Evropa se na početku spetljala zbog koronavirusa: Može li sada upravljati pandemijom?

Sa rapidnim širenjem novog koronavirusa, zalegli svijet postavio je vrlo malo ležećih policajaca. Pošto je trgovina ometena a privrede paralisane, neki smatraju da se država-nacija vratila - ako je ikad i odlazila.

Za zemlje poput SAD, Kine i Rusije, to je normalno stanje. Međutim, za Evropsku uniju, ovaj neprekidni eksperiment u podijeljenom suverenitetu, trgovini bez granica i slobodi kretanja, virus predstavlja ozbiljan sistemski šok. Neki su se čak i pitali može li se i sam blok srušiti pod pritiskom.

Međutim, nakon nespretnog početka, Evropska unija i njene institucije, uključujući i Evropsku centralnu banku, počeli su da se bolje nose sa novim izazovom Evrope kao epicentra virusa.

Ali, velika pitanja još su nerazriješena. Čitav koncept evropske „solidarnosti“ je doveden u pitanje.

Pitanje je prilično jednostavno, rekao je Mark Pijerini iz fondacije Karnegi Evropa: „Može li odgovor sa nivoa EU na ovu masovnu krizu pokazati građanima da će ih EU zaštititi i pokazati solidarnost?“

Odgovori na to su do sada bili šaroliki. Nema sumnje da su prve nagonske reakcije važnih država, poput Njemačke i Austrije, bile povlačenje unutar sopstvenih granica, koje su ponovo uspostavljene u panici.

Uprkos pojačanim naporima iz Brisela, šest država i dalje drži na snazi zabranu izvoza medicinske opreme: Italija, Bugarska, Rumunija, Poljska, Češka i Slovačka. Francuska je nacionalizovala svoje zalihe, a dvanaest država uspostavilo je unutrašnje granice, blokirajući neometan transport roba kroz blok.

Ipak, iako su neke granice i dalje zatvorene radi borbe protiv širenja virusa, početno povlačenje u sebe postepeno je popustilo pod pritiskom većih država, poput Francuske, Italije i Španije, kojima se pridružilo još šest, da se radi kolektivnije, posebno u finansijskom smislu, i da se izda „zajednički dužnički instrument“, neka vrsta euroobveznice za virus kako bi se pomoglo pogođenim zemljama.

Za sada se toj ideji protive štedljive sjeverne države poput Holandije i Njemačke, koje smatraju da ima drugih načina za pomoć Italiji i Španiji, ali će o tome sigurno biti razgovarano na sljedećem sastanku evropskih lidera putem video konferencije.

Ovaj sastanak je dio sve većih napora za boljom koordinacijom Evrope, nakon lošeg početka.

„Moramo biti prilično iskreni i reći da je početni odgovor EU bio haotičan i zakasnio“, rekla je Agata Gostinska-Jakubovska iz briselskog Centra za evropsku reformu. Bilo je očigledno krajem prošle godine da će virus stići u Evropu, rekla je ona, ali i nakon što se razvio u Italiji, „države članice su zauzele centralno mjesto, dok su Komisija i druge institucije EU bile prilično odsutne i šteta je napravljena, što je išlo na ruku euroskepticima“.

Dok je Evropa oklijevala, države su ponovo uvele unutrašnje granice, nanoseći štetu jedinstvenom tržištu.

Njemačka je posebno bila kritikovana zato što je na početku bila zabranila izvoz maski, zaštitne i medicinske opreme.

Kada je Komisija izašla sa ograničenjima izvoza na nivou Evropske unije, Njemačka je ukinula svoja, ali je to potrajalo izvjesno vrijeme. Od tada je pokazala više solidarnosti primanjem nekih pacijenata sa koronavirusom iz Italije i Francuske.

Tek sada ovaj blok organizuje prikupljanje 50 miliona eura za kupovinu neophodne medicinske opreme koja će biti distribuirana bolnicama kojima je najpotrebnija.

Na sramotu evropskih lidera, čak i SAD-a, upravo je Kina odmah priskočila sa pružanjem medicinske pomoći.

Krivica za nejedinstveni odgovor Evrope uglavnom je na državama članicama, tvrdi Fabijan Culeg, šef briselskog Centra za evropsku politiku. „Ako je evropski odgovor bio neučinkovit, to dosta ima veze sa onim što rade države članice“, rekao je on. „Institucije EU treba da urade pravu stvar, ali im je potrebna dozvola za djelovanje od država članica“.

Postojala je konfuzija na početku, rekao je Culeg. „Ljudi nijesu shvatili veličinu krize“, rekao je on. „Različite zemlje imale su različit pristup i Komisija nije bila sigurna šta da radi“.

