Kandidati iz Milove lampe

Siromaštvo i sramota Crne Gore ne može se mjeriti tako što se pozovemo na MONSTAT i tih dva eura i nešto, koliko je dovoljno „prosječnim“ ljudima iz Crne Gore da nešto čalabrcnu preko dana. To je sramota uopšte i pominjati. Ako zavirimo u tu sramotnu korpu potrošačku, to znači da nema ni govora o higijeni, jednostavnim uživanjima, s toga je rezultat takav da moramo se pomiriti sa MONSTAT-om, da se pokušamo prehraniti ljudski, i sve ostalo je bonus.

Ti pomni čitaoče ovih redova, ti cjepidlako polu-cinična što ti smeta što sam u prethodnom pasusu pomenuo riječ „sramota“ više od dva puta, pomisli samo na sramotu, kao takvu, pa se i ti zastidi, onako, za sebe, kad niko ne gleda dok čitaš. Zastidi se pred činjenicom koliko si uradio u poslednjih par godina da ti bude bolje, tebi i okolini. Ako si u kakvoj NVO, tek onda se zastidi, jer ako si u NVO a nalaziš se u Crnoj Gori, velika je vjerovatnoća da si vucibatina koja ništa ne radi, kukumače i prima platu a izvještio/la si se da ništa pod milim Milovim nebom ne činiš. Sam slijedi obavezna rečenica: „Čast izuzecima“.

Piši saopštenja prijatelju, fotkaj skupove što praviš i izvještaje u kojima pravdaš potrošeno i ono što si metnuo/la u džep. Poenta je valjda da promijeniš način razmišljanja pojedinca, da ne bije ženu, ne jurca kolima i ne zagađuje okolinu, a ne da se praviš kako mijenjaš mozgove koji nisu za mijenjanje i za to primaš pare. Sramotne su skoro sve NVO Crne nam Gore.

Ako opozicija Crne Gore traži toliko dugo nestranačkog kandidata, to ne govori o kandidatima koliko o Crnoj Gori. Medijima su puna usta bila Milke Tadić, a ona, novinar, godinama ide svojim putem, i zar se iko pita uopšte da li je Milki više potrebna kandidatura, ili opoziciji Milka. U ovom slučaju Milka je ime za sve kandidate, baš kao i za jednog, za sve malobrojne ljude koje je takozvana opozicija, ili istinski takozvana građanska opozicija (sam naziv rogobatan je taman koliko i „sintagma“ #građanski) pokušala da prisvoji.

Nećemo tako kolege, nego, dajte da vidimo kakve su likove iznjedrile silne NVO i taj eruptivni građanski potencijal. Dajte imena, svježa, da nisu potrošena, dajte porodite čovjeka bez sujete, čiste karijere, naprednog čovjeka makar modernih pogleda na svijet. Dajte kandidata koji će da podredi karijeru ovoj šansi da nešto promijeni, ali avaj, pardon, NVO sektor je tu da se nacrta u predizbornoj emisiji i raspreda o procentima, a ne da nešto učini. Izvinite gospodo NVO i građanski borci, ali vi ste salonski kontraši, samo što u Crnoj Gori nema salona, prc. Imamo Biljardu, revolucionari iz Biljarde.

Nema. Nema ga i nema je. Zato su se i zatrčali ka Milki, zato „cimaju“ Andriju Jovićevića da se vrati. Zato jer je sve što je valjalo odavno pasalo, otišli su mladi, otišli su svi koji su mogli nešto da naprave i promijene, ostali su kupljeni ili su kao nojevi zabili glavu i punili džepove, da se ne lažemo. Ti što misliš da si izuzetak, pokušaj da se preispitaš i nabroj na prstima jedne ruke takve kao ti ako ih uopšte ima.

Zato je kandidata tako malo, zato jure Milku, a bilo bi još imena, da ih uopšte ima. Nego nema. U velikim narodima geniju se gnijezdo vije, a predsjedničkih kandidata kod nas ima malo.

Potrčao bi Dritan da se kandiduje, ali zna dobro kako bi prošao. Bečić bi iskočio iz odijela od sreće i radosti da može sam sebe da glasa, Ranko takođe, ali ipak, znaju koliko su (ne)voljeni. Zato posežu za nestranačkim kandidatima, a njih na vidiku nema mnogo. Potrošili smo se.

Eto, gle ne lezi vraže i nije baš tako, imamo kandidata, niču pečurke. Pričaće kao da su „zgutali“ halucinogen, srdiće se i barjačiće svi. Biće kandidata da ne fali, samo neće biti pravih. Nažalost ih nema još na vidiku.

Kad pomenu spavače, pomislim na one što ih spominju. Sva je opozicija izašla iz Milove lampe. Duh do duha. Narandžasti, crveni ili trikolori, dođe na isto.

( Đuro Radosavović )