Snimak razgovora investitora i inspektora: "Prije sam donio pet, sad sam donio pet..."

U emsiji "Načisto", na TV Vijesti, emitovan je snimak na kom investitor u Budvi razgovara sa građevinskim inspektorima Zoranom Boškovićem i Vladanom Juretićem.

Na snimku investitor, između ostalog, govori da je donio pet hiljada od 20.000 koliko mu je navodno traženo, a Bošković ga savjetuje kako da ga ne otrkriju da unajmljuje radnike na crno.

Generalna direktorica Direktorata za inspekcijski nadzor i licenciranje Rina Ivančević kazala je da je šokirana snimkom >>>

"Mi smo čuli priče, ali nije bilo konkretnih dokaza", kaže Ivančević u emisiji "Načisto".

Pogledajte snimak:

Transkript razgovora:

Investitor: Zoki, kako si Zoki? Bošković: A Boga mi ja ne znam sa tobom. Ti si moj najinteresantniji slučaj u karijeri. Što ti znači ovo odlaganje, ovako? Investitor: Zoki znaš da sam imao potjernicu u Srbiji, morao sam to da završim. Što ćeš da piješ? Ja ću pivo, koje pivo ima? Bošković: Nerazumljivo Konobarica: Vodu (odlazi) Bošković: Vidi, jesi donio ove Investitor: Jesam, jesam, ponio sam pet hiljada. Bošković - Ne viči, ne viči, ne viči Investitor: Zoki imao sam gore potragu, morao sam da idem to da završim, ali rečeno mi je... Bošković: Mene si uvalio, je**o si mi majku. Dako se ispravim sa ovim parama. Investitor: Što, imaš sa ministrom problem? Bošković: Nemam sa njim, nego sa pomoćnikom. Investitor: Sa pomoćnikom ministra? Što? Što si im rekao u startu 20.000 a sada problem? Bošković: Nisam ja reka' ništa. Ništa ja nisam reka', niti ja to što pričam tamo, te stvari...(nerazumljivo) Investitor: Dobro Zoki, ti si mene i prošli put shvatio kao čovjeka. Bošković: Ja sam tebi pokušao da pomognem, ali evo, ne znam kako ćemo mi to. Evo, ajde.. (nerazumljivo) Investitor - Razumijem, razumijem. Vidi, 20.000 si mi tražio. Deset hiljada si, pet sam ti dao prošli put. Bošković: Slušaj. Investitor: Pet hiljada ću ti sad dati. Imam, spremio sam. Pozajmio sam gore. Pozajmio sam, jer vjeruješ li mi da nemam? Bošković: Oli mi mać te sprave? Investitor: Evo izgasiću ga. (Miče telefon, gasi ga). Evo isključen. Bošković: Je li ovo na tač? (provjerava je li isključen teelfon) Investitor: Kako Bošković: Je li ovo na tač? Investitor: Evo na tač, moj tač. Ja sam ga isključio totalno, evo vidiš Bošković: Nećemo da pričamo više o tome ništa. Investitor: Đe si došao, iz Ulcinja je li? Bošković: Mmmmm Investitor: Hvala ti još jednom. Eto, imao si razumjevanja. Vidio si svrhu svega toga. Ja nemam tu prostora. To sam uzeo čisto da odradim da bih od septembra krenuo normalno. Nisam bio jedno šest, sedam godina u građevini. Bošković: Ne možeš da računaš na onaj projekat koji smo ti bili obećali. Tamo nekakav preduslov za one privilegije. Shvataš? Nema za to prostora. Možemo samo da te poštedimo za tu, za ovu stvar. Investitor: Pa dobro, ja sam završio, fasadu sam pri kraju. Do petka sam gotov fasadu. Unutra sam već uveliko završio. Ja sam ti tražio do 1. septembra, a ti si rekao da može i do 1. oktobra. Ja ću završiti do 1. septembra i to je to. Tebi hvala, jes da mi je bila istekla građevinska, što si mi omogućio da to završim. Završiću ja to do 1. septembra. Bošković: A da ti se tamo neki radnik prenemogne, presnijeti se, dehidrira na ovu vrućinu, da se povrijedi. Investitor: Dobro i? Bošković: Znaš šta bi bilo da se postupak tu otvori? Investitor: Neće ni da Bog. Bošković: Neće k***c Ako dođe do toga pokušaj da se to ne otvori do policije. Okle su ti radnici? Investitor: Pa uglavnom su Bosna i Albanija. Bošković: Oni mogu da ukradu, da naprave neki kriminal, ovo, ono. Onda sve bude što ti ja pričam. Imamo mi te distribucije tih radnika. To je sad biznis unosan. Investitor: Jeste, ali treba živaca, treba imati prostora da se to radi. Bošković: Treba da imaš ljude koji su ti pouzdani da ti obezbjede tu radnu snagu. Uslove za smještaj njihov i za tu diskreciju da ne zna niko da će tu da rade. Investitor: Tačno, tačno. Bošković: Shvataš li? Znaš kako si mi ispa' čudan? Tako si mi ispa čudan da... Investitor: Iz kog razloga, što? Bošković: Ovo me odlaganje.. (odmahuje rukom) Investitor: Zoki, ja sam ti u startu rekao da... Bošković: Samo da ti kažem, nemoj ništa ti da se pravdaš, ja imam moje kriterijume o tome. Ja imam moj...