„I dalje postoji veliki rizik po Uniju“, rekla je Danijela Švarcer, direktorica njemačkog Savjeta za spoljne odnose u Berlinu. „Sve dezintegrativne tendencije mogu se ubrzati“. Čak i kada je kancelarka Angela Merkel upričila rijetko obraćanje naciji povodom krize prije nedjelju dana, uopšte nije pomenula Evropu.

„Bilo je moguće da se nacionalni pristup uokviri evropskom perspektivom“, rekla je Švarcer, konstatujući da je francuski predsjednik Emanuel Makron to uradio, naglašavajući „Evropu koja štiti“, ali da Merkel nije.

Visokopozicionirani Makronov savjetnik konstatovao je da su Evropljani obezbijedili isti broj maski Italiji kao i Kina, ali s obzirom na kašnjenje, za to im se ne pripisuje dovoljno zasluga.

„Sigurno je da su greške napravljene, da je bilo lutanja, oklijevanja, ali to je slučaj svuda u svijetu“, rekao je ovaj zvaničnik. „Kada vidimo šta se dešava u SAD danas, Evropa nije kontinent koji je najmanje organizovan.“

Dio problema za Brisel je strukturne prirode. Zdravstvo, poput terorizma, smatra se pitanjem nacionalne bezbjednosti i u nadležnosti je pojedinačnih država članica.

Po važećim sporazumima, iako Brisel ima isključivu nadležnost za trgovinu, a podijeljenu nadležnost sa državama članicama za pitanja poput poljoprivrede i jedinstvenog tržišta, kada je riječ o zdravstvu, on samo može „ohrabriti saradnju“ među državama, promovisati istraživanje i „nadomjestiti nacionalne politike“.

Najbolji instrument Evrope u krizi je, zato, novac. Iako je mogla djelovati brže, Evropska centralna banka je 19. Marta izašla sa velikim i do sada neviđenim planom za dalje “kvantitativno popuštanje” - plan kupovine obveznica – u iznosu do 750 milijardi eura, što je oko 6 odsto bruto domaćeg proizvoda eurozone – uz obećanje da će toga biti još ako bude potrebno.

Evropska komisija je olabavila svoja pravila o državnoj pomoći kompanijama i o ograničenjima godišnjeg fiskalnog deficita, a Evropska investiciona banka obećala je do sada do 40 milijardi eura za kreditiranje likvidnosti kompanija.

Međutim, biće potrebno još toga, posebno kako snaga ekonomskog udara postane jasnija u bloku koji je već imao anemičan rast.

Njemačka je od ključnog značaja, a njena politika se sporo mijenja u sadašnjoj koaliciji. Međutim, Njemačka je krenula, ili je morala da krene, ka pružanju ekonomske podrške državama članicama, rekao je Culeg.

S obzirom na to da „nijedna zemlja ne može biti okrivljena za to što je pogođena virusom, jasan je razlog za pokazivanje solidarnosti“, rekao je on.

Sve se više shvata da se nijedna država članica ne može nositi sama sa krizom, ali teško da je jasno hoće li to ojačati Evropsku uniju u maglovitom vremenu koje slijedi nakon pandemije. Već ima poziva da Komisija radi na koordinaciji okončanja krize, s obzirom na probleme u ekonomiji i među ljudima, kako bi se izbjegao haos koji je postojao na početku.

„Ne znamo hoće li Evropa postati jača, pošto smo tek na početku ove pandemije čiji dalji tok još ne znamo“, rekao je francuski analitičar Fransoa Ejzbur.

„EU može jačati ako pokaže mjere koje su relevantne za krizu i ako može, upotrijebi njen obim da prevaziđe ograničenja isključivo nacionalnih politika“, rekao je on. Međutim, negodovanje zbog granica je pretjerano, dodao je on.

„Virus putuje sa osobom, tako da su granice relevantne“, rekao je. „Ljudi su govorili kako je bilo katastrofalno to što su uvedene privremene granice između Francuske i Njemačke, kako se Evropa dijeli“, dodao je Ejzbur. „Ipak, nije sve geopolitika. Ne možete se boriti sa ovim bez uvođenja granica. Riječ je o logici suzbijanja epidemije“.

Iako populisti kritikuju postupanje Brisela, pandemija je i argument za davanje Briselu većih ovlašćenja za istraživanja, standarde i koordinaciju politika u zdravstvu, tvrdi on. Culeg je saglasan. „Kada je riječ o prekograničnim pitanjima poput ovoga, moramo ustanoviti metode za brzo reagovanje“, rekao je on. „Morali smo to da uradimo u finansijskoj i monetarnoj oblasti zbog dužničke krize, a sada ćemo morati da to uradimo u zdravstvu. Ne zato što neko želi glomazniju evropsku birokratiju, već zato što to treba da uradimo. Zavisimo jedni od drugih, bez obzira na granice“.

Njujork tajms

( Stiven Erlandžer )