Milo Britva i Rajo Sablja

Šta dođe Milan Knežević Amfilohiju”, pita učiteljica malog Pericu. “Anatema ili prokletstvo”, pojasni učiteljica. “Izgleda da mu dođe Turčin”, uzvrati Perica. Jer onda kada je Mitroplit podržao Mila, Knežević je po sopstvenom priznanju bio na drugoj strani. Dakle, sa onima koji su skandirali - Amfilohije, Turčine!

“A šta dođe Medo Nebo Sorošu”, priupita učiteljica malog Pericu? “Iz iste su familije, Prve”, uzvrati Momčilo Radulović, lider NVO sektora koji nema političke ambicije. Jer kada je Soroš došao u naše krajeve, prvo je nabasao na Prvu familiju i Meda, koga je odmah ubacio u Upravni odbor, pojasni cetinjski tajnovidac Murinjo. Koji zna sve o Svetom Petru i Nebu Medu. Medeni je inače lider PzP, jedne moderne konzervativne stranke koja promoviše vrijednosti ranog hrišćanstva i mlađeg kamenog doba. Kada su Medovi preci, što je opštepoznato, jeli zlatnim kašikama.

“A koliko dođe veliki Aleksandar našem Raju Mandiću”, zapita učiteljica malog Pericu. “ Je l’ mislite na kralja ili na Vučića”, priupita za svaki slučaj mali Perica. “Na ovog iz druge familije”, dobaci šeretski Medo Nebo. Vučić Aleksandar je nasljednik kralja Aleksandra, najveći naš sponzor od vremena Karađorđevića, povjeri se Mandić Pinku. Nekada im pošalje 500 eura umotane u čokoladu, nekad monografiju sa 10 hiljada, a nekad mali avion, ispriča Murinjo, sveznajući istražitelj. Naš Eliot Nes, kako reče profesor Ćoćo.

“Kad smo već kod njega, šta Ćoćo dođe Lidiji”, upita učiteljica malog Pericu?! “Christian Dior valjda”, odgovori mali Perica. Jer kada je Lidija pregovarala sa Diorom da joj onu haljinu za humanitarni bazar i našu siromašnu djecu sa 8.900 eura spusti na nešto iznad 6.000, Ćoćo je posredovao kod Diora, kao svog ličnog prijatelja, ispriča Murinjo. Koji je u istrazi došao do Christianovog notesa u kome to piše.

“A šta dođe Bato Carević kružnom toku u Budvi”, kratko priupita učiteljica malog Pericu. “Brano Mićunović”, zajedljivo odgovori Perica. I pojasni da je Bato od Brana davno čuo da ako želi da postane gradonačelnik prvo mora da položi. Minimum za B kategoriju. Zato je blokirao kružni tok sve dok Brano nije javio da je položio.

“A šta dođe Milo Vučiću”, kratko priupita učiteljica malog Pericu. “Veliki brat”, uzvrati Perica. Jer ono kako ga je Aleksandar podržao oko državnog udara, ni brat brata ne bi. A ako zbog toga Milan i Andrija, ne daj Bože, završe na robiji, kriv će biti Soroš a ne Vučić, jer Aleksandar je, kako sam priznaje, samo tupav i šlampav a Džordž je Milov friend i supporter.

“A zašto su rukometaši Montenegra igrali protiv Srbije u zelenim dresovima”, pita učiteljica Pericu. “Zbog zelenaša ili zbog zelenih beretki”, razjasni učiteljica svoj upit. “Zbog beretki”, kao iz topa uzvrati Perica. Što će se pokazati nakon povratka srpskih rukometaša u domovinu kada će Delije, predvođene Milanom K, organizovati protest ispred CG ambasade gdje će crvenu zastavu gađati zelenim paradajzom, izvađenim iz turšije. “Sad mu je pravo vrijeme”, zaključi Perica. Misleći na zeleni paradajz i turšiju, a ne na pipun.

“A koja je razlika između Mila Britve i Raja sablje”, pita učiteljica malog Pericu. Ovaj vrti glavom i nakon dužeg razmišljanja reče: “Nema razlike”! Jer Milo je nazvan Britva kada je zamrzio šah zbog šahovnice, a Rajo je evo po stare dane postao Sablja kada je zamrzio lavandu zbog lava, objasni Perica. Učiteljici ništa nije bilo jasno ali joj mali Perica otkri da Andrija i Milan, u pjesničkom nadahnuću, zastavu banditskog Montenegra zovu lavanda zbog lava u pokretu na našem barjaku. I po ugledu na šahovnicu koju su nekada davno voljeli ništa manje nego Milo Britva. Bravo ti ga, Rajo, sabljo britka. Umotana u trobojku i poslužena sa zelenim pardajzom i turšijom. A ne pipunom. “Koji inače ide sa pršutom”, dobaci mali Perica.

( Željko Ivanović )