Svađa oko milijardi – ista meta, isto odstojanje

Države EU su jedino saglasne da valja skovati fond za ekonomski oporavak od posledica korone. Ali kako će tačno izgledati taj fond? Rasprava o tome nastaviće se u julu. Do tada kancelarka Angela Merkel mora da posreduje.

Niko u Evropskoj uniji ne poriče dubinu recesije koja slijedi. U petak su šefovi država i vlada o tome razgovarali u „konstruktivnoj atmosferi“, kako je prenijela njemačka kancelarka Angela Merkel posle video-konferencije. „Ostaju veliki mostovi koje moramo da izgradimo“, rekla je ona slikovito o tome što još nema konačnog dogovora.

Nemačka od jula preuzima predsjedavanje EU od Hrvatske i time i težak zadatak da postigne konsenzus o fondu za ekonomski oporavak od posledica pandemije.

Tokom razgovora se ispostavilo da još ne postoji saglasnost ni o ekonomskim pokazateljima koji bi odredili ko će koliko para dobiti iz zajedničkog lonca.

Irski premijer Leo Varadkar napisao je na Tviteru da je njegova zemlja teško pogođena krizom i da bi trebalo da polaže pravo na dio fonda. Time je počela borba za milijarde koje, očito, neće završiti samo u Italiji i Španiji, zemljama najteže pogođenim krizom.

Četiri štedljiva jahača

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je ponovio da ima čvrst dogovor sa liderima Holandije, Švedske i Danske. Tako je podsetio na „štedljivu četvorku“, grupu zemalja koja se zalaže da fond bude što manji i da sav novac bude pozajmljen kao kredit – a ne dat kao bespovratna pomoć.

„Tu se ništa nije promijenilo“, priznala je i Merkel kojoj će dopasti zadatak da narednih nedelja ubedi „štedljive“ u neophodnost kompromisa.

Evropska komisija je predložila da fond iznosi 750 milijardi eura, što četiri države predvođene Austrijom odbacuju. Prethodno su Merkel i francuski predsjednik Emanuel Makron predložili 500 milijardi eura bespovratne pomoći – to je prvi put da je Njemačka pristala da EU napravi zajedničke dugove.

Novac uložiti u „budućnost“

Evropska komisija i vodeće članice su saglasni da novac treba da ode na održive projekte koji ne pogoršavaju klimatske promjene. „Za budućnost EU“, kako kaže Merkel. Nordijske zemlje upozoravaju da novac ne treba proćerdati u smanjenje poreza, kako to hoće italijanski šef diplomatije Luiđi Dimajo.

Stvar pogoršava činjenica da se paralelno odvijaju tradicionalno teški razgovori o redovnom sedmogodišnjem budžetu EU u kojem valja popuniti rupu koju je ostavila Velika Britanija kao nekadašnji neto platiša u briselsku kasu.

Sledeći sastanak šefova država i vlada EU mogao bi da se održi neposredno, posle mejseci video-konferencija. To bi trebalo da se desi krajem jula ili početkom avgusta, kada je moguć dogovor.

( Deutsche Welle )