Asanž pokušao da upozori Bijelu kuću
Advokat osnivača Vikiliksa je rekao da je američki zahtjev za izručenje na „drzak“ način pogrešno predstavio činjenice
Džulijan Asanž je pokušao da kontaktira Hilari Klinton i Bijelu kuću kako bi ih upozorio da će neredigovane američke depeše predate Vikiliksu biti objavljene na internetu, rekao je njegov advokat na jučerašnjem ročištu u Londonu.
SAD traže izručenje Asanža na osnovu optužbi za hakovanje kompjutera američke vlade i za špijunažu, te da je sa Čelsi Mening, tada američkim vojnikom Bredlijem Meningom, kovao zavjeru za objavljivanje stotina hiljada tajnih dokumenata Vikiliksa prije skoro deceniju.
Advokat koji zastupa SAD rekao je na saslušanju u ponedjeljak da je Asanž (48) tražen zbog krivičnih djela kojima je ugrozio ljude u Iraku, Iranu i Avganistanu koji su pomogli Zapadu, a od kojih su neki kasnije nestali.
Američke vlasti kažu da je njegovo bezobzirno objavljivanje neredigovanih povjerljivih diplomatskih depeša izložilo doušnike, novinare i aktiviste za ljudska prava, riziku od torture, zlostavljanja ili smrti.
Njegov advokat Mark Samers je rekao da su lažne tvrdnje da je Asanž svjesno izložio živote riziku i da je pomogao Meningu da provali vladinu šifru i da je ohrabrio krađu tajnih podataka.
On je ocijenio da je američki zahtjev za izručenje na „drzak“ način pogrešno predstavio činjenice i da vlada SAD zna „šta se zapravo desilo“ te da je to „daleko od bezobzirnog, neredigovanog“ objavljivanja.
Samers je rekao da je Vikiliks dobio dokumenta od Meninga u aprilu 2010. Potom se dogovorio sa nekoliko svjetskih medija da počne da objavljuje redigovane djelove 250.000 procurjelih depeša u novembru te godine.
Svjedok njemačkog „Špigla“ je rekao da je američki Stejt department bio uključen u sugerisanje redakture, dodao je Samers.
Međutim, šifra koja omogućava pristup kompletnom neredigovanom materijalu objavljena je u knjizi britanskog lista „Gardijan“ o Vikiliksu u februaru 2011. Samers je rekao da je tek nakon nekoliko mjeseci otkriveno da se lozinka može koristiti za pristup neredigovanoj bazi podataka, što je otkrio njemački list „Frajtag“ 25. avgusta.
Asanž je tog dana nazvao Bijelu kuću i tražio da „hitno“ razgovara sa državnom sekretarkom Hilari Klinton jer je strahovao da će dokumenta biti objavljena na Internetu, rekao je Samers na sudu. Asanžu je navodno rečeno da nazove ponovo za nekoliko sati. Osnivač Vikiliksa je potom upozorio: „Ako ne učinimo nešto, životi ljudi će biti izloženi riziku“.
Britanski list, istučući da se protivi izručenju Asanža, odbacio je tvrdnje da je njegova knjiga dovela do objavljivanja neredigovanih depeša.
„Knjiga je sadržala lozinku koja je, kako je Asanž rekao autorima, privremena i koja će biti izbrisana za nekoliko sati. Knjiga takođe nije sadržala nikakve detalje o tome gdje se nalaze dokumenta. Asanž i Vikiliks nisu izrazili nikakvu zabrinutost povodom ugrožavanja bezbjednosti kada je knjiga objavljena u februaru 2011. Vikiliks je objavio neredigovana dokumenta u septembru 2011“, saopštio je portparol „Gardijana“.
( Angelina Šofranac )