Impresivna CG postavka

U okviru Balkanskog arhitektonskog bijenala (BAB) - kompozitno-kompleksnog stručno-naučnog događaja regionalnog značaja, koji je realizovan u periodu od 14. do 21. novembra u belom gradu na obalama dveju reka podno Avale - imali smo, između ostaloga, i Međunarodnu arhitektonsku i dizajnersku izložbu. Kurator izložbe je bio Nebojša Glišić, ugledni beogradski arhitekt - uz urednika i urednicu izložbe: Dragana Markovića i Jelenu Nikolić - a izložba je bila upriličena u istorijskom zdanju Bioskopa “Balkan” - u centralnom prostoru ovogodišnjeg BAB-a. Publici je - u pet kategorija: arhitektura, urbani dizajn, neizvedeni projekti, interijer i dizajn namještaja - predstavljeno više od 220 projekata - realizovanih i nerealizovanih - te unikatnih komada nameštaja.

Čast da bude prva Zemlja domaćin BAB-a pripala je, kao što rekoh u prošlom broju - Crnoj Gori, majci našoj - a za komesarku crnogorskog nastupa na BAB-u imenovana je (od strane BAB-a, molim vas) Sonja Radović Jelovac (Studio Synthesis architecture & design) - što je, ispostaviće se, bio pun pogodak.

Najzaslužnija za profilisano i pažljivo izbalansirano predstavljanje naše države u Beogradu - pod firmom BAB i pod pokroviteljstvom Vlade CG, odnosno Ministarstva kulture - i u saradnji sa Savezom arhitekata CG - bila je upravo gospođa Radović Jelovac. Imponuje nam i sama činjenica da je na pomenutoj izložbi - u konkurenciji za nagrade - bilo (čak) 53 ostvarenja iz Crne Gore - pogotovo ako imamo u vidu da smo na posljednjem, Trećem crnogorskom Salonu arhitekture imali (samo) 74 ostvarenja, a na Drugom Salonu - vrlo skromnih 42.

U okviru obraćanja publici na otvaranju ovogodišnjeg BAB-a, Radović Jelovac je prisutnima skrenula pažnju na “značaj odgovornog i uspješnog partnerstva između institucija sistema, strukovnih organizacija i naučne zajednice, u generisanju znanja, kvaliteta i zajedničkih vrijednosti” - a zatim se pozvala na crnogorske projekte koji su u tom trenutku već bili izloženi, ili će kasnije biti prezentovani u okviru manifestacije - jer su upravo ti projekti indirektno svjedočili o nivou ostvarene saradnje u začaranom trouglu: istitucije sistema, strukovne organizacije, naučna zajednica - a svjedočili su, direktno, o sposobnosti komesarke Radović Jelovac da prepozna i izdvoji najreprezentativnije i, to se valjada podrazumijeva - najafirmativnije momente iz crnogorske urbanističko-arhitektonsko-dizajnerske prakse. Ili, drugim riječima, Radović Jelovac je u Beogradu pokazala najbolje što imamo u pomenutim domenima - što je hvale vrijedan rezultat - sam po sebi.

Naravno da bi se mnogo toga moglo prebaciti našim institucijama sistema, našim strukovnim organizacijama, a pogotovo našoj tzv. naučnoj zajednici - ali nije pošteno, po tim pitanjima, bilo što prebacivati našoj komesarki. Njena misija, vezano za BAB - kao manifestaciju revijalnog karaktera (naučna konferencija i ugledni gosti na stranu) - nije bila u tome da ukazuje na (brojne) sistemske propuste koji direktno ili indirektno pogađaju struku - i da zastupa bilo čije partikularne interese - pogotovo ne svoje - već da predstavi nešto što bi se, uz sve moguće ograde, moglo nazvati crnogorskom urbanističko-arhitektonsko-dizajnerskom scenom - oficijelnom scenom, molim vas.

O kojoj je tu vrsti angažmana riječ i koliko je taj angažman složen - mogu relativno precizno da naslutim - jer je meni, svjevremeno, pripala čast da predstavim CG recentnu arhitekturu na Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture (BINA) - davne 2010. godine - uz opasku da se moje predstavljanje CG na BINA 2010 ne može - ni u kojem pogledu, pogotovo ne u organizacionom - upoređivati sa predstavljanjem CG na BAB-u. Više je nego očigledno da je ovogodišnji BAB bio neuporedivo ozbiljniji i kompleksniji događaj od BINA 2010. Na stranu što je moja ključna greška bila u tome što nisam ni pokušao, za razliku od komesarke Radović Jelovac, da u čitavu tu stvar uključim organe državne uprave (i lokalnih samouprava) i nezaobilazne strukovne organizacije. Dakle, ako vam nekad padne u zadatak da predstavite CG na regionalnoj, odnosno međunarodnoj sceni - po bilo kojem osnovu - u čitavu stvar morate uključiti tzv. institucije sistema - takve kakve su - bez obzira na ciljeve koje ste sebi zacrtali upuštajući se u avanturu predstavljanja CG. Sve što se odnosi na CG - kao entitet - a dešava se izvan tzv. CG institucionalnog okvira - (skoro pa da) nije vrijedno pomena. Ne kažem da mi je drago što je tako - svim srcem navijam za nešto što bi barem ličilo na nezavisnu scenu - ali, nažalost, nismo ni blizu tome - tako da se moramo uzdati u Državu - takvu kakva je.

Moram, dakle, još jedno naglasiti - i podcrtati - da su odnosi u pomenutom, začaranom trouglu - institucije, struka, nauka - daleko od idealnih - i da (manji) dio odgovornosti snosimo mi - tzv. struka - a (lavovski) dio odgovornosti je opet na nama - ali ovoga puta na svakom od nas - ponaosob. Imajući to u vidu, bilo bi korektno da se svi mi zapitamo, prije nego što postavimo bilo kakvo pitanje Sonji Radović Jelovac - ili pokušamo da joj, ne daj Bože, nešto prebacimo - a što sam to JA učinio, u minulom periodu, da konačno krene pozitivni impuls između tjemena pomenutog trougla? U ogromnoj većini slučajeva odgovor bi bio - pa ne baš mnogo toga. Nisam bio u Beogradu na BAB-u, ne bih da steknete pogrešan utisak - ali se moram pohvaliti da mi je omogućen uvid u kompletan materijal koji se tiče crnogorskog prisustva na centralnoj izložbi BAB-a - i moram priznati da sam impresioniran. Nisam toliko impresioniran konkretnim realizacijama i projektima - koliko me impresionirala spoznaja da CG ostvarenja, prezentovana na BAB-u, ne odstupaju značajnije od prezentovanih ostvarenja iz regiona. Pratim ovdašnja dešavanja, uglavnom, i većina ostvarenja kojima je Radović Jelovac predstavila CG na BAB-u poznata mi je od ranije - o nekima sam i pisao, mahom pohvalno - uz par vrlo prijatnih iznenađenja, svakako - ali nisam vjerovao, ruku na srce, da je sasvim pristojan broj ovdašnjih reprezentativnih ostvarenja u rangu ostvarenja iz regiona.

Ne morate mi vjerovati, naravno - i baš zato bi mi bilo drago kada bi kompletan crnogorski nastup na BAB 2019 bio repriziran i ovdje. Bio bi to savršen povod da razmijenimo informacije, utiske i stavove - i, što je posebno važno, da govorimo o našoj arhitekturi - jer će se, u protivnom, opet sve svesti na tzv. individualne poetike...

( Borislav Vukićević )