Švedski naučnici: Još su Vikinzi pisali o opasnoj promjeni klime

Jedan napis "runskim pismom" iz vikinške ere, uklesan u kamen i čuven među stručnjacima, možda je zapis o strahovanju od klimatske katastrofe u Skandinaviji iz 9. vijeka, pokazalo je novo istraživanje tima švedskih univerzitetskih stručnjaka.

Na stijeni nazvanoj "Rok", kod jezera Vatern u centralnoj Švedskoj, uklesan je, kako se vjeruje, najduži poznati "runski napis" na svetu. Sastoji se od više od 700 "runa" - slova abecede staronjemačkog jezika.

Istraživači dugo smatraju da je ta stijena od pet tona, visoka 2,5 metra, spomenik mrtvom sinu, s napisom o junačkim pričama o vikinškim kraljevima i bitkama u kojima su se borili.

Ali, četvorica švedskih naučnika koja su se udružila da protumače taj napis, u radu objavljenom ove nedelje pišu da se u nekoliko djelova tog teksta pominje prirodna opasnost, a ne vojna bitka.

"Verujemo da se tu govori o kosmičkoj ravnoteži", rekao je profesor Univerziteta u Geteborgu, Per Holmberg, koji je predvodio studiju.

"Možda smo se do sada previše fokusirali na važnost vojne sile u tom tekstu, ali da u tom napisu je važnija religijska moć - da se kosmos održi zajedno", dodao je Holmberg.

Napis na steni o "smrti sunca pre devet generacija" mogao bi se odnositi na ekstremno hlađenje klime 535-536. godine, koje je prouzrokovalo izostanak roda useva i glad širom sveta

"Moćna elita vikinškog doba sebe je videla kao garante dobre žetve", rekao je Olof Sundkvist, profesor istorije religije na Univerzitetu u Stokholmu. "Oni su bili vođe kulta za koji se vjerovalo da održava krhku ravnotežu svjetlosti i tame", objasnio je on.

"Norska" - svernogermanska mitologija opisuje "Fimbulvinter" - brutalnu zimu koja je prethodila "kraju sveta". U 9. veku je bilo razloga da Vikinzi strahuju da će takva zima doći i zbrisati sav život na Zemlji, rekao je profesor arheologije sa Univerziteta u Uppsali Bo Graslund

"Prije no što je podignut runski kamen Rok, bilo je mnogih događaja koji su verovatno izgledali krajnje zloslutno: jaka solarna oluja obojila je nebo u dramatične nijanse crvene, prinosi useva su bili mali zbog izuzetno hladnog leta, a kasnije je pomračenje Sunca nastupilo jednog jutra odmah posle svitanja dana", rekao je Graslund.

"Čak i samo jedan od tih događaja bio bi dovoljan da među Viknzima stvori strah od drugog 'Fimbulvintera' ", rekao je on.

( Agencija BETA )