Podrška EU: Pomoć od 3,3 milijarde eura za Zapadni Balkan
"Imamo posebnu odgovornost da u ovoj pandemiji pomognemo našim partnerima na Zapadom Balkanu, jer njihova budućnost jasno leži u Evropskoj uniji
Evropska komisija najavila je više od 3,3 milijarde eura finansijske pomoći EU za građane Zapadnog Balkana, koja će se realizovati sa Evropskom investicionom bankom.
Ovaj paket je namjenjen ispunjenju hitnih zdravstvenih i humanitarnih potreba COVID-19 pandemije, kao i pomoći društveno-ekonomskom oporavku.
Paket finansijske pomoći EU od preko 3,3 milijarde eura obuhvata prenamjenu sredstava iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć od 38 miliona eura hitne podrške zdravstvenom sektoru, konkretno kroz isporuku najnužnijih sredstava za očuvanje života, kao što su lična zaštitna oprema, maske i respiratori; 389 miliona eura za ispunjenje potreba društveno-ekonomskog oporavka i još 455 miliona eura paketa za ponovno aktiviranje privrede za regionu, u tijesnoj saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama. Takođe sadrži predlog za makrofinansijsku pomoć od 750 miliona eura i paket pomoći vrijedan 1,7 milijardi eura od Evropske investicione banke., saopšteno je iz Evropske komisije
"Imamo posebnu odgovornost da u ovoj pandemiji pomognemo našim partnerima na Zapadom Balkanu, jer njihova budućnost jasno leži u Evropskoj uniji. EU priprema veliki finansijski paket, koji potvrđuje snažnu solidarnost. Zajedno ćemo prebroditi ovu krizu i oporaviti se. A i van toga ćemo nastaviti da podržavamo region, između ostalog i sa reformama koje su neophodne na njihovom evropskom putu, jer oporavak će biti efikasan jedino ako zemlje nastave da ispunjavaju svoje obaveze", kazala je predsjednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen.
Pored osnažene podrške, a uoči sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana 6. maja 2020, Komisija daje svoj doprinos u vidu nacrta širokih parametara dugoročne pomoći koji će biti predstavljen kasnije tokom godine kao Ekonomsko-investicioni plan za region.
"Evropska unija je brzo i sveobuhvatno reagovala da pomogne Zapadnom Balkanu u rješavanju pandemije COVID-19, sa finansijskom pomoći bez premca, kao i sa pristupom brojnim inicijativama EU. I naš rad će se nastaviti jer pripremamo Ekonomsko-investicioni plan za region, koji će umanjiti teške društveno-ekonomske posljedice krize, modernizovati privrede u regionu, podržati reforme i početi sa smanjivanjem razvojnog jaza, te tako brže donijeti konkretne koristi ljudima, poručio je Komesar za susjedstvo i proširenje, Oliver Varhelji.
Zapadnom Balkanu će, kako je saopšteno, trebati kontinuirana podrška da riješi efekte pandemije po završetku neposredne krize. Evropska komisija će tokom ove godine izaći sa Ekonomsko-investicionim planom za region, da podstakne dugoročan oporavak, ubrza privredni rast i podrži reforme koje su potrebne za napredak na putu ka članstvu u EU.
"Takođe će obuhvatiti značajan investicioni paket za region. Za period od 2021. do 2027. Komisija je predložila ukupan paket za Instrument za pretpristupnu pomoć III od 14,5 milijardi eura, od čega je ogroman dio namjenjen Zapadnom Balkanu. Komisija planira da se udvostruči davanje bespovratne pomoći kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i da se značajno povećaju finansijske garancije koje će podržati javne i privatne investicije u regionu kroz namjenski Garantni instrument u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan", saopšteno je.
Zelena tranzicija i digitalna transformacija će igrati centralnu ulogu u ponovnom pokretanju i modernizaciji privreda Zapadnog Balkana. Investiranje u čiste i digitalne tehnologije i kapacitete, zajedno sa cirkularnom ekonomijom, pomoći će u otvaranju novih radnih mjesta i privrednom rastu. Podrška će se pružati i za unaprjeđenje konkurentnosti privreda Zapadnog Balkana, njihovo bolje povezivanje unutar regiona kao i sa EU, i tome da se Zapadni Balkan prilagodi za digitalno doba. Snažan fokus će biti usmjeren na transportne i energetske veze, koje su ključne za privredni razvoj kako regiona tako i EU.
"Oporavak od trenutne krize će se postići jedino ako partneri nastave da ispunjavaju svoje reformske obaveze i postižu opipljive rezultate u njihovom sprovođenju. To je takođe ključno za ostvarenje njihove evropske perspektive. Pored nastavka ekonomskih reformi, to zahtjeva i snažniji fokus na vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija i javne uprave. Šefovi država i vlada EU i Zapadnog Balkana će se okupiti 6. maja 2020. na sastanku lidera EU i Zapadnog Balkana radi razmatranja zajedničkih izazova. Inicijalno predviđen kao samit u Zagrebu, ovaj sastanak će se sada održati putem video konferencije zbog pandemije COVID-19. Ovi predlozi predstavljaju doprinos Komisije uoči tog sastanka", zaključuje se u saopštenju EK.
( Vijesti online )