Han: Crna Gora u EU do 2025? Ambiciozno, ali i izvodljivo
Komesar za proširenje i susjedsku politiku Johanes Han rekao je da sve države Balkana treba da rade na evropskoh perspektivi i podržavaju se međusobno
Zapadni Balkan i Evropska unija (EU) dijeliće zajedničku budućnost u Evropi, ali zemlje koje žele u EU moraju konzistentno da rade, kazala je visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbjednost Federika Mogerini.
Mogerini je na predstavljanju Strategije za proširenje EU na Zapadni Balkan kazala da 2025. godina koja se u strategiji navodi kao godina kada bi Crna Gora i Srbija mogle postati članice nije meta, niti posljednji rok, već prespektiva za države koje trenutno pregovaraju o članstvu.
Ona je naglasila da je bitno da se nastavi sa reformama kako bi građani Balkana uživali ista prava kao građani EU.
"Želimo da vidimo Balkan u EU, ne u dalekoj budućnosti, ali uz konzistentan rad", kazala je ona.
Komesar za proširenje i susjedsku politiku Johanes Han rekao je da sve države Balkana treba da rade na evropskoh perspektivi i podržavaju se međusobno.
On je takođe kazao da je odrednica da bi Crna Gora i Srbija u EU mogle 2025. perspektiva i indikativan datum.
"Veoma je ambiziozan ali je izvodljivo", kazao je Han.
On je podvukao da je jasno da se uslovi za članstvo moraju ispuniti.
"Na regionu je da izabere da li će izvoziti nestabilnost ili uvoziti stabilnost", kazao je Han.
Evropska komisija usvojila je u Strazburu "Vjerodostojnu perspektivu proširenja za Zapadni Balkan i veći angažman Evropske unije (EU) u tom regionu" kojom je potvrdila evropsku budućnost regiona kao geostrateške investicije u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu baziranu na zajedničkim vrijednostima.
U strategiji se navodi da bi do 2025. EU mogla da ima više od sadašnjih 27 članica ali da će brzina napredovanja na tom putu zavisiti od pojedinačnih zasluga i konkretnih rezultata svake zemlje ponaosob, saopštila je EU.
Uz ocjenu da su Srbija i Crna Gora najviše napredovale na evropskom putu i da bi do 2025. mogle postati članice, Strategija objašnjava korake koje te dvije zemlje treba da preduzmu kako bi završile proces pristupanja u perspektivi do 2025. godine.
"Drugi bi mogli da ih sustignu, ali su Crna Gora i Srbija jedine dvije zemlje sa kojima se već uveliko vode razgovori o pristupanju", navodi se u tekstu, ali i dodaje da će ta perspektiva konačno zavisiti od snažne političke volje, postizanja realnih i neprekidnih reformi, kao i konačnih rješenja za sporove sa susjedima.
Dodaje se da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju šansu da napreduju na evropskom putu, a Komisija ih ocjenjuje na pravedan i objektivan način na osnovu zasluga i brzine kojom postižu napredak.
Kada je riječ o Albaniji i Makedoniji ocjenjuje se da te dvije zemlje postižu značajan napredak na evropskom putu i dodaje da je Komisija spremna da pripremi preporuke za otvaranje pristupnih pregovora na osnovu ispunjenih uslova.
Za BiH se u strategiji navodi da će Komisija početi pripremu Mišljenja o prijavi za članstvo BiH pošto dobije sveobuhvatne i potpune odgovore na Upitnik.
Uz stalne napore i angažman, Bosna i Hercegovina bi mogla da postane kandidat za pridruživanje, dodaje se.
Za Kosovo se navodi da ima priliku za održiv napredak kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i napredak na evropskom putu kada to budu dozvolile objektivne okolnosti.
U strategiji se navodi da Zapadni Balkan, da bi ispunio kriterijume za članstvo u EU, a i zbog sopstvenih interesa, treba da sprovede sveobuhvatne reforme u ključnim oblastima.
Vladavina zakona, osnovna prava i upravljanje moraju znatno da se ojačaju. Reforma pravosuđa, suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala i reforma javne uprave treba da pruže realne rezultate, dok funkcionisanje demokratskih institucija treba ozbiljno da se unaprede.
Primjena ekonomskih reformi mora da bude energična kako bi se riješile strukturne slabosti, nedovoljna konkurentnost i visoka stopa nezaposlenosti.
U startegiji se ističe da sve zemlje moraju da budu bezrezervno posvećene - i rječju i djelom - prevazilaženju nasleđa prošlosti, tako što će postići pomirenje i riješiti otvorena pitanja, posebno granične sporove, i to prije nego što pristupe Evropskoj uniji.
Takođe mora da se postigne sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova kako bi i jedni i drugi mogli da napreduju na svom evropskom putu.
U startegiji se takođe navodi da je neophodno napraviti posebne aranžmane kako bi se osiguralo da nove zemlje članice ne budu u poziciji da blokiraju pristupanje drugih kandidata sa Zapadnog Balkana.
Strategija precizira prioritete i oblasti zajedničke pojačane saradnje, usmjerene na specifične izazove koji stoje pred Zapadnim Balkanom, naročito na potrebu za temeljnim reformama i dobrosusjedskim odnosima.
Evropska komisija je danas pokrenula šest vodećih inicijativa koje će EU preduzeti narednih godina kako bi podržala transformacijske napore Zapadnog Balkana u oblastima od zajedničkog interesa od inicijativa za jačanje vladavine prava, tješnje saradnje po pitanju bezbjednosti i migracija, preko zajedničkih istražnih timova i Evropske granične i obalske straže, do širenja Energetske zajednice Evropske unije na Zapadni Balkan, smanjenja roming tarifa i širenja širokopojasne mreže po regionu.
U tim oblastima su predviđene konkretne akcije u periodu od 2018. do 2020.
Da bi se Strategija za Zapadni Balkan ispunila i podržalo nesmetano pristupanje, neophodna su adekvatna finansijska sredstva, navodi se u tekstu i dodaje da Evropska komisija predlaže postepeno povećanje finansiranja u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) do 2020. godine koliko budu dozvoljavale preraspodjele sredstava u okviru postojećeg paketa.
Samo za 2018. godinu predvđjeno je 1,07 milijardi eura pretpristupne pomoći za Zapadni Balkan, povrh skoro devet milijardi eura u periodu od 2007. do 2017, saopštila je Evropska komisija.
U startegiji se navodi da je pred zemljama regiona još mnogo posla do ispunjenja uslova i kriterijuma za članstvo u EU.
Navodi se da lideri u regionu moraju da pokažu nedvosmislenu stratešku orijentaciju i posvećenost jer su oni ti koji će morati da preuzmu odgovornost za to da se ta istorijska prilika ostvari.
Takođe, sama EU treba da bude spremna za nove članove u porodici - kada budu ispunili uslove - čak i iz institucionalne i finansijske perspektive. Unija mora da postane snažnija, čvršća i efikasnija da bi mogla da se poveća, navodi se.
U cilju efikasnog donošenja odluka, EU treba da iskoristi glasanje kvalifikovanom većinom u Savjetu u oblastima politika za koje je to već predvđjeno.
Pored toga, Evropska komisija će predstaviti mogućnosti za dalje unapređenje glasanja kvalifikovanom većinom u trećem kvartalu 2018, kako je najavio predsjednik Junker u govoru o stanju u Uniji 2017.
Efikasniji sistem je potreban i za rješavanje sistematskih prijetnji ili čak kršenja vladavine prava u bilo kojoj zemlji članici EU, i inicijativa Komisije po tom pitanju se očekuje u oktobru 2018.
( Darvin Murić )