Voli da radi!

Od jedne facebook objave krenula je lavina. Naš dragi Voli zabrinuo se za narod koji želi nešto kupiti nedjeljom. Od nedavno nedjeljom se zaista ne radi, zakon tako veli, pa je onaj Voli što nas voli objavio da će u buduće raditi subotom do ponoći. Dakle, ako se kaže da će Voli raditi do ponoći, to znači da će i kasirke, obezbjeđenje, pakeri, magacioneri i svi ostali zaposleni takođe raditi do ponoći, subotom.

Imam u stanu mnogo crvenih Voli kesa, onih sa srcem, ne zato što mi je najbliži Voli, već zato jer je to sasvim korektna radnja, za kupce.

Ipak je Voli centar Starog aerodroma. I super zvuči taj podatak da kupci mogu računati subotom do ponoći na Voli, ali svima je ta informacija mrska, zbog empatije prema zaposlenima.

Komentari ispod postova i na portalima obično se mogu svrstati u “klozetsku književnost” kako je to nazvao u jednom briljantnom eseju Mišel Onfre, ali ispod Voli posta na facebook-u moglo se pročitati mnogo ljutnje, mnogo preoštrih uvreda na njihov račun, ali i konkretnih pitanja na koja niko nije dao odgovore.

Neko iz Volija je pomislio da će se spasiti tako što će obrisati tu informaciju o radu subotom do ponoći. Kao, ništa se nije desilo, niko nije vidio, osim desetine hiljada ljudi koji znaju za printscreen opciju. Nakon nekoliko sati pojavila se nova, neko je uradio krizni PR i pokušao da minimizuje štetu, dodajući par informacija na postu koje se tiču konkretnih lokacija koje će raditi subotom do ponoći i pišući propratni tekst koji nikako ne poništava lavinu nezadovoljstva naroda.

Mi smo izgleda narod koji pamti a ne reaguje. Otuda i toliko reakcija u kafani i na društvenim mrežama. Konkretno, da neko podnese tužbu i organizuje protest, to se desi samo kad baš dogori.

Sigurno će biti ljudi koji će preskočiti Voli i otići u neku drugu radnju zbog ovog poteza. Ali Voli već realizuje strategiju popusta, novčanik će odraditi svoje, opet će stado Voliju. Organizovaće prijateljsku basket utakmicu, grunuće novom tv reklamom, doniraće nekoj ugroženoj grupi i sve će se brzo zaboraviti.

Narod reaguje burno zato što unaprijed zna da država neće na sebe, da zaposleni moraju da ćute jer su plate svuda male, a u Voliju makar redovne. Otuda toliko gnjeva, jer su društvene mreže uz nekoliko portala postale jedino glasilo za izražavanje nezadovoljstva. Kad shvatimo da je Voli poput hidroelektrane, jer hidroelektrana zaista proizvodi struju i to je dobro, ali je pitanje kako?

Na štetu naroda, na štetu prirode, uništavajući biodiverzitet. Tako i Voli, daje priliku kupcu da do ponoći subotom može da ode u Voli kad mu se prothtje, ali istovremeno nekim radnicima kao i njihovim familijama je vikend upropašten, onaj vikend koji su možda htjeli da provedu sa svojim porodicama ili sami, da gledaju

“Nikad nije kasno” ili nešto sa Torrenta, potpuno je svejedno.

Voli voli pare, Voli voli da radi, a ostaje da se vidi koliko narod voli pravdu i koliko će zapravo biti ljudi koji će bojkotovati Voli zbog ovog poteza. Možda se taj bojkot nikad ne odrazi na ukupan konto Volija, ali posrijedi je pitanje principa. Zbog svih onih koji će se sa posla kući vraćati oko jedan poslije ponoći; autor ovog teksta je završio sa crvenim kesama. Neka Voli nekog drugog voli.

( Đuro Radosavović )