Učimo zajedno, radimo za svako dijete

Jedna interesantna, mudra izreka glasi: „Pronađite nešto što volite da radite i nećete raditi jednoga dana u životu“. Pominje se da je to Konfučije negdje zapisao, a neki izvori kažu da je to izgovorio na predavanju jedan profesor 1982. godine. Ko god da je rekao, rekao je isitnu.

Kad na ovakav način posmatram svoj poziv, ne mogu ga doživjeti kao običan posao. Meni kao učitelju nema veće nagrade nego kad vidim tu iskru u očima svojih učenika. To su momenti kad razumiju poruku, nauče nešto novo, pa krenu pitanja, podpitanja, osmijesi, radost... Tek kad uđete duboko u suštinu ovoga posla vidite kolika je odgovornost na vama. Svaka glava različita, svaki um kao glina, čeka da ga oblikujete. Sjedite, razmišljate, pravite strategije, vodite razgovore sa sobom kako na tome raditi. Učitelj je mentor, on je putokaz, on je svijetlo u tmini nepoznanica. Usmjerava, vodi i pazi da svaka glava bude na pravom putu da pronađe najbolju verziju sebe. Bez njih nema ni nas učitelja.

Po prvi put otkad radim, a stariji kažu da se ni oni ne sjećaju da se nešto slično desilo, 13. marta 2020. zatvaraju se škole. Najavljuju se mjere za borvu protiv virusa koji ruši sve sisteme pred sobom. Nemilosrdno gazi. Za obustavu nastave veoma je loš trenutak, taman se zahuktava rad u drugom polugodištu. Osmišljava se strategija za nastavak rada. Intenzivno razmišljam kako da doprem do 23 glavice u mom odjeljenju. Prave se viber grupe, sa roditeljima, školom, Aktivom, borimo se da održimo kontinuitet u radu, jer moramo biti tu za naše mališane. Stupamo na nepoznat teren, snalazimo se.

Dobijam poziv za učešće u Projektu „Uči doma“. Koordinatorka za razrednu nastavu, Dijana Laković, objašnjava mi koncept, govori o emisijama koje će se snimati. Dogovaramo se da preuzmem snimanje časova za Prirodu za 5. razred. Osjećam se euforično jer imam priliku da dam svoj doprinos, da pomognem. Kreću prve emisije, pratim ih, zadivljen kako je sve dobro pripremljeno i izvedeno. Kolege neumorno rade, pored mnogo obaveza ni ovo im nije teško. Čekam svoj termin za snimanje. Tek kad sam pripremio materijal za prvu emisiju, kad sam odradio svoj prvi čas pred kamerama, shvatio sam koliko je truda i rada trebalo da se uloži u realizaciju ovakvog projekta. Shvatio sam sa koliko problema se svaki činilac ovog poduhvata morao uhvatiti u koštac. Učitelji preko noći postaju voditelji, drže nastavu bez učenika. To vam je kao da pekar pokušava da radi bez brašna. RTCG ustupa termine, radi montažu, uči nas kako da se ponašamo pred kamerama. Ministarstvo prosvjete koordiniše potpuno novim sistemom rada, potpuno novim metodama, spaja nespojivo. Na koncu, daje nam šansu, daje nam mogućnost da na neki način probamo da dopremo do onih koji su nama najbitniji, do naših đaka. Upravo zbog toga dajemo sve od sebe. Radimo u izmijenjenim okolnostima, pa i griješimo. Ne zamjerite nam. Mi smo nastavnici, ne i TV voditelji. Siguran sam da naši đaci to odlično razumiju i da naša predavanja odlično razumiju. U školi smo mnogo puta zaključili da najbolje učimo zajedno, jedni uz druge. Obostrano povjerenje nas je hrabrilo da iz emisije u emisiju pokazujemo da smo dorasli zadatku, predanim radom, trudom, brigom za svako dijete. I svi nastavnici svojim radom od kuće, svakom porukom u viber grupi, google učionici, dropbox servisu, e-mailom, pozivom, sms-om učinili su da nastava i dalje teče. Roditelji strpljivo, odgovorno sarađuju, pružaju ruku podrške. Rad je ogroman, svih nas u kompletnoj prosvjeti. To više nije dvadesetak glavica i radoznalih pogleda, to su hiljade i hiljade njih zbog kojih živimo.

Projekat je pokazao da smo kadri izdići se iznad problema. Pokazao je da ova pošast ne može protiv prosvjete i protiv ove armije ljudi koja voli svoj posao. Dokazao je da imamo kapaciteta da se presaberemo, regrupišemo i uzvratimo udarac. Zato nastava i dalje traje. Možda ne vidimo djecu neposredno ispred nas, ali čujemo svaki njihov odgovor dok stoje ispred malih ekrana. Koncept „Uči doma“ nije samo omogućio kontinuitet nastave, pokazao je kreativnost i nas nastavnika i naših učenika. Sinhronizovao je sve škole u Crnoj Gori, sve nastavnike i sistem je nastavio najbolje što je mogao. Stvoren je model koji može da zaživi, da modernizuje nastavu i onda kada sve ovo bude voda ispod mosta.

Autor je učitelj OŠ „21. maj“ u Podgorici

( Saša Bakrač )