Članice nisu sigurne da je 2025. realan rok
U EU neće nove članice u kojima vladavina prava nije na zadovoljavajućem nivou
Nije sigurno da će se u Strategiji proširenja Evropske unije (EU) naći 2025. godina kao poželjni vremenski okvir za učlanjenje Crne Gore i Srbije u Uniju, kao ni da će te dvije zemlje biti pomenute kao lideri u pregovorima sa Briselom, saznaju “Vijesti” iz diplomatskih izvora.
Prema tvrdnjama sagovornika “Vijesti” u nekim verzijama nacrta strategije koje su podijeljene zemljama članicama radi konsultacija sa zvaničnim Briselom, nema 2025. godine kao okvirnog roka za učlanjenje niti se pominju Crna Gora i Srbija.
“Moguće da na kraju bude ta ili neka druga godina, ali u kom kontekstu još nije jasno. Konsultacije još traju”, rekao je diplomata iz jedne od članica Unije.
Komesar za proširenje EU Johanes Han predstaviće strategiju sjutra u Evropskom parlamentu u Strazburu, a zatim će to uraditi u Srbiji i Crnoj Gori. U nacrtu strategije u koju su “Vijesti” imale uvid, navodi se da se prijem novih članica očekuje krajem 2025. pod uslovom da do kraja 2019. godine budu ispunjena privremena mjerila iz ključnih poglavlja 23 i 24.
U nacrtu strategije se kao predvodnici u procesu pregovora pominju Crna Gora i Srbija, što je izazvalo nezadovoljstvo kod ostalih država u regionu koje pretenduju da budu članice EU.
Aludirajući na negodovanje dijela regionalne javnosti, sagovornik “Vijesti” je rekao da nema spora oko principa regate, odnosno ulaska zemalja zapadnog Balkana u EU po zaslugama.
“Oko 2025. godine postoji dilema u EU. Svi žele ohrabriti proširenje, sve članice žele neki vremenski okvir ali zemlje sa sjevera Evrope neće da se ponovi slučaj Bugarske i Rumunije - da uđu države u kojima vladavina prava nije na zadovoljavajućem nivou”, rekao je diplomata i istakao da te zemlje nisu sigurne da je 2025. godina optimalan rok za Srbiju i Crnu Goru, jer nemaju dokaze da mogu ispuniti sve uslove za vladavinu prava ali i jer su zahtjevi prema Crnoj Gori i Srbiji veći nego što su bili prema Rumuniji i Bugarskoj.
“Neki od velikih problema i u Crnoj Gori i u Srbiji su transparentnost imovine javnih funkcionera, npr. slučaj Marović iz Panamskih papira. Ta procedura za transparentnost je vrlo jednostavna, ali je puno ljudi koji imaju šta da sakriju i koji to rade”, kazao je on.
Dokumenti iz švajcarskog ogranka banke HSBC u posjedu međunarodne grupe novinara otkrivaju da je supruga Svetozara Marovića, Đorđina, imala 3,8 miliona dolara na računu u ovoj banci. Sagovornik
“Vijesti” je rekao da u obje zemlje ima napretka, da je crnogorsko Specijalno tužilaštvo “uradilo neke teške stvari”.
“Problem je što u nekim zemljama praktično postoji jednopartijski model, to treba da prestane. Veoma su loši indeksi percepcije korupcije, kao i u očima posmatrača sa strane, to je u Crnoj Gori i Srbiji mnogo lošije nego kod komšija, kad se izuzmu Kosovo i Bosna”, naveo je on. “EU daje velike pare za borbu protiv korupcije i poboljšanje vladavine prava i nada se da će se to poboljšati. Međutim, kod građana nema povjerenja u političare, u javne nabavke, i nije problem samo u siromaštvu već je veći kada građani vide da se odabrani bogate a oni se bore da prežive”, kazao je on, navodeći da postoji mogućnost da članice se sjevera Evrope, poput Danske i Holandije - koja svako članstvo mora da potvrdi na referendumu - odbiju nove članice ako ne bude rezultata u vladavini prava. “U ovim zemljama naročito, ali i u drugim članicama EU, poput Švedske i Finske, postoje snage koje se zalažu za izlazak iz EU, i političari ne žele da rizikuju nijihovo dalje jačanje”, naveo je sagovornik “Vijesti”.
( Miloš Rudović )