Dežurni nevini krivci

Hičkok je do savršenstva doveo princip pravljenja filma tako da glavni lik nije kriv a jure ga svi, i kriminalci i policija. Sa tim likom naravno da se poistovjete gledaoci i navijaju za njega, ali nikome nije prijatno kad vidi nekog lika koji na potjernici vidi svoje lice, a zna da nije ništa krivo učinio. North by northwest je najbolji primjer tog principa, kad nevin čovjek prolazi kao bos po trnju.

Na principu “procesa” Kafka je napravio čudo. Film “Bjekstvo iz Šošenka” smatra se jednim od najboljih na svijetu, tu takođe strada nevin čovjek. Robija bez krivice i niko mu ne vjeruje da nije kriv, jer naravno da u zatvoru većina tvrdi da su nevini.

Nedavno je na Cetinju ubijen mladić. Naravno, nedugo zatim u vazduh je dignut još jedan čovjek, ali u fokusu ove priče je pretposlednje ubistvo na Cetinju. Policija je nakon tog ubistva objavila fotografiju sa kamere za nadzor i zamolila narod da im pomogne u otkrivanju tog lica.

Bilo je to kao na filmu, kao da se traže Boni i Klajd. Za tren se učinilo da je Cetinje milionski grad a Crna Gora država od stotinu miliona stanovnika, a ne mjesto u kom se zna “đe kome kokoška jaja snosi”. Čak i taj princip bi bio opravdan, jer policija radi sve što je u njenoj moći da nađe počinioca. Ali da li je baš tako?!

Stavite se u poziciju tog momka čija je fotografija osvanula u svim medijima kao lice potencijalnog ubice koga traži policija! On je vidio sebe, a nije kriv. Bila je to prilika da ga neki rođak ili prijatelj ubijenog prepozna i iz osvete oladi prije nego on svoju nevinost dokaže. Sreća pa se to nije desilo, ali eto, moglo je.

Zamislite tek ironiju kad se taj traženi lik pojavio u stanicu naše drage Milicije. Tretman, odnosno kako su ga “ne” dočekali je priča za sebe. Čitava situacija prevazilazi i romane Agate Kristi, ne može čak ni da liči na situacije koje dedukcijom rješava inspektor Nero Wulf ili Džesika Flečer.

Dobro je da se sve dobro završilo. Ali ostala je priča o sumanutom i brzopletom optuživanju i potraživanju lika koji nije kriv. Policija se izvinjavala, ali zasigurno da će taj tip krivicu teško izbrisati iz ljudi koji su ga uočili na tom isječku iz snimka.

Na Dan mrmota jedna televizija je napravila izuzetno šmekerki potez, čitav dan se na tom kanalu vrtio film Dan mrmota, što bi rekli savremenim jezikom, film se vrtio u loop-u. Bilo bi zgodno da naša državna televizija u čast krivo optuženog tipa vrti danima filmove o ljudima koje svi jure a oni su nevini. Ove filmove sa početka teksta. Ili da makar forsira Usual suspects (Dežurni krivci). Mogla bi naša policija iz tih filmova neke bitne pouke da izvuče, za drugi put “zlunetrebalo”.

( Đuro Radosavović )