Istorijski minimun podrške članstvu u EU, većina misli da se država kreće pogrešnim putem (INFOGRAFIK)

Istraživanje "Političko javno mnjenje Crne Gore" pokazalo je da 55 odsto ispitanika vjeruje da Crna Gora treba da bude članica Evropske unije.

To je istorijski minimum kada je u pitanju podrška grđana EU.

"Ovo predstavlja istorijski minimum kada govorimo o podršci građana EU, još od vremena kada je CEDEM počeo da sprovodi istraživanja, od oktobra 2007.godine", rekao je programski koordinator CEDEM-a Ognjen Marković.

On je ocijenio da su razlozi za ovakav rezultat višestruki, navodeći da građani percipiraju da je stanje u EU u dubokoj krizi zbog Bregzita i sporijeg procesa pristupanja novih članica EU.

"Što građane navodi na zaključak da potencijalonog učlanjenja Crne Gore neće biti u skorije vrijeme", naveo je Marković.

On je kazao da je smanjeno i interesovanje građana za NATO, navodeći da ga ne podržava 42 odsto građana.

Istraživanje, koje je rađeno od 1. do 9. decembra, i u kome je učestvovalo 1.009 ispitanika pokazalo je da 46, 2 odsto građana misli da se Crna Gora kreće pogrešnim putem.

"Otkad postavljamo ovo pitanje, u periodu od 10 godina, ovo je neko najdrastičnije stanje po pitanju toga koliko su građani zadovoljni. Očigledno je poslije ovako turbulentne godine koja je počela aferama, agresivnijom retorikom na političkoj sceni. S druge strane bilo je i novih finansijskih ulaganja Vlade, afera u pravosuđu. Sve je to izgleda uticalo na stavove građana", ocijenila je direktorica CEDEM-a Milena Bešić.

Kazala je da je veći broj građana koji generalno nijesu zadovoljni radom Vlade u odnosu na one koji jesu, navodeći da su podaci približno isti rezultatima iz julskog istraživanja.

Da su veoma zadovoljni radom Vlade izjasnilo se 10, 8 odsto građana, da su uglavnom zadovoljni - 18, 9, dok je uglavnom nezadovoljno 18,4, veoma nezadovoljno 31.4 odsto građana, dok 20 odsto nije imalo stav po tom pitanju.

Kada je riječ o institucijama, istraživanje je pokazalo da građani najviše povjerenja imaju u sistem obrazovanja (52,8 odsto) i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) (46,4 odsto).

Najveću podršku građana zatim imaju policija, vojska, zdravstveni sistem, Delegacija Evropske unije, nevladin sektor...

"Vlada bilježi određeni rast povjerenja sa 32, 4 na 36,2, predsjednik sa 34, 2 na 37, Skupština sa 32, 5 na 33,7", kazala je Bešićeva.

Ona je kazala da je malo paradoksalna situacija gdje se vidi da je izraženo nezadovoljstvo radom Vlade i ocjenom da je država krenula pogrešnim putem, a da sa druge strane se očitava umjereni rast povjerenja u institucije.

Istraživanje je pokazalo da građani od svih ministarstva, najviše povjerenja imaju u Ministarstvo sporta i mladih, a potom u Ministarstvo obrazovanja, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Ministarstvo kulture.

( Željka Vučinić, Vijesti online )