BALKAN
Dan održavnosti
Izostanak opšteg slavlja Dana državnosti i nije tako iznenađujući u zemlji u kojoj je vlast državu uzela pod svoje i njome otire podove. Imamo zemlju a ne državu
Začudo, u zemlji u kojoj je vlast svoje razne beslovesne ideje (zastave veličine stadiona na jarbolima toliko visokim da bi njima Bosonogi dotakao nebo ko od šale) pravdala navodnim jačanjem kulta države, Dan državnosti, koji je dušu dao za jačanje kulta države, prošao je gotovo neprimetno.
Primetićemo ga tek u ponedeljak kad nam iznenada sine da je on neradan zbog subote koja je bila državni praznik. Koji država gotovo da nije ni obeležila a kamoli čestito proslavila. (Dodela nekoliko ordena za čiju je devalvaciju zaslužan još prethodni predsednik države koji ih je neštedimice delio unaokolo i amaterska priredba u Orašcu koji nema veze sa stvaranjem države nego sa podizanjem ustanka ne mogu se baš smatrati dostojnom proslavom, posebno kad živimo u zemlji koja svaki asfaltirani kilometar obeležava celodnevnim svečanostima i celodnevnim TV prenosom tih svečanosti.)
No, izostanak opšteg slavlja i nije tako iznenađujući. Jer nema šta da se slavi. I nema ko da slavi. Prvi mi, građani koji bismo da imamo demokratski uređenu državu - nemamo razloga za slavlje. Zato nije ni čudo što nam se Dan državnosti zaturio u produženim raspravama da li je sveti Trifun ili sveti Valentin, Dan zaljubljenih ili Valentine Day, knedle ili gomboce…
Jer imamo zemlju a ne državu. Zemlju u kojoj vlast maltretira građane od šaltera do suda, od pešaka do uzbunjivača, od đaka prvaka do studenta emigranta. Jer imamo zemlju koju vlast uneređuje umesto da je uređuje, u kojoj se propisi donose u korist povlašćene nekolicine a ne na dobrobit svih, u kojoj se deca jednih izvuku čak i kad pregaze nekog kolima a deca drugih ne izvuku ni pošto se SMS porukama skupe pare za njihovo lečenje.
Sa druge strane, vlast tek nema motivaciju da proslavlja državnost. Jer i ne zna šta je to niti čemu služi. A i kakva crna državnost u zemlji u kojoj je vlast državu uzela pod svoje i njome otire podove. Ako bi nešto ova vlast i proslavljala to bi bio Dan održavnosti. Praznik kojim bi vlast svečano proslavila činjenicu da se i pored svega što je upropastila, pokrala, pokvarila, potpisala, slagala, urušila, unazadila, nakaradno napravila i naglavačke postavila - održala skoro punih osam godina.
( Nadežda Milenković )