"Žene nemaju nemaju isti pristup javnim resursima u Crnoj Gori"

Predsjednica Odbora za rodnu ravnopravnost, Nada Drobnjak, kazala je da je u Crnoj Goru učinjen značajan pomak na ostvarivanju rodne ravnopravnsti.

“Možemo konstatovati da građani i građanke Crne Gore imaju više znanja o rodnoj ravnopravnosti ali i više zahtjeva prema institucijama,” kazala je poslanica Demokratske partije socijalista na konferenciji za novinare povodom predstavljanja aktivnosti na uvođenju rodno odgovornog budžetiranja u Crnoj Gori.

Napomenula je da je princip integrisanja rodne ravnopravnosti promovisan Zakonom o rodnoj ravnopravnosti.

“Tako da sve politike moraju da vode aspekta o tome koliko je zastupljena rodna ravnopravnost i koliko će te politike imati uticaja na žene i muškarce u Crnoj Gori. Takav slučaj treba da bude i sa budžetom Crne Gore... Budžet održava i vrijednosti jedne države i njene prioritrete. Budžet Crne Gore, kao i mnogi budžeti u svijetu, je rodno neravnopravana. Ali on kao takav ne bi trebalo da bude,” ukazala je Drobnjak, dodajući da on mora da cijeni i žene i muškarce, odnosno da poštuje i štiti rodnu ravnopravnost.

Naglasila je da rodno odgovorno budžetiranje predstavlja metod za uvođenje rodne pespektivne u neutralne budžete.

Oni su se saglasili da je u ovom dijelu najbolje krenuti sa agrobudžetom.

“Žene na selu jesu važan resurs. One čine 65 odsto aktivnihh osoba na gazdinstvima, a samo 13 odsto su vlasnice tih gazdinstava. Mi potpunosti ne znamo njihova očekkvanja i njihove potrebe, ali znamo da im svakako treba pružiti podršku u osnaživanju ženskog preduzetništva na selu I zato je kroz rodno odgovorno budžetiranje važno poslati poruku svima da krećemo kroz agrobudžet a onda ćemo proći kroz sve programe”, kazala je ona na konferenciji.

Šefica Misije OEBS-a za Crnu Gore Mariz Davije izrazila je zadovoljstvo što učestvuje u ovoj inicijativi.

“Misija ima vrlo blsiku saradnju sa Skupštinom, posebnom sa Nadom Drobnjak i njenim Odborom koji su šampioni u rodnoj ravnopravnosti,” kazala je ona.

“U politici kao i u pravom životu, jako je važno na koji način se kreiraju budžeti. Odbor za rodnu ravnopravnost je primijetio da je često slučaj da faktor rodne pravnopravnosti nije uzet u obzir prilikom iz razvoja budžeta”.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Đuro Žugić kazao je na konferenciji da je Ministarstvo odlučno u namjeri da obavezujuće domaće i međunarodne standarde za ravnopravnost polova sprovede u praksi.

“Za nas budžeti nisu samo politike i instrumenti kojima se finansiraju programi i projekti, već budžet sagledavamo sa stanovišta vrijednosti a osnovne vrijednosti koje kroz budžet želimo da promovišemo jesu pravičnost i nediskriminacija,” kazao je Žugić.

Kroz pojedine mjere iz agrobudćeta, najavio je, trude se da daju doprinos rodnoj ravnopravnosti tako što poljoprivredna gazdinstva čiji su nosioci žene ostvajuju veći broj bodova prilikom rangiranja aplikacija.

Direktor Direktorata za državni budžet u Ministarstvu finansija Bojan Paunović najavio je da će se rodno odgovorno budžetiranje integrisati u cjelokupni proces pripreme, usvajanja i izvršenja budžeta.

“I na taj način doprinosiće vođenju politika i boljem definisanju prioriteta. Na ovaj način uvodimo rodnu perspektivu u svim nivoima budćetske strukture,,” kazao je on.

Paunović je naglasio da se rodno odgovorno budžetiranje ne prevashodno usmjereno na jednakost u broju zapsolenih ili alokacije resursa, već na ravnopravan pristup resursima, uslugama i odlukama o pitanju važne za kvalitet života.

Ekspertkinja OEBS-a Marija Risteska kazala je na konferenciji da je njihova analiza pokazala da je žene nemaju nemaju isti pristup javnim resursima u Crnoj Gori.

“Na primjer, kod IPARD pomoći imamo samo 11,5 procenata korisnika žena a u MIDAS-ov programu 9,6 odsto korisnika žena”, kazala je Risteska.

Same mjere su dizajnirane da žene ne mogu da ih iskoriste, napomenula je ona.

“Da bi aplicirale i dobile subdvencije, trebate da imate pare, da investirate unapried, pa da onda dobijete natrag pare od subvencija za investiciju koju ste uradili. Niko, ni muškarci ni žene na selu, nemaju te pare. Pa onda one traže kredite. Za kredit je potrebno da imate garanciju. A žene u Cnoj Gori nemaju u svoje vlasništvo zemlju, pa tako samo 12,87 odsto žena su samo vlasnice zemlje", ukazala je ona.

Prepoučila je otvaranje posebno mikro kreditnih linija za žene i iniciranje osnovanja garantnog fonda za žene.

( Miloš Rudović )