Šta Makron hoće od nas

U EU ne postoji konsenzus oko francuskog tzv. ‘non papera’ u kome su predstavljene smernice za promenu metodologije pregovaranja sa zemljama kandidatima za članstvo u EU, štaviše predlog Pariza nema ni podršku većine zemalja članica”, kaže za “Vijesti” visokopoziconirani izvor u institucijama EU koji je upućen u proces proširenja.

“Nemačka i Austrija, uz podršku istočnoevropskih država, podržavaju ideju predsednika Makrona da treba promeniti metodologiju pregovaranja, ali smatraju da je neophodno poboljšati sadržaj francuskog predloga. Odnosno, koncipirati ga tako da on pospešuje proces pregovaranja i pristupanja država Zapadnog Balkana EU a ne da ga blokira i obeshrabruje”, dodao je naš sagovornik.

Berlin, Beč i još nekoliko članica EU, uključujući čak i Dansku koja je tradicionalno vrlo hladna prema proširenju, posebno zameraju Parizu što je relativizovao evropsku perspektivu i što nije naglasio da je konačni cilj čitavog procesa punopravno članstvo u EU. Za njih je, u francuskom predlogu, prilično problematično korišćenje izraza “tesnije veze” jer ostavlja preveliki prostor za interpretacije.

Takođe se snažno kritikuje i promena, ubačena u poslednjoj verziji drafta “non-papera”, kojom se smanjuje pozitivan i stimulativan efekat tzv. postepenog integrisanja u EU. Umesto transparentnog obećanja da će kandidati po zatvaranju poglavlja imati otvoren put ka učešću u tzv. evropskim politikama i pristup fondovima, Pariz je limitirao drastično mogućnost pristupa i beneficijama od fondova EU za države u procesu pregovaranja.

Ove nedelje će tzv. “non-paper” biti predmet diskusija u diplomatskim telima Saveta EU na kojima će se profilisati odnos snaga unutar EU. U svakom slučaju, države članice EU će dati zadatak novoj Evropskoj komisiji (EK) da izradi novi predlog za promenu metodologije pregovaranja, baziran na francuskom dokumentu. Imajući u vidu da nova EK, u najboljem slučaju, može da krene sa radom početkom decembra i da dolaze Božićni praznici, EK će tek u januaru početi sa radom na novom dokumentu.

U delu članica EU, naklonjenih proširenju na Zapadni Balkan, se strahuje da bi, trenutni, isključiv stav Francuza “uzmi ili ostavi” mogao da proizvede dodatne probleme. Pariz pretenduje da sve njihove smernice, kako su prezentovane u dokumentu, uđu kao postulati nove metodologije, da bi predlog EK mogao da dobije njihovo zeleno svetlo. Imajući u vidu stav EK, tradicionalno blagonaklon prema proširenju EU, vrlo je moguće da korekcije na koje su već ukazali Berlin, Beč i još par prestonica budu inkorporirane u novi predlog.

Gotov predlog EK bi trebalo da se vrati u tela Saveta EU u martu i tada se očekuje početak velike bitke koja bi trebalo da se završi u do kraja proleća usvajanjem nove metodologije na Samitu EU-Zapadni Balkan u Zagrebu u maju ili na junskom Evropskom savetu. Pozitivna okolnost je što se lokalni izbori u Francuskoj održavaju u martu i veruje se da bi pozicija Makronove administracije mogla da bude manje rigidna posle tog sastanka sa biračima, poslednjeg u Petoj republici pred predsedničke izbore u 2022. godini.

Grupa država članica EU ima nameru i da pokuša da odigra jedan veoma hazarderski potez koji bi mogao da ima dalekosežne posledice za proces proširenja. Naime, njihova ideja je da sa Francuzima pronađu kompromis po kome bi bili spremni da glasaju za metodologiju koju želi Pariz, bez ikakvih značajnijih promena, ali da se između marta i juna, to jest u periodu od administrativnih izbora u Francuskoj i junskog Evropskog saveta, donese odluke o početku pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Francuzi su u ovom momentu prilično tvrdi na poziciji da bez usvajanja novih pravila pregovaranja o članstvu u EU Severna Makedonija i Albanija će ostati u čekaonici, dok će Crna Gora i Srbija biti još više usporene, čekajući eventualno na promenu snaga unutar EU ili zaokret Pariza. U svakom slučaju do sledećeg juna neće biti otvaranja ili zatvaranja poglavlja ni za Podgoricu ni za Beograd.

