Crnogorska dama u Primeri: Opet će Španiju ogrijati sunce

Duel ženskih fudbalskih reprezentacija Crne Gore i Republike Irske, igran u Petrovcu 11. marta, posljednji je u Crnoj Gori koji je igran prije izbijanja velike epidemije.

Sve se, čak i na dan te utakmice, odvijalo filmskom brzinom - sudijska četvorka iz Italije, koja je noć ranije zadržana na aerodromu, ipak je puštena u Crnu Goru da odsudi meč, odluka u posljednji čas da se igra bez publike... potom otkazivanja svih utakmica, sportskih takmičenja, javnih okupljanja, karantini, izolacije, totalne blokade... Samo tri ili četiri dana kasnije - sve je stalo...

Utakmica sa Irkinjama pomogla je, međutim, našoj najboljoj fudbalerki Slađani Bulatović, članici tima iz španske Primere, Rajo Valjekana, da ostane u Podgorici.

Španija je jedna od najpogođenijih zemalja koronavirusom, po broju zaraženih (preko 110 hiljada) približava se Italiji, a gotovo polovina slučajeva oboljelih registrovana je u Madridu, gradu u kojem Slađana živi...

- Imala sam veliku sreću što mi je trener dozvolio da nakon obaveza reprezentacije ostanem još koji dan u Podgorici. Ubrzo nakon toga nisam mogla nazad u Španiju, sve i da sam htjela - granice su zatvorene, letovi obustavljeni. U klubu, naravno, razumiju situaciju, jer ovo su ipak vanredni dani, malo ko razmišlja o fudbalu - kaže Slađana Bulatović, kapitenka naše reprezentacije.

Imala je, dakle, sreću da ostane u Crnoj Gori, da nije u Španiji, gdje su njene muške kolege, Stefan Savić (Atletiko Madrid), Nikola Vukčević (Levante iz Valensije)...

- Sve ovo gledam sa pozitivne strane. Naravno da mi nedostaju treninzi, utakmice, nije ovo život na koji smo navikli, naročito ne mi, sportisti, ali moramo svi da se strpimo, da budemo disciplinovani, da ostanemo u svojim domovima, jer će i ovo proći. Meni je neprocjenjivo što sam ovih dana zajedno sa svojom porodicom. Bilo bi mi mnogo teže da sam u Španiji, ne samo zbog toga što je tamo situacija teža, nego zato što bih bila odvojena od mojih - ističe Slađa Bulatović.

Pogađaju je, međutim, slike iz Madrida, ono što joj prenose saigračice, scene koje dolaze preko TV-a, interneta...

- Čujem se sa drugaricama, situacija je teška, i mnogo mi je žao Španije - fantastični, veseli, srdačni, pozitivni ljudi, puni optimizma, do sada u mom okruženju nisam imala nijedno loše iskustvo. Broj zaraženih i preminulih raste, ali nadam se da će uskoro krenuti nabolje, da je ovo vrhunac, da neće biti gore od ovoga. Vanredno stanje je do 12. aprila, vjerovatno će biti produženo.

Potpuno druga slika Madrida i Španije u njenoj glavi je ostala 2. marta, kada je krenula za Crnu Goru.

- Ljudi su se ponašali normalno, bez straha, kao da epidemija nikada neće doći. Sjećam se kako je bilo na aerodromu ‘Barahas’ - niko nije nosio maske, osim možda poneki stranac. Ne mogu da vjerujem da se sve promijenilo tako brzo, da je nastao takav pakao, virus je i ljude, i cijelu državu, zatekao nespremne.

Jasno, fudbal nije u drugom, već je u 102. planu, čak i fudbalskoj zemlji kakva je Španija...

- Naše prvenstvo je prekinuto, ostalo je još devet kola, i niko ne zna šta će biti. Sve je isto kao u muškoj La Ligi - informacije se mijenaju iz dana u dan, možda se nastavi u junu, u julu, možda se i prekine i proglasi sadašnje stanje - ko zna.

Rajo Valjekano je u zlatnoj sredini - osmi, od 16 timova.

- To je fenomenalan rezultat i malo ko ga je očekivao u klubu. Barselona, Atletiko Madrid, Atletik Bilbao, Deportivo la Korunja... su tradicionalno najjače ekipe, drago mi je da ove sezone nismo daleko od njih. Odigrali smo, na primjer, 1:1 protiv Barselone, a to je ove sezone uradio još samo Atletiko Madrid - ističe 25-godišnja Slađana Bulatović, nekadašnja igračica mađarskog Ferencvaroša i Albasetea.

Uživala sam u Madridu, voljela bih da ostanem

Buđenje, spremanje za trening, vožnja metroom do madridskog predrgađa Valjekas, pa povratak kući, odmor, šetnja prelijepim trgovima Plaza Major, Puerta del Sol... tako je, otprilike, izgledao prosječan dan Slađane Bulatović u Madridu, a pandemija naglo prekinula najljepše dane.

- Zaista sam uživala u Madridu, trenirala, putovala, mislila na fudbal, a istovremeno imala vremena da prošetam, da istražim grad, jedan od najljepših u Evropi. Sve je to stalo, životi svih ljudi su se odjenom promijenili, ali nadam se da će uskoro opet biti sve kao prije. Vidjećemo šta će se desiti u junu, ali bih definitivno voljela da ostanem, prija mi klub, prijaju mi ljudi, život u Španiji - kaže Slađana Bulatović.

CG “pčelice”: Delibašić, Saveljić, Slađana...

Predgrađe Valjekas udaljeno je otprilike pola sata vožnje od centra Madrida, a značajan trag u muškoj selekciji Rajo Valjekana ostavio je Andrija Delibašić, koji je dres “pčelica” nosio tri sezone, od 2010. do 2013.

I sada za Rajo igra jedan crnogorski reprezentativac, doduše bivši, ili potencijalni - Argentinac naših korijena, Esteban Saveljić, koji je nedavno izrazio želju da opet obuče dres “sokola”.

- Gledala sam uživo jedan meč muškog tima Rajo Valjekana, žao mi je što su sada u Segundi, jer je nekada to bio standardan član Primere. O Delibašiću pričaju s poštovanjem, a koliko mogu da primijetim, Saveljić je jedan od važnijih igrača sadašnjeg tima. Često se sretnemo sa muškim kolegama, ali Estebana ne poznajem. Možda popričamo ako bude prilike, čula sam da ne priča naš jezik, ali nema problema, ja sam naučila španski - kaže uz osmijeh Slađana Bulatović.

( Danilo Mitrović )