Krivokapić: Nadam se da članovi kriznog štaba više neće spašavati svoje biznise
Glavne novine Predloga zakona o kreditnim institucijama predviđaju da se osnivački kapital za poslovne banke poveća sa pet na 7,5 miliona eura, poslovanje kreditnih institucija uskladi sa standardom Bazel 3. i evropskom direktivom, koja predviđa dodatni nadzor nad kreditnim institucijama i investicionim društvima
Skupština Crne Gore završila je danas i raspravu o Predlogu zakona o sanaciji kreditnih institucija, o kojem će se parlamentarci naknadno izjasniti.
Glavne novine u tom propisu je osnivanje Sanacionog fonda koje će imati za cilj prikupljanje sredstava u cilju sanacije kreditnih institucija. Ministarstvo finansija imati mogućnost, takođe, da finansijski pomogne neku banku kako bi se izbjegla stečaj zbog lošeg poslovanja, a pomoć države znači i da ona može steći privremeno vlasništvo u toj banci.
„Globalna finansijska kriza pokazala je da ne postoje dovoljno razvijeni instrumenti za efikasno rješavanje nestabilnih ili problematičnih kreditnih institucija...Unapređene regulatornog i supervizorskog okvira doprinijeće smanjenju vjerovatnoće nastanka buduće krize i povećaće otpornost kreditnih institucija na ekonomski stres bilo da je on uzrokovan sistemskim poremećajem ili događajima koji su specifični za pojedinu instituciju“, saopštio je ministar finansija Darko Radunović, obrazlažući Predlog zakona.
Poslanik SDP-a i bivši predsjednik te partije Ranko Krivokapić, kazao je da rasprava o ovakvim zakonima zahtijeva više okruglih stolova „tim prije što nas EU 'klepa po glavi' upravo zbog onog što je najviše brine: veze organizovanog kriminala i finansijskog sektora“.
„Guverner Centralne banke (CBCG) je morao biti ovdje...Nadam se da nećemo imati ono što je bivši guverner (Ljubiša Krgović-prim aut) rekao 2008. godine da članovi kriznog štaba (kada je spašavana Prva banka Aca Đukanovića, brata predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića-prim. aut) spašavaju svoje biznise“, istakao je Krivokapić obraćajući se ministru finansija Radunoviću, i izražavajući nadu da on neće biti u nekom novom kriznom štabu.
Poslanik DF-a Milutin Đukanović upozorio je kolege i predsjedavajućeg Branimira Gvozdenovića da su razgovarali o sistemskom zakonu, ali da nijesu čuli nijednu riječ od predstavnika Centralne banke.
„Predlažem pauzu da guverner dođe u parlament“, saopštio je prije skupštinske pauze poslanik Đukanović.
Poslanik DF-a Milan Knežević nije dobio odgovor od ministra finansija Radunovića, niti od delegiranih predstavnika CBCG, ko je tokom privremene uprave CBCG dobio 21,8 milion eura i dodatno umanjio imovinu Atlas banke.
"Da li to znači da je ovaj institucionalni progon Duška Kneževića (predsjednik Atlas grupe-prim. aut) uslijedio zbog toga da mu se oduzme imovina i da neko drugi preuzme njegove banke“, pitao je poslanik Knežević.
Skupština Crne Gore prethodno je završila raspravu o Predlogu zakona o kreditnim institucijama.
Glavne novine predviđaju da se osnivački kapital za poslovne banke poveća sa pet na 7,5 miliona eura, poslovanje kreditnih institucija uskladi sa standardom Bazel 3. i evropskom direktivom, koja predviđa dodatni nadzor nad kreditnim institucijama i investicionim društvima.
Ministar finansija Darko Radunović predstavljajući propis rekao je da će se novim propisom obezbijediti instrumenti za pravovremenu intervenciju (Centralne banke) prema kreditnoj instituciji koja je u problemima.
“Donošenjem novog zakona uspostaviće se regulatorni okvir za poslovanje banaka koji će doprinijeti stabilnosti sistema i daljem razvoju finansijskih usluga, i otkloniti nedostaci važećih zakonskih rješenja”, naveo je Radunović.
Poslanik DPS-a Predrag Sekulić ocijenio je da će ovaj zakon donijeti “veću stabilnost fi pojačanu kontrolu” te da se bankarskim poslovima neće moći baviti svako.
Poslanik Branko Radulović, u ime kluba DF-a, zatražio je ostavke kompletnog rukovodstva Centralne banke CG na čelu sa guvernerom Radojem Žugićem i uzalud tražio da se on pojavi na sjednici i debatuje sa poslanicima.
“Građani Crne Gore, vi ste zatočenici, zajedno sa nama, zelenaških komercijalnih banaka. Ovo nema niđe na svijetu. Komercijalne banke su prepadnute. One su konzervativne, ne podržavaju razvoj već faktički u najvećoj mjeri kupuju vladine obveznice kao najsigurnije”, kazao je Radulović.
Potpredsjednik Skupštine Branimir Gvozdenović odgovorio je poslaniku DF-a da je guverneru poslat poziv da dođe, ali i da misli da je opravdano odsutan, da nije u Podgorici, zbog čega nije ni došao.
Poslanik Aleksandar Damjanović ocijenio je da je žurba sa usvajanjem ovog i Predloga zakona o sanaciji kreditnih institucija nastala kako bi “dobili štrik” od međunarodnih kreditnih institucija za usvajanje budžeta i garancije za dalje zaduživanje.
Poslanik SDP-a Raško Konjević izrazio je bojazan da se predloženim zakonskim propisom koncentriše institucionalna moć u funkciji guvernera.
“Nikad nije dobro da se moć koncentriše samo kod jednog čovjeka, bilo o kome da se radi”, istakao je Konjević i napomenuo da više od godinu nemamo viceguvernera za kontrolu banaka .
On je napomenuo da je bivša viceguvernerka smijenjena u Skupštini “kao kriminalac, a sada dobija sve sporove pred sudom”.
Ministar Radunović je odgovorio poslanicima da nije bilo nikakve posebne trke za usvajanje ovog zakona, da ga je Vlada utvrdila 10. oktobra, i da je u Skupštinu stigao pet dana kasnije.
“Bankari su afirmativno govorili o setu ovih propisa. Mislim da smo napravili dobar posao”, zaključio je, između ostalog, ministar Radunović.
Radoje Žugić sjutra pred poslanicima između 14 i 15h?
Potpredsjednik Skupštine Branimir Gvozdenović najavio da bi guverner CBCG Radoje Žugić sjutra trebalo da se pojavi između 14 i 15 časova u parlamentu, kada bi trebalo da počne rasprava o Predlogu zakona o zaštiti depozita, kao i o Predlogu zakona o izmjenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka.
Prethodno bi trebalo da se održi ranije zakazana sjednica ženskog parlamenta.
( Milorad Milošević )