Bregzit nije telenovela, ali glumci i scenario podsjećaju na to

London je zvanično tražio produžetak roka za istupanje Velike Britanije iz EU. Tako se nastavila saga koja više nikome nije zabavna sa Borisom Džonsonom u glavnoj ulozi, komentariše Bernd Rigert, dopisnik DW iz Brisela.

Kad bi Bregzit bio telenovela, neočekivanim obrtima bi sigurno osvojio srca publike. Sa komičarom Borisom Džonsonom u glavnoj ulozi i parlamentom kao spektakularnom pozornicom je najnovija epizoda Bregzita ove subote postigla rekordni broj gledalaca.

Jedini problem je što Bregzit za Britance i Evropsku uniju nije nikakva fikcija koju može odagnati daljinsku upravljač.

Gledanje ove drame polako postaje pravo mučenje. Premijer Džonson je ovog puta u parlamentu propao sa drugim sporazumom o izlasku koji je postigao sa Evropskom unijom. Glasanje je moralo da se odloži jer poslanici sumnjaju da bi premijer mogao da nađe način da 31. oktobra ipak „tvrdo“ izađe iz EU.

Parlamentarci prvo žele da vide predloge zakona koji bi bili potrebni za uređeni Bregzit pa da tek onda odluče o cijelom sporazumu. Ali sam tekst sporazuma ima preko 500 stranica, zakonske predloge tek treba izraditi i jasno je da će posao potrajati duže od kraja oktobra.

Produžetkom pregovora bi došle nove epizode ove sage. Evropska unija je načelno spremna – možda uz nešto gunđanja Francuske – da produžiti rok i po treći put odgodi Bregzit.

Nije tajna da EU nipošto ne želi da bude optužena ako dođe do „tvrdog“ Bregzita bez sporazuma. Za to, ako već mora, neka budu krivi sami Britanci – tako se čuje od diplomata u Briselu. Zato će produžetak roka sigurno biti odobren.

Vlada u Londonu u subotu uveče nije imala kud, poslala je u Brisel pismo u kojem traži produžetke. No Džonson to pismo nije potpisao jer do juče govorio da bi prije „mrtav pao u grob“ nego još jednom odložio Bregzit. On je Briselu poslao drugo pismo, lični stav u kojem se ograđuje od pisma svoje sopstvene Vlade. Ipak, samo se ono prvo pismo broji kao formalno.

Britanski premijer se nikad nije previše zamarao istinom o posljedicama Bregzita. U Briselu je odavno izgubio vjerodostojnost. Prije samo par dana je uvjeravao čelnike država Evropske unije da će sigurno dobiti većinu u Parlamentu sa novim sporazumom.

Kako god, Evropska unija neće požuriti sa odgovorom na britanski zahtjev za novim produžetkom. Možda će biti sazvan vanredni samit EU nekoliko dana ili čak sati prije nego što otkuca ponoć 31. oktobra.

Za publiku – ljude koji su pogođeni Bregzitom, za preduzeća, trgovce, ribare, izvoznike i mnoge druge – sve to više uopšte nije zabavno. Hiljade Britanaca su ove subote protestovali pred parlamentom u Londonu, neki su tražili ostanak u EU, neki tek novi referendum.

Neko bi trebalo da ih čuje umesto što se drži scenarija kao da je Bregzit stvarno televizijska serija, a ne pravi život.

( Deutsche Welle )