad i da je vrijeme da se pređe preko toga šta će ko reći.
Dante je, u intervjuu za PR Centar, rekao da je ove godine prvi put bio na Montenegro prajdu, da je izlaskom pokazao da nije odustao od sebe i da se njegovo mišljenje o Povorci ponosa mnogo promijenilo dodirom sa zajednicom i radom na sebi.
„Prije sam bio jedan od onih koji su htjeli da gađaju učesnike Prajda. Tada nisam imao svoje ja, nisam znao ništa i mislim da je to bio razlog te netolerancije. Htio sam da se uklopim sa drugima. Vremenom, kako sam počeo sebe da otkrivam, da odrastam, shvatio sam da postoje različitosti i shvatio sam da sam ja dio te zajednice“, kazao je Ognjanović.
Kao član Organizacionog odbora Montenegro prajda 2019 bio je, kako je rekao, uključen u mnoge aktivnosti, pripreme i tako je upoznao mnogo ljudi.
„Imao sam priliku da upoznam mnogo ljudi koje nisam znao i da naučim kako se družiti sa ostalima. Smatram da je veoma bitno da se povezujemo. Ljudima mnogo znači kada imaju nekoga sličnog sebi, jer je slične teško pronaći u društvu kakvo je naše“, pojasnio je Ognjanović.
On smatra da neko ne mora da bude dio zajednice da bi došao na Prajd.
„Mi nismo samci. Imamo drugove, drugarice, prijatelje, koji su strejt. Oni nas podržavaju u svakodnevnom životu. Zato nam znači da budu da Prajdu. Takođe, tu su porodica, rođaci. Mislim da je vrijeme da pređemo preko toga šta će ko reći. Na Prajd bi došlo mnogo mojih prijatelja, ali imaju roditelje, društvo koji bi ih zbog toga osuđivali“, kazao je Dante.
On je rekao da se prvo autovao školskim drugovima i drugaricama, pa onda roditeljima.
„Ja nisam doživio fizičko nasilje, koje dožive mnogi, ali pola odjeljenja me nije prihvatilo. Bolje su reagovale djevojke, jer su više empatične. Roditeljima je teško kao i meni, samo na drugačiji način, jer nismo u istoj poziciji. Oni su reagovali kao što bi reagovala većina roditelja“, ispričao je Dante.
Roditelji su, kako je kazao, predložili da ide kod psihologa.
„Svakako sam otišao, razgovarali smo. Za roditelje je dug proces prihvatanja. I za mene je dug proces da prihvatim samog sebe. Zbog toga razumijem da im treba vremena. Ali kad sam se autovao osjetio sam olakšanje. Prvi korak je svakako bio najteži“, kazao je Ognjanović.
Kada jednom prihvatiš sebe, kako smatra, nema nazad.
„Ili ćete se boriti za sebe ili ćete biti nezadovoljni. Ako ne stavite sebe na prvo mjesto uvijek ćete živjeti za druge“, poručio je Dante.
Kada je bio mali, kako je rekao, sebe nije doživljavao kao drugačijeg, ali su mu ljudi ukazivali da ne radi nešto što je tipično za djevojčice.
„Godinama su me svi oko mene kritikovali, komentarisali. Ljudi hoće da vas oblikuju po njihovoj ideji vas. Ja sam i porodici govorio da vole njihovu ideju mene, a ne mene kao čovjeka koji jesam. Možda to nije tako, ali ja sam to tako doživo“, rekao je Ognjanović.
Da je trans momak shvatio je, kako je rekao, kada je počinjao treći razred gimnazije.
„Čekao sam nekoliko mjeseci da se autujem iako sam se oblačio kao momak i izražavao se u muškom rodu. Ljudima je to bilo malo nejasno, konfuzno“, kazao je Dante.
On je rekao da je predano radio na tome da ima svoje ja, da ne da nikome da ga kontroliše, niti usmjerava.
„Neću da živim po ničijim pravilima. Tako je bilo oduvijek. Uvijek sam bio tvrdoglav i držao se sebe. Autovanje je bilo samo još nešto kroz šta sam morao da prođem. Cijena je velika, a to je sloboda i tu cijenu bih uvijek platio i svaki dan je plaćam. Ja danas snimam video, a sjutra možda treba da tražim stan, posao. Nisam siguran šta da očekujem, da li će me neko prepoznati ili ne, da li će me prihvatiti“, rekao je Dante.
Kada se neko javno autuje dosta se, kako je rekao, novih stvari događa.
„A kada neko to samo drži za sebe, onda kao da ne postoji. Živi, ali se ne ponosi time. Taj ponos nije samo Prajd ili neka javna stvar, da nekome kažem kako sam ponosan na sebe. To meni mnogo znači jer je to jedan od razloga da ja volim sebe“, objasnio je Dante.
On je rekao da je na njegov račun bilo dosta šala, a na neke se, kako je dodao, i sam nasmijao.
„Ne bih to nazvao toliko govorom mržnje. Zapravo sve zavisi kako neko to doživljava. Ja sam zanemario mnogo stvari. Neke nisam čuo, na neke nisam obraćao pažnju. Generalno me nisu doticale, ali druga osoba, koja je osjetljivija će drugačije to doživjeti. To jeste psihičko nasilje, bez obzira kako neko to doživljava. I u svakoj šali ima malo istine“, kazao je Dante.
On je svima koji su netolerantni, homofobični, transfobični poručio da razmisle, jer mnogi osuđuju i vrijeđaju da bi se uklopili u društvo.
„Ljudi često ne razmišljaju o onome što rade, samo im se čini da se bolje osjećaju kada imaju grupu ljudi oko sebe i kada svi misle isto. Tada se osjećate mnogo sigurnije i jače. Zbog toga svima poručujem da razmisle, da budu empatični, da razumiju druge i povežu se sa njima“, kazao je Dante.
Prema njegovim riječima, mnogo je ljudi koji kažu da nisu protiv Prajda, LGBT osoba, ali i da baš ne podržavaju.
„Ne možete biti neutralni. Jer kada ste neutralni vi stajete na stranu ljudi kojih je više. A mi smo kao LGBT zajednica manjina“, rekao je Dante.
On je kazao da se preselio u Podgoricu, jer hoće da počne novi život.
„Znam da se ne može početi iz početka, ali je sigurno velika promjena. Napunio sam 18 godina. Počeo sam sa hormonskom terapijom, što je mnogo uticalo na moju psihu, na motivaciju. Ja sam trans momak, ali uglavnom radim sve što rade ostali momci. Idem na posao, igram igrice, zanimam se kompjuterima, čitam, družim se. Ali svi mi imamo nešto svoje i bitno je da zadržimo svoj identitet“, poručio je Dante.
( Vijesti online )