Sagovornici “Vijesti” u evropskim institucijama smatraju da su pozicije francuskog predsednika Makrona o proširenju na Zapadni Balkan trostruko motivisane. Prva motivacija su lokalni izbori u Petoj republici i želja Makrona da pridobije glasače Republikanaca, bivših degolista, koji su u rasulu i vrlo lako bi mogli da završe u zagljaju Marin Le Pen. Ne treba zaboraviti da je osnivač Republikanaca, bivši predsednik Fransoa Sarkozi, još pre 10 godina, snažno sponzorisao usvojeni zakon da šef države može da raspiše referendum o ulasku novih članica u EU.

Drugi motiv, jednako važan, jeste indirektna poruka Makrona Višegradskoj grupi i pribaltičkim republikama koje ne odustaju od guranja bivših sovjetskih republika u EU: zaboravite na ulazak Ukrajine u EU. Treći motiv je relaksiranje odnosa sa Rusijom: usporavanje i zakucavanje proširenja EU samo na države Zapadnog Balkana se izbegava serija žarišta u odnosima sa Moskvom i uspostavlja se povoljan ambijent za jačanje odnosa.

Takođe, spoljnopolitički prioritet Francuske u ovom momentu je Bliski istok. Predsednik Makron želi da predupredi kreiranje trojnog saveza Irana-Rusija-Turska koji bi stavio pod kontrolu čitav region i da pozicionira što je bolje moguće Francusku u njenom tradicinalnom geopolitičkom dvorištu. Zato je napravio nekoliko, na prvi pogled iznenađujućih poteza, bez konsultacija sa drugim partnerima u EU: od prihvatanja poziva predsednika Rusije Vladimira Putina da prisustvuje proslavi Dana pobede u Moskvi sledećeg 9. maja do poboljšavanja odnosa sa Teheranom i otvaranja kreditnih linija za posrnulu iransku ekonomiju. Istovremeno, Makron, imajući u vidu izuzento negativan stav biračkog tela u Francuskoj, pogotovo desno orjentisanog, prema Turskoj, ne zatvara oči pred marifetlucima Redžepa Tajipa Erdogana i zove pravim imenom ponašanje turskog predsednika u samoj Turskoj i u komšiluku.

U diplomatskim kuloarima u Briselu i najvažnijim evropskim prestonicama ponovo kruži priča o EU koja može maksimalno da ima 30 članova. Sa izlaskom Velike Britanije, to znači da su u igri još tri karte za članstvo u EU. Crna Gora i Srbija su dobro pozicionirane da izvade dve od tri karte. U suštini od Podgorice i Beograda zavisi da li će i kada iskoristi priliku koju imaju. Poslednja karta je rezervisana za Severnu Makedoniju.

U tom kontekstu se vraćaju u cirkulaciju planovi o koncentričnim krugovima evropskih integracija ili o “Kernevropi” u više brzina koje zagovarali tokom devedesetih godina prošlog veka francuski predsednik Fransoa Miteran i aktuelni predsednik Bundestaga Volfgang Šojble. BiH, Kosovo i Albanija bi mogle da imaju status koji je Elmar Brok, jedan od najuticajnijih savetnika kancelarke Angele Merkel, definisao kao više od sporazuma o slobodnoj trgovini a manje od članstva EU. Po tom scenariju, bili bi donekle zadovoljeni i lideri Višegradske grupe i pribaltičkih republika pošto bi u taj koš mogli da uđu Ukrajina i druge bivše sovjetske republike, Gruzija, Jermenija, Belorusija a u nekoj dalekoj budućnosti, ko zna, možda i Turska i Rusija.

( Željko Pantelić )