Nova velika stvar srpskog rokenrola: Drugim albumom eksplodirala popularnost Buč Kesidija

Oni su potencijalno nova velika stvar srpskog rokenrola. Sa hitom “Nema ljubavi u klubu” eksplodirala je popularnost pančevačkog rok dua Buč Kesidi koji je nedavno objavio drugi album “Euforija”, uz oduševljenje publike i kritike.

“Svaki grad u koji pođemo je rasprodat i svaki koncert je sve luđi. Juče su nam se ljudi peli na binu, u Skoplju gdje nikad ranije nismo svirali. Album je jako dobro prošao i očekivali smo to negdje, ali ne baš svuda”, kaže bubnjar Zoran Zarubica koji uz gitaristu Luku Racića čini duo Buč Kesidi.

I sa singlovima koji su prethodili albumu vaša popularnost je eksplodirala, mnogi su mislili da su vam to prve pjesme?

Da, taj prvi album je prošao nekako nezapaženo, shvatili smo i mi da se to desilo, jer smo bili klinci tad. Nismo znali sve te stvari koje smo skontali sad dok smo pravili ovaj drugi album. I mi smo bili nezadovoljni time što taj prvi album nije prošao kako bi trebalo i onda smo rekli: okej, ako hoćemo da nastavimo potreban nam je neki hit. Tako je nastala “Nema ljubavi u klubu” i sve ostalo je krenulo od toga.

Kako je došlo do te ideje o konceptualnom albumu?

Prirodno. Kad je Luka napisao “Nema ljubavi u klubu” mene je inspirisala ta tema, jer smo bukvalno živjeli te stvari i vremenom smo pisali takve tekstove, nekako se skupilo dovoljno materijala da smo na kraju rekli: okej, najvjerovatnije je ovo ideja kojom bi trebalo da se vodimo.

Mislili smo da što iskrenije budemo pisali ljudi će više shvatiti o čemu se radi. Tako da nema laži, nema prevare, samo ono što nam se dešavalo i što smo osjećali u nekim trenucima. Mislim da je tekst najbitniji, jer ti otkriva o čemu se radi. Možeš lako da nađeš melodiju koja je zarazna i koju će svi da zapamte, ali ona mora da bude uparena sa tekstom koji stvarno znači nešto ljudima.

Iskrenost i intimnost za razliku od nekih grandioznih poruka?

Pa to, možemo da lažemo o nekim stvarima, kao da je ljubav je svuda, ali u realnosti se to ne dešava. Plan nam je bio da pišemo o jasnim, konkretnim situacijama, koje je većina ljudi doživjela ili bar znaju da se nekome to desilo. Mislim da je to stvar koja pogađa ljude, da to bude nešto što su proživjeli u nekom trenutku života, najviše kad su bili naših godina. Zato je naša publika mlađa od većine ljudi koji posjećuju rok koncerte i slušaju tu muziku. Što je super, jer privlačimo nove ljude da se zainteresuju za rokenrol.

Neke vaše starije kolege iz rok bendova znaju da kažu kako drugi imaju masovniju publiku, ali je njihova starija i ozbiljnija?

To što im je publika starija, ne znači da je ozbiljna. To moram da kažem, jer mislim da su ozbiljniji mlađi od nekih starijih ljudi. A mlađi su oni koji su potpuno zaboravljeni već duži niz godina, pogotovo što se tiče muzike. Recimo ja kad sam bio klinac nisam mogao da se povežem sa većinom srpskih bendova, u tom smislu da su pričali stvari koje su se meni dešavale kad sam imao 18-19 godina. Zanemaruju se mladi ili se stalno kritikuju, priča se da sve više vremena provode na telefonima i sve ostalo, što je normalno, svaka starija generacija ima negativan komentar prema mlađima. Ali mi nemamo takve poglede. Svi rastu u drugim okolnostima i mislimo da bi svijet trebalo da se mijenja i da se sve mijenja pozitivno, samo što neko ne zna da provali te stvari.

Kakva je to euforija iz naslova albuma, jer bi se reklo iz pjesama da je lažna, oko glavnih likova iz pjesama je uvijek neka zabava, ali oni djeluju usamljeno?

Lijepo rečeno. Rekao bih da je glavna tema albuma taj trenutak kada se juri neka euforija, kad želiš nešto da ti se desi na silu, umjesto da pustiš da se stvari dešavaju spontano i suptilno i da budeš potpuno opušten. I umjesto onoga što očekuješ, dešavaju ti se posljedice te jurnjave.

Vidimo se u februaru ili martu

Kakvi su vam dalji planovi, možemo li vas očekivati u Crnoj Gori uskoro?

Plan nam je da snimimo spotove za svaku pjesmu sa albuma, te da uradimo remiks ovog albuma da ljudi mogu da đuskaju uz te pjesme tokom ljeta. Želimo da sviramo svuda, posebno van Srbije, pa tako i u Crnoj Gori, jer realno gdje ćemo ako ne na Bedem fest, Lake fest, SeaRock ili tako nešto. Možete da nas očekujete u klubovima u februaru, martu, a onda kasnije i na festivalima.

( Stefan Strugar )