Nuklearni sporazum na korak do ponora

U borbi za Nuklearni sporazum sa Iranom zemlje-potpisnice koje su članice Evropske unije pokrenule su predviđeni mehanizam medijacije. Da li je to poslednji pokušaj spasavanja ili smrtni udarac za sporazum?

„Trebalo bi da se zamisli kako bi proticala najnovija eskalacija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, da je Teheran već raspolagao nuklearnim oružjem“, kaže šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel. On dodaje da se mora pronaći način da se Iran vrati poštovanju svojih obaveza iz Sporazuma, te da se sa mehanizmom medijacije, koji je predviđen u slučaju spora, otvaraju vrata za diskusiju sa iranskom vladom.

No, izgledi nisu dobri. Iranski ministar spoljnih poslova Mohamad Zarif već je kritikovao evropske partnere u Sporazumu, a mehanizam medijacije označio kao „stratešku grešku“. Kako prenosi iranska državna agencija Irna, šef iranske diplomatije rekao je da bi bilo bolje da Evropljani ispune svoje obaveze iz Bečkog nuklearnog sporazuma, umesto da preduzimaju akcije kažnjavanja.

Kritično povećanje pritiska na Teheran

Najava Teherana da će preduzeti poslednji korak odustajanja od Sporazuma je „zabrinjavajuća“, rekao je Žozep Borel pred Evropskim parlamentom. „Za nas se ne radi o sankcijama“, kaže on, objašnjavajući da je Evropljanima stalo do rešenja i da se Iran vrati ispunjenju preuzetih obaveza. Pri tom je riječ o broju centrifuga s kojima se obogaćuje uran, o intenzitetu procesa i količini urana koji se drži kao zaliha. Sve te obaveze je Iran već odbacio. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan je, uoči sastanka sa svojim kolegama iz Unije, izjavio da je Iranu pod ovakvim uslovima potrebno od jedne do dvije godine da bude u stanju da proizvede nuklearno oružje.

Pitanje je šta se desilo prethodnog vikenda pa su tri potpisnice Sporazuma iz Evropske unije promenile stav. Prije vikenda nisu bile spremne da aktiviraju formalni mehanizam moderacije, u nameri da se ostavi više vremena za neformalnu diplomatiju. Sada, nakon aktiviranja, počinje da teče rok od dva mjeseca za pronalaženje rešenja, posle kojeg bi opet mogle da stupe na snagu sankcije Ujedinjenih nacija iz 2015.

Ministar spoljnih poslova Irana Zarif optužuje Evropljane da su popustili pod pritiskom Vašingtona. Istina je da američki predsednik Donald Tramp od svog odustajanja od Sporazuma 2018. vrši pritisak na evropske potpisnike da učine isto, kako bi se iznova razgovaralo. Žozep Borel kaže da Unija deluje u uvjerenju da bi trebalo sačuvati Sporazum sa Iranom, koji je, naposletku, najveći spoljnopolitički uspeh Evropljana.

Pukotine u evropskom jedinstvu

Nije izvjesno do koje mjere su London, Pariz i Berlin jedinstveni. Britanski premijer nedavno je na televiziji govorio o novom, „Trampovom dilu“ sa Iranom. On bi, prema Džonsonu, morao obuhvatiti i iranski raketni sistem i ulogu Teherana u regionalnim konfliktima. Da li je pokretanje mehanizma medijacije ustupak Džonsonu, da ne bi odmah odstupio od zajedničkog stava EU. U svakom slučaju, signali koji stižu iz Londona nisu jednoznačni.

Prvi diplomata Unije Borel ipak je naglasio da je zajedničko pismo potpisao i britanski ministar spoljnih poslova Rab. A u pismo stoji formulacija da bi Sporazum sa Iranom trebalo sačuvati. „Niko nije odustao od sporazuma“, rekao je on i dodao da nadzorna atomska organizacija iz Beča i dalje nadgleda njegovo sprovođenje. Sporazum je, prema njegovim riječima, naveden u jednom saopštenju Saveta bezbednosti i postoji i dalje. On je važan deo međunarodne arhitekture razoružavanja.

Bespomoćni Evropljani

U Evropskom parlamentu je diskusija o Iranu pokazala da u novom sazivu nedostaju spoljnopolitički stručnjaci. Više nema poznavalaca bliskoistočne politike, pa sve partije ostaju pri apelima na razum koji su upućeni Iranu kao i pri pozivima na jedinstvo Unije i na dobru volju Evropljana da posredovanjem ublaže preteću eskalaciju.

Pri tome Evropljani nemaju ništa osim lijepih reči. Mehanizam plaćanja Insteks kojim bi se zaobišle sankcije Vašingtona nije u funkciji sve do danas. Unija je dala obećanje koje nije ispunila. Sada se sve nade polažu u mehanizam medijacije.

Evropski parlamentarci su u iranskom priznaju da su njihove rakete oborile ukrajinski putnički avion i u izvinjenju Teherana videli tračak nade. Zahtijevaju potpuno rasvetljavanje uzroka tragedije. Osim toga, neki poslanici su apelovali na iranske vlasti da ne uguše demonstracije silom. Političari Zelenih i Liberala su zahtevali da se sa Teheranom razgovara i o ljudskim pravima u Iranu.

Borel, u kojeg su sada uprte sve oči, jer će biti jedan od ključnih diplomata u pokrenutom mehanizmu, po obrazovanju je ekonomista. Dugo je bio predsednik Evropskog parlamenta, a tek godinu dana je bio ministar spoljnih poslova u Španiji. On nije dakle iskusan diplomata. Javnost ga ne doživljava kao nekog ko bi probudio nadu u energičnu evropsku spoljnu politiku. On će biti zadužen za koordinaciju mehanizma medijacije. Pitanje je da li će se iza zatvorenih vrata pokazati kao iskusan i uspješan pregovarač, kakav je sada potreban.

( Deutsche Welle )