(nerazumljivo) moj nekakav odnos prema tome. Investitor: Zoki, ja sam ti u startu rekao da imam jedan ogroman problem u Novom Sadu, da su mi poslali gore bili potragu i to sam riješio. Počinje primopredaja Bošković: Aj daj mi to ispod toga stola. Stavi to, stavi to tamo u tu vreću. Stavi to (nerazumljivo). Fino stavi taj koverat. Investitor: U krilo da stavim torbicu, je li? Bošković se saginje ispod stola Bošković: Trebali smo da isposlujemo tamo kupovinu jednog zemljišta, vrijedi oko dva miliona eura i da donijemo 100.000 eura na to. Da podijelimo (nerazumljivo) On je meni to svo vrijeme obećavao i to ćeš ti na kraju uraditi. Molim te ovamo-onamo, to mu nije prvi put da ga ja neđe upućujem. Investitor: Zoki, ja onda nisam problem nikakav. Znači, ja sam morao da idem u Novi Sad da završim posao. Znači ja i ti smo se... Bošković: Oću da ti kažem da srećem razne vrste ljudi, s araznim pričama. Investitor: Ispoštovao sam što smo se dogovorili i molim te prebroj to... Bošković: Ajde... Investitor: Prebroj, pare su za brojanje, molim te. Prije nego što okreneš taj broj, prebroj te pare, ajde. Pare su za brojanje. Bošković: Ajde, ajde, nije to sad nešto.... Investitor: Prebroj te pare molim te. Bošković: Prebrojaću (nerazgovjetno) Investitor: Imaš tu pet hiljada, pet sam ti dao prošli put. Bošković: Ne viči đavole tamo, što si zavika'? Investitor: Nisam zavika' nego ti kažem baš si me ispoštovao. Nisam ja od toh da se dogovorimo jedno, a drugo, nego ja sam ti prošli put rekao pošteno - ne mogu 20, mogu deset i dao sam ti deset... Đe je Vladan (Juretić)? Bošković: To nije problem. Sad će doć'. Dako dođe ođe. A bio ti je napisa' već rešenje tamo jedno, no maćemo ga sad. Investitor: Makni, ispoštovao sam. Bošković: Tamo su plate po 'iljadu i po, po dvije hiljade. Tamo su oni, kako se zovu oni đavole, ddoaci ti na život, odvojeni život, honorarai veliki. Investitor: Govoriš o ministartsvu? Bošković: E, niejsu to ljudi koji nešto nemaju. Onda, oni imaju dobre uslove. Oni prave aranžmane sa mnogo drugačijim tim ciframa. Neće niko tu zbog 3,4,5 iljada da rizikuje bilo što. Govorim ti jednu stvar, nema razloga niko da ulazi u ovo. Bolje im se isplati da ovo drže po drugim kriterijumima, po drugom režimu, shvataš? I da ne dozvole da ..(nerazgovjetno) to im se bolje isplati. Investitor: Da Bošković: O tome ti govorim, kad dođe ovako poneko kao ti, onda ga ja kao budala preporučim, znaš? Investitor: Dobro. Bošković: Ja sam potrošio sad sve kredite tamo. Ja sam moje potrošio kredite. Investitor: U startu, u Ulcinju, meni je izgledalo to 20.000 moguće, ali mi je ispalo deset najviše moguća, a 20 nemoguća misija. Jer sam i ovo pet hiljada pozajmio. Bošković: Ja sam potrošio kredite, ne pričam o tebi. Investitor: Kod zamjenika ministra je li? Bošković: Ma neko...nerazgovjetno - diže ruke... Potrošio sam sve kredite, nema više.. Dolazi inspektor Vladan Juretić Investitor: Đe si Vladane? Zdravo Vladane. Bošković: Vladane ja sam onaj telefon, koji je prisluškivan maka' da ne otvaramo to...Nerazgovjetno....Vladane, ono što smo se dogovorili završeno je...(nerazgovjetno) Razumiješ li? Apsolvirali smo to. Evo to sad stoji onako kako stoji. On nema moći drugačije to da obezbjedi. Ono što si krenuo sa onim rješenjem, storniraj. Zaustavi. Nećemo ulaziti u onu...nerazgovjetno..što smo govorili ambicioznije, ali ovo možemo da zaštitimo tu taj objekat. Investitor: Ja sam tamo pri kraju. Do 1. septembra ću završiti.Prošli put sam donio pet, sad sam donio pet, ono sam ispoštovao kako sam rekao i to je to. Donio sam onoliko koliko sam mogao. Bošković: Desest puta je ispričao ove cifre..Sve nešto... Investitor: Ja sam pogasio telefone.. Bošković nerazumljivo.... Investitor: Ja idem, hvala vam puno. Juretić: Hajde čućemo se..

( Vijesti online )